Makron je na spektakularan način upozorio da "pluća naše planete gore" i posebno ukazao na ogromne požare u Amazoniji, što je brazilski predsednik Žair Bolsonaro protumačio kao "neokolonijalizam…i uplitanje u unutrašnje stvari amazonskih zemalja" i optužio nevladine organizacije da su to namerno izazvale.
Na zasedanje Grupe 7 se posredno "pozvala" i Rusija, jer se u zapadnoj javnosti postavilo pitanje mogu li se ključna bezbednosna, ekonomska i politička pitanja rešavati bez Moskve, što je američki predsednik Donald Tramp i predočio zatraživši da Rusija bude ponovo prihvaćena kao bitan sagovornik najmoćnijih zapadnih zemalja.
Francuski predsednik Makron, koji se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom sastao uoči zasedanja Grupe 7, ipak je preneo stav, izgleda ne samo Pariza već i nekih članica EU, da Rusija može ponovo da se priključi Grupi 7 tek kad se napravi ozbiljan zaokret u ukrajinskoj krizi.
Izjave Putina posle susreta s Makronom su protumačene kao "oprezno prihvatanje" ponude ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se o ukrajinskoj krizi hitno razgovara i sagleda put ka rešenju u "Formatu Normandija", u kojem učestvuju Ukrajina, Rusija, Francuska i Nemačka.
Savet ministara Evropske unije je u internoj analizi pred sastanak Grupe 7 preneo da je Pariz objasnio da će na temu "nejednakosti" biti zatražena mišljenja kako se boriti protiv "nejednakosti u prihodima i mogućnostima, ravnopravnosti muškaraca i žena", kao i "digitalne nejednakosti", ogromnih razlika u korišćenju informatike, posebno u privredi. To se tiče i oprečnih stavova i politika među ključnim zemljama kad je reč o odbrani prirodnih bogatstava i sprečavanju zagađenja i zagrevanja planete, pitanja bezbednosti.
Na početku samita G7 u subotu na večeri će krenuti razmena mišljenja o spoljnoj politici i bezbednosnim pitanjima, u nedelju o svetskoj privredi, tačnije pretnji pada ekonomskog rasta u vodećim privredama sveta, uključujući Nemačku, trgovinskim ratovima koji prete daljim posustajanjem svetske ekonomije, opasnosti od ratnog sukoba Amerike i Irana.
Makron je u razgovoru s novinarima akreditovanim pri Jelisejskoj palati, predsedništvu Francuske, naročito podvukao da svet jeste u krizi i rekao da "mi danas živimo u istorijskom razdoblju našeg svetskog poretka, obeleženog veoma dubokom krizom demokratija, i to kad je u pitanju kako su one u stanju da zastupaju (društvene slojeve) tako i kad je reč o njihovoj delotvornosti".
Takav svetski poredak i posebno takvo stanje demokratija, stavio je do znanja francuski predsednik, su "u velikim teškoćama da odgovore na strahove našeg doba, klimatski strah, tehnološke bojazni, strah od migracija".
Makron je zato zatražio da Evropa iz svojih budžeta pokrene obnovu i preokret i, kako je upozorio, "to se mora postaviti kao pitanje za zemlje koje su za to sposobne, posebno za Nemačku".
Francuska je 2019. predsedavajuća G7, koja uključuje još i SAD, Veliku Britaniju, Kanadu, Nemačku, Italiju i Japan.
Sedište samita, francusko otmeno letovalište Bijaric, pretvoreno je u pravu bezbednosnu tvrđavu koju štiti 13.000 policajaca i žandarma, a očekuje se i veliki skup protivnika ovakvih samita.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR