"Bol i nepravda nikada neće biti zaboravljeni. Mi ćemo pamtiti. Podsećanje i obeležavanje mnogih stradanja daje nam snagu da se suprotstavimo onima koji nastoje da vaskrsnu ili očiste te ideologije od zločina i krivica koji ih terete. Sećanje na žrtve obavezuje nas da promovišemo istorijsku pravdu preko nastavka istraživanja i podizanja javne svesti o totalitarnoj pustoši na evropskom kontinentu", napisali su u zajedničkoj deklaraciji šefovi diplomatija baltičkih zemalja, Poljske i Rumunije.
Šefovi diplomatija su naglasili da je za trajno pomirenje i zajedničku budućnost nužna objektivna istina a ne dezinformacije.
"Pakt Ribentrop-Molotov sadržao je tajni protokol koji je faktički podelio Istočnu Evropu na sfere uticaja. Zbog toga danas, na dan koji je Evropski parlament proglasio za Evropski dan sećanja na žrtve totalitarnih režima, sećamo se svih oni čija smrt ili uništeni životu su bili posledica zločina počinjenih u ime fašističke i staljinističke ideologije", stoji u deklaraciji.
Tom deklaracijom šefovi diplomatija reaguju i na izložbu u Rusiji o izbijanju Drugog svetskog rata na čijem otvaranju je ove sedmice šef ruske diplomatije Sergej Lavrov objašnjavao da je sovjetskog vođu Josifa Staljina na taj pakt i savezništvo sa fašističkom Nemačkom primorala politika Poljske i zapadnih zemalja.
"Pozivamo vlade svih evropskih zemalja da pruže kako moralnu tako i materijalnu podršku istorijskim studijama totalitarnih režima. Radeći zajedno možemo efikasnije da se suprotstavimo dezinformativnoj kampanji i manipulisanju istorijskim činjenicama. Moramo zajedno da se suprotstavimo totalitarnoj ideologiji. Verujemo da Evropljani nikada neće tolerisati totalitarni sistem ili genocid uperen protiv bilo kog naroda", pišu šefovi diplomatije pet istočnoevropskih zemalja najviše pogođenih Paktom Ribentrop-Molotov.
Ministar inostranih poslova Nemačke Joahim Ribentrop i šef diplomatije Sovjetskog Saveza Vjačeslav Molotov potpisali su Pakt o nenapadanju 23. avgusta 1939. godine sa namerom da važi 10 godina a uz njega i tajne protokole, za koje se saznalo kasnije a na osnovu kojih je Crvena armija 17. septembra, 17 dana nakon što je Nemačka napala i okupirala Poljsku upala takođe sa istoka u Poljsku i zaposela nekadašnje carske teritorije, rasprčavši tako zajedno sa Hitlerom Poljsku i pomerivši oko 200 km sovjetsku granicu na zapad.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR