Operacija štitne žlezde

Štitasta žlezda je najveći endokrini organ. Srazmerno svojoj veličin, od svih endokrinih organa, najčešća su i oboljenja štitaste žlezde. Čvor u štitastoj žlezdi ima 4 odsto stanovništstva, a autoimuna oboljenja se javljaju i do 5 odsto u nekim populacijama. Sva tiroidna oboljenja koja mogu da se leče hiruški, dele se u nekoliko grupa:

  • Urođene malformacije
  • Poremećaji funkcije (hipotireoze, hipertireoze),
  • Zapaljenska oboljenja ili strume
  • Tumori štitaste žlezde

Iako ova oboljenja mogu da pogode svakoga, pet do osam puta su češći kod žena. U hiruškom lečenju koriste se različite operativne procedure, koje su retko praćene komplikacijama. Cilj hiruškog lečenja jeste da se nivoi tirodih hormona dovedu u normalu.

Hipotireoidizam se može lečiti hormonskim lekovima koji sadrže levotiroksin. Hipertireoza se generalno teže leči i zahteva terapiju koja blokira produkciju tiroidnih hormona, terapija radioktivnim jodom ili hiruško lečenje su opcije koje su na raspolaganju.

Kada se radi operacija štitne žlezde

Jednostrane procedure na štitastoj žlezdi su relativno bezbedne po bolesnika, jer se jednostranom operacijom izbegava mogućnost obostranog oštećenja n. recurrensa i ugušenja, a sačuvaju se bar dve paratiroidne žlezde na neoperisanoj strani što je dovoljno da se izbegne postoperativni hipoparatiroidizam. Da bi se izbegli recidivi (ponovno vraćanje bolesti) na operisanoj strani, potrebno je potpuno odstraniti tiroidni lobus tokom prve operacije. Indikacije za jednostranu operaciju su jednostrani benigni tumori i toksični nodusi. Obično hemitiroidektomija podrazumeva odstranjenje više od 50 odsto tiroidnog tkiva.

Bilateralna subtotalna lobektomija, ranije često primenjivana kod benignih degenerativnih i toksičnih struma, danas se retko primenjuje zbog mogućeg recidiva u ostatku tireoidnog tkiva. Ona podrazumeva subtotalnu resekciju oba tiroidna režnja tako da na svakoj strani ostan 2-3 grama tkiva. Funkcija je očuvana samo kod trećine od ovih bolesnika, a u ostatku mogu da se jave recidivi. Operacija u ožiljku skopčana je sa većom učestalošću komplikacija.

Danas najčešće primenjivani tip operacije je totalna tireidektomija kod malignih tumora, kod degenerativnih netoksičnih struma i kod hipertireoza. Kod ovog tipa procedura se uklanja kompletno tkivo štitaste žlezde.

Kod malignih tumora neophodno je da se zajedno sa uklanjanjem štitne žlezde na kome se nalazi tkivo tumora, načini i uklanjanje stržarskih limfnih čvorova.

Preoperativna priprema

Priprema pacijenata sa tiroidnim oboljenjima je dugotrajna, kompleksna i zahteva angažovanje i saradnju endokrinologa, anesteziologa, i endokrinog hirurga. Preoperativna priprema počinje od momenta kada se ustanovi indikacija za operativno lečenje, pacijenti se prvenstveno dobro informišu koja od procedura će biti izvršena, koji su rizici. Nakon toga je neophodno da se u saradnji sa lekarom uspostavi kontrola nad osnovnim oboljenjem kao i komorbiditetima i tek onda se zakazuje datum operacije.

Neposrednu pred samu operaciju kada je pacijent primljen na odeljenje vrši se psihička priprema pacijenta (razgovor o samoj operaciji i toku iste), provera medicinske dokumentacije (provera nalaza biopsije, citološkog nalaza ultrazvučnog nalaza), fizička priprema (borijanje operativnog polja- kod muškaraca, laboratorijske analize, pražnjenje creva), provera vitalnih funkcija.

Procedure se obavljaju u opštoj anesteziji.

Komplikacije u hirurgiji štitne žlezde

Ako operacije izvodi iskusan tiroidni hirurg, morbiditet je mali, a smrtnosti nema. Postoje međutim komplikacije koje mogu da kompromituju ishod i da budu opasne po život.

