Kako se kineski zmaj bori sa Amerikom

Plata radnika koji na radnom mestu provodi 12 sati, u kapitalizmu sa kineskim likom, jeste 1.000 dolara.

Dok se kineski zmaj bori sa Amerikom u trgovinskom ratu, ta i druge kineske kompanije traže nova tržišta.

"Uglavnom izvozimo u Australiju i Koreju. Situacija sa SAD nas ne pogađa u tolikoj meri jer imamo drugačije proizvode od konkurencije", rekla je Monika Zhao iz Fabrike stakla.

Firme čiji su proizvodi pogođeni tarifama od 25 odsto kreativne su u traženju rešenja.

"Mi osnivamo podružnice u Americi i proizvodićemo tamo. Moraćemo da izvozimo neke komponente iz Kine, ali možemo da obezbedimo odgovarajuće proizvode za tamošnje tržište", naveo je Patrik Hei iz "Zumliona".

Izvoz je recimo u julu pao za šest i po odsto. O gubicima se u Kini nerado govori. Država stimuliše domaću potrošnju, smanjila je i neke poreze. 

Želeći da olakša svojim privrednicima, odlučila se za plutajući kurs, što je devalviralo juan.

Dovoljno da je Amerika, čije su federalne rezerve snizile kamatne stope, optuži da je valutni manipulator.

"Na početku kinesko tržište je bilo previše oslonjeno na SAD. Četvrtina svega što se napravi u Kini ide na američko tržište. Amerikanci su imali mnogo koristi od naših proizvoda, koji su jeftini i kvalitetni", istakao je Vang Jivej, profesor međunarodnih odnosa.

Posle usporavanja koje je uslovljeno trgovinskim ratom sa SAD, kineska privreda opet lagano raste.

Za razliku od globalnog trenda, Svetska banka za tu zemlju zadržava prognozu rasta od šest procenata. A kao rešenje za globalne probleme predsednik Kine predlaže privredu koja će biti otvorenija i pluralistička.

Na primer, provinciju koja ima šest puta veću spoljnotrgovinsku razmenu od Srbije otvaranje vodi ka Evropi.

"Naš sledeći korak je da kompanije čiji su proizodi pogođeni tarifama iskoriste 17+1 platformu i svoje proizvode plasiraju u zemljama centralne i istočne Evrope".

Saradnja druge privrede sveta i ovog dela Evrope kroz inicijtivu "Jedan pojas – jedan put", počela je mnogo pre spora sa Amerikom – 2012. godine. Kroz kredite i investicije prisutna je sa gotovo 18 milijardi dolara.