EPOHALNO OTKRIĆE KOJE ĆE ODUŠEVITI SVET Kod Aleksandrovca otkrivena figurina boginje, STARIJA OD EGIPATSKIH PIRAMIDA
Najveću od do sada pronađenih "Župskih Venera" za koju se procenjuje da je stara 6.000 godina, otkrila je juče arheološkinja Sanja Crnobrnja Krasić. To je epohalno otrkiće na arheološkom lokalitetu na području sela Vitkova, kod Aleksandrovca.
Komentara 0
A do samog otrića došlo se nakon više godina neverovatnog truda entuzijasta iz Zavičajnog Muzeja Župe.
Prema rečima Sanje Crnobranje Krasić, reč je o epohalnom otkriću iz perioda mlađeg neolita i pripada Vinčanskoj kulturi.
- Potvrdile su se pretpostavke da je u Vitkovu bio religiozni centar Vinčanske kulture, jer je Župska Venera viša od 30 centimetara. Obavljali smo redovna istraživanja terena jer je žiteljima sela Vitkovo potreban vodovod. Pred kraj istraživanja stigli smo do otkrića koje će oduševiti svet, jer je naše nalazište starije od egipatskih piramida - kazala je Crnobrnja Krasićeva.
Ona je napomenula da je u toku konzervacija izuzetnog arheološkog otkrića.
Krasićeva, koja je na istom lokalitetu poslednjeg dana zaštitnih istraživanja na terenu pre izgradnje lokalne kanalizacije pronašla i žrvanj i ostatak praistorijske peći, navela je da je ovo četvrta monumentalna venera nađena na ovom lokalitetu, a prva nakon 1969. godine.
Figurina boginje čiji je gornji deo nađen u celini, dok su glava i noge bili odvojeni, potiče iz perioda od 3.500 do 4.500 godine pre nove ere.
Da nisu kopali za kanalizaciju ne bi je ni pronašli
- Da nije bilo namere da se sprovede kanalizacija, mi se danas ne bismo upoznali sa ovom predivnom venerom. Nadam se da ćemo ponovo dospeti u pravu žižu naučne javnosti - rekla je Krasićeva za "Večernje novosti".
Ona je rekla da je reč o vremenu kada se dogodila prva industrijska revolucija, kada ljudi prestaju da budu lovci, osnivaju naselja, počinju da se bave poljoprivredom, a za bolje useve su se molili boginjama plodnosti.
Krasićeva je navela da se smatra da je Vitkovačko polje, koje zauzima unikatno mesto u sklopu vinčanske kulture, praistorije Srbije i sveta, bilo religiozni centar u to vreme.
Akademik Borislav Jovanović istakao je da bi se cela kultura svakako zvala "vitkovačka" da je kojim slučajem lokalitet u Župi pronađen prije Vinče.
Samo 50 metara od mesta gde je pronađena venera 1969. godine, arheolozi su otkrili četiri neolitske boginje, od kojih su tri monumentalne i spadaju u neprocenjivo kulturno blago.
Najpoznatiju među njima "Lejdi of Aleksandrovac", koja je simbol Aleksandrovca, kustosi su uvrstili među 12 najznačajnijih praistorijskih venera na svetu.