POTRESNO Marko Bulat sahranio brata: "Nisam znao kako ću majci da javim da našeg Igora više nema"
Igor Bulat, dugogodišnji novinar i urednik RTS-a, sahranjen je danas u 14 časova na groblju Orlovača, a opelo je održano u crkvi Svetog Velikomučenika Prokopija. Nekoliko sati pre toga u prostorijama RTS održana je i komemoracija gde su se od njega emotivnim rečima orpostili svi kojima je obeležio život, koji su radili, odrastali sa njim, koji su ga voleli i koji će ga čuvati u sećanju zauvek.
Komentara 0
8 slika
Pogledaj galeriju
Ispraćaju od ovog poznatog novinara prisustovali su porodica, prijatelji i mnogobrojne poznate ličnosti koji i dalje ne mogu da veruju da ga više nema.
Igor je sahranjen uz pesmu svog velikog prijatelja Dino Merlina "Ptica bijela", a to je, kako je otkrio njegov rođenni brat Marko Bulat, bila njegova posebna želja.
Marko Bulat je zajedno sa porodicom svog brata primao saučešće, a ispričao je koliko je sve to teško.
- Jako je teško kada saznate takvu vest, nisam znao kako ću javiti majci da Igora više nema. Ja sam bio prvi koji ju je pozvao, stvarno je teško, preteško sve to... Igor poslednja tri, četiri meseca nije mogao ništa da jede... - rekao je njegov neutešni brat Marko Bulat.
Igoru Bulatu je u decembru prošle godine ustanovljeno teško oboljenje, a iza sebe je ostavio suprugu i dvoje dece. Preminuo je u 48. godini.
Pročitajte još
Igor Bulat je u Televiziju Beograd došao 1993. godine i kao mlad novinar izveštavao o problemima Beograda i Beograđana.
Vodio je Jutarnji program, uključivao se sa beogradskih ulica, a u poslednje vreme uređivao je Beogradsku hroniku.
O tome kakav je istinski bio govore i reči njegove koleginice i prijateljice, voditeljke Rade Đurić.
- U isto vreme smejao se uvek od srca i uvek u lice i ta večita njegova potreba i potraga za boljom stranom života, ta njegova često nepodnošljiva lakoća prihvatanja realnosti mnoge je umela da prevari ali i da zavede. Igor je u stvari bio jedan sjajan, inteligentant, oštrouman, odgovoran i novinar i čovek i otac i suprug i sin i brat i prijatelj. O televiziji je znao sve, o ljudima sve više, imao je sve što je bilo potrebno za jednog profesionalca, imao je svoje uspehe. Znao je da bude i hrabar, umeo da bude i ravnodušan, umeo je da da sve od sebe, ali i da podvuče crtu. Bolno, ali dostojanstveno da niko ne primeti primao je udarce. Nije mu bilo lako, ali je znao i da uzvrati, a da izgleda lako. Između mene i mog divnog prijatelja nije trebalo da se glumi, stvarno i iskreno je sve bilo lako. Tačnije meni je sa njim bilo sve lako. Lako sam za njega strahovala, lako je on za mene brinuo, lako me je nasmejao, i te kako lako iznervirao, lako me je tešio, lako se posvađamo, još se lakše pomirimo, e pa valjda je zato sad toliko teško. I znate ja već danima razmišljam šta bi on sad nama rekao i danima razmišljam kako bi već nešto duhovito smislio da prekine patetiku. I prvi put smo ostali bez barem približno sličnog odgovora mi koji ga znamo. I prvi put odlaziš iz redakcije i za sobom ostavljaš muk i suze i ja ti sad stvarno obećavam u ime svih nas da će to biti poslednji. Već od sutra, šta od sutra, već za pola sata mi ćemo pričati o tebi onako kako si nas naučio sa mnogo smeha, jednostavno. Pusti nas samo, evo samo trenutak ovaj sada, da smislimo kako i da sećanje na tebe postane lako onako kako si ti zaslužio. Oduvek i zauvek debeli putuj, 'ajde sad osmeh i ne brini ni o kome i ni o čemu - rekla je Rada na komemoraciji.
Zatvori
1/8
2/8
3/8
4/8
5/8
6/8
7/8
8/8