Društvene mreže i kazne: Šta sve ne bi trebalo da radite na internetu

Ako ste na Tviteru dobili komentar sličan onom koji je pre nekoliko dana stigao na nalog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, možda niko ne bi bio uhapšen, ali bi nadležno tužilaštvo moralo da pokrene postupak po službenoj dužnosti.

Krivično delo ugrožavanja sigurnosti nema posebne oblike u odnosu na to da li je izvršeno na internetu, putem drugih medija ili na javnom skupu, kaže za BBC na srpskom Branko Stamenković, republički javni tužilac za visokotehnološki kriminal.

„Bitni elementi krivičnog dela predstavljaju ugrožavanje sigurnosti nekog lica, to jest žrtve, pretnjom da će okrivljeni napasti na život i telo žrtve ili njoj bliskog lica", dodaje Stamenković.

Zbog sumnje da su izvršile krivično delo ugrožavanja sigurnosti predsednika i njegove porodice objavama na društvnim mrežama, u petak su uhapšene dve osobe.

• Vređanje na internetu - kako da se zaštitite
• Povratak privatnosti na internet
• Koje lozinke je najlakše hakovati

Šta je ugrožavanje sigurnosti na internetu?

Da bi se smatralo da objava na društvenim mrežama ugrožava sigurnost mora da izaziva osećaj straha kod osobe kojoj je usmerena, ali mora da bude i neposredno izrečena i ostvariva, objašnjava advokat Ognjen Rašuo, pozivajući se na Krivični zakonik Republike Srbije i sudsku praksu.

„Pretnje moraju da bude neposredno izrečene licu na koje se odnosi, odnosno ono mora da je vidi na Tviteru ili Fejsbuku, a ne da mu neko kaže da mu neko preti, da bi sud utvrdio krivicu za ugrožavanje sigurnosti objavama na internetu", objašnjava Rašuo.

On smatra da u slučaju predsednika Vučića, „ovi uslovi očigledno nisu ostvareni".

„Ne zna se da li je predsednik sam video komentar ili mu je neko rekao, pa je samim tim neposrednost dovedena u pitanje. Iako je reč o groznim psovkama upućenim njegovoj deci, one očigledno nisu ostvarive, a upitan je i osećaj ugroženosti", kaže Rašuo za BBC na srpskom.

„Potrebno je da pretnja bude ostvariva, da se ne radi o psovci ili kletvi, na primer, već da postoji jasna namera da će se izvršiti neko krivično delo i da stvara osećaj ugroženosti", objašnjava Rašuo.

Postupci za ugrožavanje sigurnosti pokreću se pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal po službenoj dužnosti. Da li isti princip važi i za građane?

„Da je ovakav komentar koji je dobio predsednik Vučić usmeren prema nekom građaninu, sa pravničke strane sam siguran da bi Tužilaštvo odbacilo prijavu, pošto sa pravne strane uslovi za tužbu nisu ispunjeni", kaže Rašuo.

„Ako pričamo čisto o pravu i ako se pravnicima ostavi da rade svoj deo posla - ovo ne bi trebalo da se nađe pred sudom. Ako pričamo o političkim aspektima i medijima, ovo će se naći pred sudijom i imaćemo sudski postupak koji će trajati dugo."

Republički javni tužilac za visokotehnološki kriminal kaže da postupci pred tim tužilaštvom u ovakvim slučajevima mogu da traju vrlo kratko - nekoliko nedelja, ali i znatno duže u složenijim situacijama - do nekoliko godina.

Kazne

Društvene mreže imaju sopstvena pravila ponašanja i za odstupanje od njih mogu da vam - između ostalog - privremeno blokiraju ili uklone nalog.

Za neke oblike ponašanja, možete dobiti i mnogo strožije kazne od blokiranja naloga - od novčanih iznosa do pet godina zatvora.

Njih vam, naravno, neće propisati Fejsbuk, Tviter, Instagram ili bilo koja druga mreža, već će to uraditi sudija.

Postupak je, bez obzira na to da li se radi o građanima ili ljudima na javnim funkcijama isti, ali su kazne drugačije.