  • Krvarenje se javlja u prva 24 časa posle operacije. Svaki hematom treba evakuisati jer može dovesti do pritiska na disajne puteve i na taj način do asfiksije (ugusenja).
  • Povreda rukentnih živaca se javlja veoma retko u specijalizovanim ustanovama. Trajno oštećenje nerava nastaje ukoliko je nerv tokom operacije presečen ili ligiran (podvezan) i češće nastaje  kada je antomija poremećena. Na primer kod recidivantnih struma ili malignih tumora štitaste žlezde. Jednostrana povreda može biti asimptomatska, i neotkrivena.
  • Hipoparatiroidizam se javlja zbog oštećenja paratiroidnih žlezda ili njihove vaskularizacije. Ovo stanje se manifestuje znacima hipokalcemije i može biti akutno i hronično.
  • Hipotiroidizam je neizbežan posle totalne tiroidektomije, a retko se javlja posle lobektomije zbog benignog solitarnog nodusa.Danas se kod većine tiroidnih oboljenja u hiruškom lečenju primenjuje totalna tireidektomija, a postoperativna hipotireoidoza se očekuje, rutinski supstituiše levotiroksinolom. i ne smatra se kao komplikacija već kao efekat operacije.
  • Kolaps traheje nastaje kada je njen zid razmekšan zbog hondromlacije posle uklanjanja dugotrajne strume. Može postojati edem larinksa.
  • Tiroidna kriza je danas retka uz poboljšanje metode kontrole tirotoksikoze, ali kad se potpuno ispolji, karakterišu je visoka temperatura, tahikardija (fibrilacija atrijuma), ekstremni nemir i delirijum.

Oporavak

Prvi obrok nakon operacije je u tečnom stanju.

Pacijent najčešče ima bolove u grlu i za to obično dobija terapiju. Pacijenti spavaju na uzdignutom uzglavlju da bi se smanjio otok. Nakon operacije, tečnost se dobija u vidu infuzije, a ujutru, dan nakon operacije pacijentima se rutinski vadi krv, obavlja prvo previjanje, poslužuje doručak i najveći broj pacijenata može da bude otpušteno kući nakon doručka.

Posle skidanja zavoja i gaze pacijent može primetiti mesto incizije i kopče od ušivanja. Pacijentu je dozvoljeno da se tušira dan nakon operacije. uz upozorenje da mesto operacije ostane suvo. Konac ostaje na mestu incizije 7 do 10 dana i uklanja ga lekar u svojoj ordinaciji. Infekcije su veoma retke, a ukoliko pacijent primeti crvenilo ili sadržaj koji curi iz rane trebalo bi da se hitno obrati svom hirurgu. Nakon skidanja kopči najvažnija stvar jeste unapređivanje izgleda ožiljka (što se postiže upotrebom zaštinih krema protiv sunca - faktor 30 ili više celih godinu dana nakon operacije). Godinu dana nakon operacije ožiljak može biti izdignut ili crven, ali uglavnom se kasnije vidi kao sedefasta linija koja se jedva primećuje.

Većini pacijenata treba od jedne do dve nedelje da se oporavi od operacije. Pacijent ne bi trebalo da vozi prvih nedelju dana od operacije, a ostale restrikcije ne postoje. U zavisnosti od toga koliko je tkiva tiroidee uklonjeno pacijent će morati da uzima supstitutivnu terapiju.

Kod koga da zakažete endokrinološki pregled štitaste žlezde za operaciju?


Pogledajte najčitanija pitanja i odgovore u vezi sa oboljenjima štitne žlezde.


Za Stetoskop.info Nikola Spasojević sa Medicinskog fakulteta


Podeli tekst:

Dr Nikola Spasojević je lekar opšte medicine sa izraženom radnom etikom i profesionalnim pristupom pacijentima.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Tea 06.10.2022

    Poštovani, Kako sam pre 3 nedelje imala operaciju i uklanjanje levog režnja štitne žlezde, s vremena na vreme mi se dešava da rana “zateže” pri gutanju. Da li je to normalno i prolazno, ili bih trebala da se konsultujem sa hirurgim? Naglasila bih da je rana uredna, nije crvena, nisam imala promuklost, i da sam se vrlo brzo vratila u rednovne tokove. Hvala unapred na odgovoru!


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde