MINISTAR NAJAVIO VEĆU PODRŠKU NAUCI: Od novembra poseban budžet za Šangajsku listu

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević najavio je da će od novembra biti formirana posebna budžetska linija za „osnaživanje Šangajske liste“, odnosno za poboljšanje položaja srpskih univerziteta na toj najprestižnijoj listi rangiranja visokoškolskih ustanova u svetu.

Šarčević je precizirao da će se posebna linija formirati prilikom izrade redovnog rebalansa republičkog budžeta.

Bez centara moći

- Imaćemo posebnu budžetsku liniju za osnaživanje Šangajske liste, odnosno radova na listi citiranosti i neće postojati „centri moći“. Novu budžetsku liniju će Univerzitet moći da koristi pod uslovima koje ugovorimo. To znači da će neko ko radi u inostranstvu takođe moći da objavljuje radove preko Beogradskog univerziteta - rekao je Šarčević.

On je najavio da će se s rektorkom BU Ivankom Popović videti već iduće sedmice tim povodom.

Kada je reč o citiranosti naučnika, Šarčević je naveo da ih ima u oblasti matematike i medicine, ali i da bi trebalo da ih bude više iz društvenih nauka. - Više puta sam izjavio da ulazimo u 5.0 revoluciju, a to je filozofska revolucija društvenih nauka koje menjaju svest - rekao je ministar.

Šarčević je podsetio da je Skupština Srbije usvojila Zakon o fondu za nauku i Zakon o nauci i istraživanjima, te da je naučnicima omogućeno da imaju sigurna primanja.

Kako je za Kurir objasnio prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nov Zakon o nauci i istraživanjima donosi kompletnu reformu sistema finansiranja naučnih istraživanja - prelazak sa nekompetitivnog projektnog finansiranja na institucionalno i suštinski kompetitivno projektno finansiranje.

On objašnjava da se ovim zakonom rešava institucionalno finansiranje istraživača da ne zavise, kao do sada, od toga da li su prošli na nekom projektu ili ne.

Sigurna primanja

- Više od 1.100 mladih istraživača koji su tokom prethodne godine uključeni na tekuće projekte ministarstva imaće miran period finansiranja od pet godina, pod uslovom da ispunjavaju svoje obaveze na doktorskim studijama. A sve to vreme će moći i da konkurišu za projekte Fonda za nauku - ističe naš sagovornik i dodaje da su predviđeni i individualni grantovi za doktorande, gde oni neće zavisiti od toga da li je njihov mentor dobio projekat.

Du­go­ro­č­ni efekti

ŽE­LI­MO DA NA­GRA­DI­MO NAJBOLJE

Ka­ko na­vo­di prof. dr Po­po­vić, efe­k­ti svih ovih pro­me­na ne­će se vi­de­ti br­zo, ali će du­go­ro­č­no, ka­ko ve­ru­ju, bi­ti izu­ze­t­no ve­li­ki: - Že­li­mo da na­gra­di­mo na­j­bo­lje, da no­vi si­stem za pet go­di­na po­ka­že ko je uspe­šni­ji, a ko ma­nje, da sa­mo one uspe­šne još ja­če fi­nan­si­ra­mo, a one neu­spe­šne tran­s­fo­r­mi­še­mo - ista­kao je Po­po­vić.

Kurir.rs/M. Branković Foto: Zorana Jevtić/Marina Lopičić