Prema Krivičnom zakoniku za ova dela predviđene su sledeće kazne:

• za ugrožavanje sigurnosti pretnjom da ćete ugroziti nečiji život, možete da dobijete novčanu kaznu ili da „završite iza rešeteka" do godinu dana
• ako su pretnje izrečene prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice, možete da dobijete zatvorsku kaznu od tri meseca do tri godine
• u slučaju da pretite predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja - preti vam kazna zatvora do pet godina

Zbog uvrede na sud

I za vređanje možete da se nađete pred sudom i da dobijete novčanu kaznu, ali se taj postupak pokreće po privatnoj krivičnoj tužbi koja se podnosi nadležnom sudu, kaže tužilac Stamenković.

Bojan Perkov iz Šer fondacije objašnjava da se uvredom najčešće napada na čast, ugled ili reputaciju što uzrokuje duševne bolove.

Bez obzira na to da li su krivična dela upućena na internetu ili u fizičkom prostoru, odgovornost je ista.

„Ne treba misliti da ne postoji mogućnost da građani budu izvedeni pred nadležne organe ukoliko su sa anonimnog naloga pretili ili vređali nekoga."

„Šarenolika praksa"

U kontekstu izražavanja na internetu, na kom se razmenjuje mnogo psovki, uvreda, pogrdnih izraza, teško je utvrditi šta je kažnjivo, a šta ne, kaže Perkov.

„Problem je u tome što je praksa šarenolika", kaže on i podseća na slučaj Radomira Počuče i poziva na linč Žena u crnom na Fejsbuku.

Žene u crnom tužile su Počuču za ugrožavanje sigurnosti na osnovu statusa koji je 25. marta 2014. godine, dan pred akciju te organizacije povodom obeležavanja 15 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu, postavio na svoj Fejsbuk profil.

„Mislim da ovo ne bi trebalo da se održi... Gospodo huligani, Delije, Grobari, Radovci, Firmaši, umesto da trošite pesnice između sebe, a veliki ste rodoljubi udružite se i podelite po p*** onome kome treba da se da po p***", napisao je Počuča.

Sud ga je oslobodio optužbi pošto je protumačio da je objava njegovo lično mišljenje, a ne pretnja.

„Pravna nesigurnost je problem, zbog čega imamo situacije da se građani zbog nekih problematičnih objava na društvenim mrežama u vezi sa državnim funkcionerima vrlo brzo pronađu i procesuiraju, dok se prema kontinuiranim pretnjama novinarima i aktivistima ne postupa adekvatno.

„To se ipak menja jer smo u poslednje vreme imali dosta slučajeva da lica koja prete novinarima budu pronađena u relativno kratkom roku, ali opet ti postupci traju i pravnosnažne presude se čekaju", kaže Perkov.

Ognjen Rašuo nema mnogo poverenja u sudove kada su u pitanju ovakvi predmeti.

„Dešavale su se i mnogo gore stvari kada su ljudi osuđivani ili su zaključivali sporazum pred tužilaštvom o priznanju krivičnog dela iako je bilo vrlo upitno da li je reč o krivičnom delu. Mislim da će se to desiti i u ovom slučaju", zaključuje Rašuo.

Šta još ne smete da radite na internetu?

Ako uporno pokušavate da na sastanak pozovete nekog zatrpavajući ga porukama na Fejsbuku, a ona ili on poziv odbijaju, ali vi nastavljate - vršite krivično delo proganjanja.

Prema Krivičnom zakoniku, proganjanje, između ostalog vrši onaj ko „protivno volji drugog lica nastoji da se njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije".

Tako, ako neko ne želi da komunicira sa vama, a vi mu uporno šaljete poruke, može da vas prijavi za proganjanje.

U tom slučaju preti vam nadležni javni tužilac i novčana i zatvorska kazna.

Na internetu nije pametno ni da izazivate paniku i nerede, nacionalnu, rasnu i versku mržnju i netrpeljivost, niti rasnu i drugu vrstu diskriminacije - pošto su sve to krivična dela.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk