Kako je navedeno u saopštenju Srpskog narodnog veća, ovom izjavom iz godine u godinu oni izražavaju saosećanje sa svima onima koji ne zaboravljaju poginule članove porodice te komšije i prijatelje kojih više nema.

Oni izražavaju žaljenje za "izgubljenim kućnim pragovima i zaraslim zavičajima".

"Iako nismo deo kolektivnog pamćenja koje je uspostavila država", navodi Srpsko narodno veće u saopštenju, "na nama je da imena i prezimena žrtava kao i imena njihovih sela i gradova izgovaramo bez straha i dostojanstveno, da ih se sećamo slobodno".

"Na našu žalost, a verujemo na štetu hrvatskog društva, rat se nije završio Olujom, ni nakon paljenja živih ljudi, ni kad je posve bilo jasno da otpora više nema, ni granatiranjem kolone izbeglih ni odlaskom poslednjeg traktora".

"Rat se nije završio ni nakon što je imovina izbeglih završila u vozovima i kamionima za Split i druga mesta, ni mirnom reintegracijom ni normalizacijom novih društvenih odnosa, ni ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju".

"Naprotiv, bila je to prilika za njegovu obnovu".

Srpsko narodno veće navodi u saopštenju da "rat nikada nije bio prisutniji i da vest o njegovom kraju sporo putuje".

"Još uvek nije stigla do hrvatskih sudova ni do saborskih poslanika, nije stigla do hrvatskih škola i nije stigla do svih onih koji ne znaju šta bi sa sobom u miru.

"Rat nije gotov i to najbolje znaju deca srpske nacionalnosti koja u svojim školama moraju da trpe stigmu zločinaca i osećaju krivicu za njegove razorne posledice", navodi SNV.

"Vest o kraju rata", kako kažu, "nije stigla ni do mesta proslave njegovog kraja".

"Čini se da je kraj rata mnogo manje bitan od rata samog, pa za mir i kulturu mira, bilo u političkim govorima i medijima bilo u svesti ljudi i društva, nema mnogo mesta".

"U takvim se okolnostima zaboravlja ne samo na Srbe, pobijene i proterane u Oluji i Bljesku, zlostavljane i odvođene tokom rata, nego se zaboravlja i na hrvatske civile, nastradale ili ubijene u tom ratu".

"Usprkos tome, Srpsko narodno veće borilo se i boriće se za sećanje u kojem će biti mesta za sve one koji su stradali ili koji danas trpe nepravdu zbog nacionalne i verske pripadnosti", ističe se u saopštenju.