Preminuo Dobrilo Nenadić: Voleo ga je srpski jezik

U SVOM domu u rodnom Vigoštu kod Arilja, u četvrtak ujutru, posle duge i teške bolesti, umro je jedan od naših najvoljenijih pisaca - Dobrilo Nenadić. Bio je jedan od retkih književnika koga su jednako prihvatali i kritičari i čitaoci.

U vek ovog romansijera i diplomiranog inženjera agronomije, koji je trajao bezmalo 79 leta, mnogo toga je stalo, pa je govorio: "Prva slova sam učio da pišem na tablicama, sveske su bile retke, a doživeo sam da sada pišem na moćnom laptopu 'asus' tajvanske proizvodnje."

Iz njegove spisateljske radionice izašlo je 20 romana, a u mnogima od njih opisao je neke od najdramatičnijih događaja iz srpske istorije. Njegova dela "Dorotej", "Despot i žrtva", "Roman o Obiliću", "Sablja grofa Vronskog", "Kiša", "Vreva", "Statist", "Vreme kokoški"... prodata su u više od 300.000 primeraka. Polovinu tog tiraža ostvario je "Dorotej", koji je do danas ostao kultna knjiga. Prema scenariju Borislava Mihajlovića Mihiza, na veliko platno, sa jednako velikim uspehom, preneo ga je Zdravko Velimirović, dok su glavne uloge igrali Gojko Šantić i Gorica Popović.

Za svoj stvaralački opus dobio je niz priznanja - dve nagrade za najčitaniju knjigu Narodne biblioteke Srbije, "Meša Selimović", "Prosvetina" nagrada, "Bora Stanković", "Svetozar Ćorović", "Zlatni bestseler", "Račanska povelja"... Ipak, posle njegovog odlaska ostaje gorčina što ga je mimoišla NIN-ova nagrada za roman godine, što je i on, kao i veći deo naše književne kritike i javnosti, smatrao - nepravdom.

U srpsku literaturu ušao je anonimno, preko konkursa, bez veza, lobija, klanova, od kojih se držao podalje sve do kraja. Na poziv izdavačkih kuća - "Rad", "Narodna knjiga" i BIGZ, stiglo je 520 rukopisa. Tematikom, čistim jezikom, savršenim stilom, neobičnom kompozicijom, svežinom i lepotom izdvojio se "Dorotej", nepoznatog autora. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka bio je najveće iznenađenje na našoj književnoj sceni i odmah zablistao kao njena najsjajnija zvezda.

Foto V. Danilov

Mada je došao posle niza pisaca istorijskih romana, prema mišljenju Radivoja Mikića, Nenadić je brzo uspeo da izgradi novi obrazac priče o prošlosti. Mikić ga je uvrstio u onu književnu zajednicu "koja je idući za Andrićem, sklona da izbriše svaku granicu između onog što je bilo, i onog što je sada", odnosno pronađe "dublju analogiju između prošlosti i sadašnjosti". Njegovu sklonost da prati razvoj sudbine malog čoveka u "raljama istorije", primetio je Mileta Aćimović Ivkov, i Nenadića uzeo za primer kako se "u osnovi lako, živo, nenametljivo i jednostavno može napisati istorijski roman koji nije poetički anahron, već živ, funkcionalan".

Kada je posle jedne životne krize objavio roman "Pobednici", kritičar "Večernjih novosti" Dragoljub Stojadinović, uz reči hvale za ovo "mudrije i opuštenije" delo, zapisao je i ovo:

"Ide ova priča kao iz neiscrpne neke duhovne česme, pa se iz nje ne može ni naslutiti sva ona osetljivost njenog tvorca koju smo tako lako i nerasudno nedavno dovodili do tolikih iskušenja, mi koji sudimo i hoćemo da presuđujemo tamo gde je sve tanka nit magle i mašte i gde su razboji od paučine i snova, pa se sve može dramatično da kida i raščinja, pred slonom pravila i logike u staklarskoj radnji kreativnog povredivog duha i damara."

