Spoljnotrgovinski deficit rekordan za poslednjih par godina

Nakon vesti da Srbija uvozi svinjsko meso čak iz Brazila, a pasulj iz Argentine, Kine ili Kirgistana, onda nije iznenađujući podatak da je vrednost prošlogodišnjeg uvoza za pet milijardi dolara veća od izvoza. To je  prema oceni stručnjaka veoma zabrinjavajuće. Oni, naime, upozoravaju da je tako visok spoljnotrgovinski deficit rekordan za poslednjih nekoliko godina i da je na novoj vladi, ali i samim privrednicimaa da što pre definišu izvoznu strategiju.

Osim nafte i naftnih derivata, gvožđa, automobila, čelika, na spisku proizvoda koje smo uvezli nalaze se i neki proizvodi za koje se smatra da ih na domaćem tržištu ima dovoljno. Naime, prošle godine uvezli smo oko 170 tona maslaca - 24 puta više nego što smo izvezli. Saradnik u Privrednoj komori Srbije, Vojislav Stanković, kaže da se na spisku uvoznih proizvoda, međutim, nalazi i meso. Preciznije, svinjskog mesa uvezeno je više od 2 hiljade tona, što je dvostruko više od izvezenog: "Smatramo da je neopravdano izvršen uvoz svinjskog mesa i to u uslovima kad se na našem tržištu nalazila izvesna količina izuzetno kvalitetnog svinjskog mesa živih tovljenika. Niko nije hteo da se bavi organizacijom otkupa. Svuda na svetu su tržišta hrane konotrolisana, nigde nema slobodnog tržišta hrane."

Radovan Kovačević iz centra za naučno-istraživački rad kaže da je neophodno što pre odrediti koji će domaći proizvodi da budu izvozni aduti. Prema njegovim rečima, ne bi trebalo da se rukovodimo time koje proizvode imamo najviše, već kakva je situacija na tržištu. "Moramo da ulažemo u proizvodnju onih proizvoda koji se traže, nema tu jasnog obrasca. Može se desiti da podignemo nivo prerade nekih proizvoda, maline na primer, jagode, višnje, pa da prihodi po osnove iste izvezene količine budu duplirani", kaže Kovačević.

Ukazujući na produžetak zabrane izvoza šećera, ali i na celokupan izvoz, stručnjaci kažu da su ključni problemi: nedovoljna kreditna podrška proizvodnji za izvoz, nedovoljan podsticaj izvoza, ali i još uvek slaba konkurentnost naše robe na svetskom tržištu. Rešavanje tih problema, prema rečima naših sagovornika, treba da bude jedan od prioriteta nove vlade ukoliko hoće da se izbegne dalji rast spoljnotrgovinskog deficita koji je dostigao 5 milijardi dolara.