Centralni venski kateter

Centralni venski kateter, poznat kao i centralna linija, ili centralna venska linija je kateter koji se plasira u neku od velikih vena. Kateter može biti plasiran u:

• vene vrata (v. jugularis interna),
• vene grudnog koša (v. subclavia, v, axillaris),
• vene prepona (v. femoralis),
• ili u velike vene ruku (PICC linija - peripherally inserted central chatheters).

Koriste se za primenu lekova ili tečnosti koje ne mogu da se primene oralno ili bi oštetili manje periferne vene (hemioterapija), takodje se koriste za  uzimanje uzoraka krvi za analize, transfuzije, kao i za merenje centralnog venskog pritiska.

Indikacije za upotrebu centralnog venskog katetera

Pošto centralni venski kateter može ostati u veni nedeljama pa i mesecima on omogućava izbegavanje potrebe za ponovljenim ubadanjem pacijenata i smanjuje rizik od infekcije. Jako je bitno primenjivanje principa asepse i antisepse pošto venska linija može biti ulazno mesto infekcije.

 Indikacije za njegovu primenu uključuju:

• dugoročna primena IV antibiotika
• dugoročna parenteralna ishrana (posebno kod hroničnih pacijenata)
• dugoročna terapija bola
• hemioterapija
• Lekovi koji su skloni izazivanju tromboflebitisa kao što su:
  • Kalcijum hlorid
  • Hemioterapija
  • hipertoni rastvori
  • Kalijum hlorid
  • Amiodaron
  • Vazopresori (epinefin, dopamin)
• Plazmafereza
• Dijaliza
• Česta vađenja krvi
• Česta potreba za venskom linijom
• Monitoring centralnog venskog pritiska

Tipovi centralnog venskog katetera

Tunelni kateteri prolaze ispod kože od mesta insercije do odvojenog mesta izlaska. Kateter i njegovi dodaci se pojavljuju i izlaze ispod kože na mestu koje je obično lokalizovano na grudima  što pristupni port čini manje vidljivim u odnosu na katetere koji vire direktno iz vrata ili grudi vene u koju su plasirani. Provlačenje katetera ispod kože pomaže u prevenciji infekcija i omogućava stabilnost katetera. Tunelni kateteri koji se najčešće u primeni su Hikmanovi i Groshongovi kateteri.

Ne-tunelni kateteri su fiksirani na mestu insercije, pri čemu kateter i njegovi dodaci vire direktno iz mesta aplikacije. Najčešće primenjivani ne-tunelni kateteri su Quintonovi kateteri.

Implantirani portovi su slični tunelnim kateterima, ali se nalaze u celosti ispod kože. Lekovi se injekcionim putem kroz kožu ubrizgavaju u port katetera upotrebom posebnih Huber igli. Neki implanti sadrže portove sa malim rezervoarom koji mogu biti ponovo napunjeni injekcionim putem, a nakon toga polako otpuštaju lek u krvotok. Implantiran port je manje vidljiv od tunelnih katetera i zahteva manje nege, i manja je šansa za nastanak infekcie. Ovi portovi se implantiraju ispod klavikule (ključne kosti) a kraj katetera se nalazi u desnom atriumu (pretkomori).

PICC linija je periferno plasiran centralni venski kateter u neku od vena ruke (v.cephalica ili v.basilica). Vrh katetera se završava u gornjoj šupljoj veni.

U zavisnosti od upotrebe kateteri mogu imati jedan lumen ili više lumena (dva, tri , četri ili pet). Kateteri sa više lumena (biluminalni, triluiminalni) omogućavaju istovremenu i kontrolisanu primenu više vrsta lekova i infuzionih rastvora.

Kateteri se fiksiraju na mestu adhezivnim trakama koje pokrivaju mesto aplikacije i na taj način smanjuju šansu za nastanak infekcije, kateter se redovno ispira fiziološkim rastvorom i heparinskim preparatima da bi se sprečilo stvaranje tromba u kateteru.

Rizici

Prilikom aplikacije centralnog venskog katetera može doći do nekoliko komplikacija. Benefit upotrebe CVK treba da prevazilazi rizike ovih komplikacija.

Pneumotoraks je komplikacija koja je češća prilikom pokušaja kateterizacije potključne vene (v.sublavia) zbog bliskih anatomskih odnosa ove vene sa pleuralnim prostorom, iz tog razloga se prilikom plasiranja CVK koristi ultrazvuk za navođenje igle koji prestavlja zlatni standard.

Infekcije krvotoka nastaju kao posledica prodiranja bakterija u krvotok, CVK su poznati po povremenom prodoru bakterija Staphylococcus aureus i Staphylococcus epidermidis  i sepsama koje ove bakterije izazivaju. Ranije su ove infekcije prestavljale prihvatljivi rizik kod bolesnika sa CVK, ali zbog sve veće mikrobne rezistencije na antibiotike ove infekcije su glavni uzrok morbiditeta i mortaliteta kod pacijenata sa CVK, kao i povećanja troškova lečenja ovakvih pacijenata.

Tromboza je komplikacija koja nastaje kao posledica prisustva centralnog venskog katetera u lumenu krvnog suda koji prestavlja faktor u nastanku tromba. Samo postavljanje katetera uzrokuje aktivaciju faktora koagulacije na mestu gde kateter probija zid krvnog suda. Rizik za zgrušavanje krvi je viši kod pacijenata sa karcinomima. Iz tog razloga se ovim pacijentima aplikuju antikoagulansni lekovi kao što je heparin koji dokazano smanjuje incidencu duboke venke tromboze kod pacijenata sa karcinomom i plasiranim CVK.

Pogrešno postavljanje se dešava u situacijama kada se anatomija pacijenta razlikuje od uobičajenog položaja, ili u situacijama kada su anatomske strukture oštećene usled povrede ili prethodne hiruške intervencije.

Ostale komplikacije su veoma retke i u njih ubrajamo:

• usisavanje male količine vazduha zbog negativnog pritiska u venskom sistemu i izazivanje vazdušne embolije
• krvarenje i stvaranje hematoma kao posledica povrede krvnog suda
• stvaranje arterio-venskog šanta usled istovremene povrede i vene i arterije prilikom postavljanja centralnog venskog katetera.

Za Stetoskop.info Nikola Spasojević sa Medicinskog fakulteta

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa venama.