Tradicija kao turistički potencijal – po čemu se razlikujemo od drugih

Kako se slavi slava, ko i kako sprema slavski kolač, ko pali slavsku sveću, a ko dočekuje goste. Ko je kolovođa, a ko kec u kolu i koje je najteže – užičko, vlaško ili moravac. To je i Unesko priznao kao kulturno nasleđe Srbije, a o tome bi mogli da uče ljudi iz svih krajeva sveta koji kod nas dođu.

Živa kulturna baština jedna je od glavnih srpskih brendova. Rituali, umetnost, običaji, veštine koje se prenose sa generacije na generaciju čuvaju srpsku tradiciju od zaborava.

Istoričar Predrag Marković kaže da u odnosu na druge narode, Srbe odlikuje to što su narod u kome živi tradicija.

"Kod nas tradicija nije nešto što se veštački neguje ili što samo u muzeju boravi. Mi smo u retkoj prilici, ako budemo bili pametni, da ljudi koji obilaze našu zemlju vide žive običaje. U većini drugih evropskih društava su živi običaji izumrli", navodi Marković.

Retko ko zna da slava Sveti Nikola nije oduvek bila posna, jer u nekim krajevima nije bilo uslova za pripremu takve hrane.

Direktor Etnografskog muzeja Tijana Čolak Antić navodi da uloga etnologa i muzeja nije da objasni kako se neki običaj slavi, nego da objasni zbog čega se tako slavi.

Objasnila je da je način na koji su naši preci slavili, naši baba i deda, tradicija naše porodice, a da tek onda možemo da govorimo o tradiciji jednog naroda.

Kultura našeg naroda oblikovana je davno. Danas je srpska tradicija turistički potencijal koji uči o različitostima, ali i sličnostima naših običaja i kulture, u odnosu na ostatak sveta.