Oni koji su ga poznavali hvalili su njegove ljudske osobine - skromnost, radnost, duhovitost... I pored književne slave koju je stekao, ostao je u svom Arilju. Zbog toga je ostao slobodan čovek, "koji u svakom momentu može da okrene ćurak naopako" (iako je tu slobodu često skupo plaćao). Smatrao je da je ljudska priroda nepromenjiva: "Malo se šta menja. Ljubav, mržnja, vlast, pohlepa, zavist u svakom vremenu su gotovo isti. Život ostaje, menjamo samo kostime."

- Najbolje je definisao plodnost i rodnost srpske zemlje. Govorio je: "U Srbiji izgubiš dugme, nikne ti kaput". Voleo ga je srpski jezik - zaključuje, za "Novosti", Milovan Vitezović.

MORALNI ZAKONI NA BUNjIŠTU

- Živimo u svetu anarhije, totalne slobode, možemo da činimo šta hoćemo, moralna načela, pristojnost, Kant sa njegovim moralnim zakonima u nama i zvezdanim nebom nad nama bačeni su na bunjište, sve nam je dozvoljeno - izjavio je Nenadić u jednom od poslednjih intervjua za naš list. - To smo naposletku izabrali i to je naša civilizacija. Sve drugo su samo posledice ovog našeg izbora. Ima u Starom zavetu jedno upečatljivo mesto. Dok Mojsije na planini Horiv sklapa ugovor sa Bogom i prima kamene ploče sa urezanim pravilima, njegovo pleme u podnožju razuzdano igra oko zlatnog teleta, svoga novog božanstva.

Sa suprugom Petkanom

VELIKI STRUČNjAK ZA MALINE

KAO agronom i veliki stručnjak za maline, Dobrilo Nenadić je izuzetno mnogo učinio za svoj kraj, o čemu nije voleo da govori. Ariljski malinjaci danas daju četiri odsto od ukupne svetske proizvodnje ovog voća! Bavio se i fotografijom, slikao, vajao, goste zabavljao svirajući sintisajzer i gitaru. Po svom receptu i o svom trošku, proizvodio je i izuzetno kvalitetno sirće.

Scena iz čuvenog filma „Dorotej“ Zdravka Velimirovića

SAHRANA I KOMEMORACIJA

KOMEMORACIJA književniku Dobrilu Nenadiću biće održana u petak u 11 časova u sali Sokolskog doma u Arilju. Biće sahranjen na starom ariljskom groblju, u 14 časova, a opelo u Crkvi Svetog Ahilija počeće sat ranije. Nenadić je iza sebe ostavio suprugu Petkanu.

REAGOVANjA

Vladan Vukosavljević: Znao je da splete priču

NA velika vrata uveo je u naš roman potisnutu tematiku srednjeg veka. Od "Doroteja", antologijskog po svemu, do romana "Despot i žrtva", naši daleki preci su predstavljeni kao naši savremenici, pa smo ih razumeli i zavoleli. Ovaj rođeni romansijer zalazio je i u našu noviju prošlost, ali je doticao i osetljive teme našeg doba. Znao je da splete priču, prohodnu ali duboku.

TUŽNA vest me zatiče u rodnom Ljubišu, samo preko brda od njegovog Arilja. Verujem, ne samo meni, Dobrilo je svojevremeno vratio veru u izuzetan kvalitet srpskog proznog stvaralaštva. Mi iz ovih krajeva smo valjda prirodno vezaniji za poeziju, pa me posebno radovalo što najzad među zemljacima imam kolegu prozaistu te darovitosti i te odanosti srpskom jeziku.

Radomir Andrić: "Književno voćarstvo"

OVO je veliki gubitak za našu književnost, posebno romansijersku i pripovedačku. Njegovom kritičkom odnosu prema sadašnjosti doprineo je stalni boravak u zavičaju. Bio je veliki književnik, ali i veliki malinar. Možda u tome ima neke simbolike jer on je obnavljao "književno voćarstvo". Njegovim odlaskom se krug naših izuzetnih pisaca sužava.

Milovan Vitezović: Nenadan u svemu

NENADIĆ je bio u duhu svog prezimena - neočekivan. I temama i dometima. Pozvan da na televiziji govori o svom romanu "Tren", Antonije Isaković je najavio Nenadića: "Čitam najbolji roman u ovoj godini 'Doroteja'".

Bio je veći pisac nego što smo mogli da mu priznamo. Obogatio je Srbiju malinama, a srpsku književnost romanima.