Bista Mihajla Pupina u Vevčanima

Postavljanjem biste Mihajlu Pupinu Vevčani su svrstani u red Idvora, Njujorka, Zrenjanina, Bleda – gradova koji su takođe podigli spomen obeležja u znak zahvalnosti slavnom naučniku, rekao je direktor doma kulture "Mihajlo Pupin" u Idvoru Svetislav Zakić.

Idvorci, žitelji naučnikovog rodnog mesta, trude se da se o Pupinu što više čuje i zna. U toj misiji već četrdeset godina zajedno su sa Fondacijom Mladen Selak. I darodavac biste, koja je rad vajara Bojana Đorđevića iz Leskovca, član je Fondacije, privrednik i humanista Slobodan Simić.

Dugo se u bivšoj Jugoslaviji nije govorilo o Pupinu. Tek 1979. godine u Idvoru je održana velika svečanost povodom 125. godišnjice naučnikovog rođenja pod pokroviteljstvom Josipa Broza Tita. Otvorena je Pupinova rodna kuća, a u školi koju je pohađao – stalna izložbena postavka, održani Oktobarski susreti naučnika, privrednika, inovatora.

"Kao što mi prihvatamo 1979. godinu kao početnu u afirmaciji Mihajla Pupina, neka i ova 2019. godina, kada je postavljena bista bude početak zajedničkih napora u promociji njegovog lika i dela", zaključije Zakić.

Idvor i Vevčani

"Idvor i Vevčani imaju dragocenu saradnju, koja treba i dalje da se gradi, a koja se temelji na naučnom i humanom delu i uspomeni na srpskog naučnika Mihajla Pupina", kaže gradonačelnik Vevčana Sašo Jankovski.

Podseća na to koliko je Pupinovo učešće na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine  bilo značajno i za Makedoniju.

"Ponosni smo na to što možemo da podsetimo i govorimo o prisustvu porodica Pupinovih predaka koji su i danas deo naših Vevčana, ali nikada ni Vevčanci ni Makedonci nisu pokušali da prisvoje Pupina. Veliki filantrop, do smrti je pokazivao svoju humanist, stipendirajući iz svojih fondova mnoge obrazovne i naučne generacije. Već decenijama srednja škola u Skoplju  i ulice u Kumanovu i Štipu nose njegovo ime. Imena velikih ljudi i njihova dela, tokom istorije, spajala su države i njihove narode, a sve u cilju bolje budućnosti", rekao je Jankovski.

Pupin i Ohrid

Profesor Pavle Mitrevski izučava Pupinov život i delo već četiri decenije. Sve je počelo, kaže, na velikom naučnom skupu u Beogradu kada ga je profesor Koča Jončić podstakao da nastavi započeta istraživanja.

Novčanu pomoć su mu pružili Elektrotehnički fakultet i fakulteti u Skoplju i Tehnički u Bitolju. Koristio je arhive Pančeva, Arhiv Vojvodine u Novom Sadu, iz Njujorka stižu mikrofilmovana dokumenta.

Profesor Mitrevski kaže da se u turskom dokumentu iz 1568. godine pominje Pupinova porodica da plaća danak. Tako su migracije Pupinove pretke vodile iz sela Skočena preko Moskopolja, Vevčana do Banata i Idvora.

Profesor Mitrevski podseća da je Pupin pomagao žitelje Ohrida. Pomogao je izgradnju zvona (postavljenog 1923. godine u Crkvi Svetog Klimenta koje i danas služi), osnovao 1914. Fondaciju za pomoć u školovanju siromašne dece Srbije i Makedonije, fond za pomoć siromašnima, pomagao ženskim zanatskim školama u Ohridu i Strugi.

U samim Vevčanima otvorena je Pupinova kuća, u kojoj je izložbena postavka i konačište. Opština sa manje od tri hiljade stanovnika, ima obdanište, školu, dom zdravlja. Poznata je po izvorima i karnevalu u januaru koji ima viševekovnu tradiciju a kada dođete dobijete i njen pasoš i monete od dva i pet ličnici.

Na novčanici od pet ličnici je lik Mihajla Pupina.