O istini iz ugla porobljenih

Preminula je 5. avgusta u Njujorku, a vest je objavljena preksinoć. Bila je prva Afroamerikanka koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost 1993. godine iako je do tada napisala samo pet romana. Jedna je od onih književnica koja je zavredela podjednako poštovanje i kod kritike i kod publike.

Osvrćući se na njeno životno delo, američki književni kritičari tvrde da je njena pripadnost univerzalnom i američkom književnom kanonu neupitna. Tako je kritičar „Filadelfija Enkvajerera“ zapisao i ovo: „Ona poseduje besprekoran osećaj za emocionalni detalj. Možemo je slobodno nazvati najsvesnijim lirskim piscem današnjice.“

Gospođa Morison bila je posvećena raskrinkavanju rasnih predrasuda u svojoj domovini – Sjedinjenim Američkim Državama. Jedna je od retkih književnica koja je ovo pitanje uspevala da razobliči i razgoliti, ali i da ga razume. U svom romanu „Žena u belom“ piše:

„Neki od vas verovatno misle da je loše grupisati se po boji kože – što svetlija, to bolje – u klubovima, četvrtima, crkvama, sestrinstvima, pa čak i školama za obojene. Ali kako inače da zadržimo malo dostojanstva? Kako inače da izbegneš da te pljuju u prodavnici, da te guraju laktom na autobuskoj stanici, da hodaš ulicom uz ivičnjak kako bi belci imali ceo trotoar za sebe, da ti u bakalnici naplaćuju pet centi za papirnu kesu koju beli kupci dobiju za džabe? A da ne pominjem uvrede. Za sve sam to čula i za još mnogo, mnogo toga. Zahvaljujući boji kože, mojoj majci nisu branili da isprobava šešire u robnoj kući niti da koristi njihov ve-ce. A moj otac je mogao da isproba cipele u samoj radnji, a ne u sobi iza. Nijedno nije dozvolilo sebi da pije sa česme ‘samo za obojene’ sve i kad su izgarali od žeđi.“

U intervjuu koji je dala madridskom „Paisu“ 2013. Toni Morison je objasnila kako gleda na problem rase u američkom društvu:

– Želim da razotkrijem istinu o svakodnevnom životu u Sjedinjenim Državama, životu Afroamerikanaca koji proživljavaju u kritičnom istorijskom kontekstu skrivanom od očiju javnosti. LJudima se dopadaju priče o otadžbini koje im ulivaju sigurnost. Stvarnost je međutim tužna istina koja pokazuje da smo prinuđeni mnogo šta da skrivamo i da se toga sramimo. U svojim knjigama nastojim da istinu posmatram iz ugla porobljenih. Činim sve da ožiljci društva, koji jesu njegova stvarnost, postanu vidljivi. Ne treba strahovati, treba pogledati prošlosti u oči, jer jedino tako znamo ko smo.“

Neumorno je radila i na promociji afroameričke književnosti. Među mnogim priznanjima kojima je ovenčana je i Pulicerova nagrada iz 1988. godine za roman „Voljena“, a 2012. dobila je Medalju za slobodu od svog prijatelja i bivšeg predsednika Baraka Obame. Pre nego što je započela spisateljsku karijeru, Morison je dugi niz godina radila kao urednica u čuvenoj izdavačkoj kući Rendom Haus, a potom i predavala na brojnim uglednim univerzitetima kao što su Jejl i Prinston.

Na srpskom jeziku do sada je objavljeno pet knjiga Toni Morison „Žena u belom“, „Voljena“, „Solomonova pesma“, „Dom“ i „Milosrđe“ u izdanju Lagune.