Radno i tokom raspusta

Većina đaka koji upišu Poljoprivredno-veterinarsku školu u Svilajncu navikla je na rad u polju i oko stoke, te im kažu ove svakodnevne obaveze ne predstavljaju problem. Uglavnom su to deca čije se porodice već bave poljoprivredom ili stočarstvom, pa ni rano ustajanje nije teško.

"Nije naporno, to radim i kod kuće tako da mi ok ovde. Zato što volim životinje. Upisaću Poljoprivredni fakultet u Beogradu, odsek stočarstvo", kaže Ana Jovanović iz Radmilovića kod Knića.

"Ja živim u gradu u stanu, ali moja baka ona ima na selu pa joj pomažem tako nekad kad odem kod nje. Tu su svi u domu,drugari su tu", kaže Miloš Miletić, iz Smederevske Palanka.

Praktična nastava tokom letnjeg raspusta traje dve sedmice, a đaci su podeljeni u pet grupa. Zavisno od smera koji su upisali su i raspoređeni na školskoj ekonomiji. Radi se u voćnjacima, vinogradu u plastenicima, ali i na otvorenom gde se gaji cveće i začinsko bilje.

"Imamo neke dane kad je baš vruće pa moramo malo i da se sklanjamo od sunca, ali nije toliko teško", kaže Anđela Radovanović, iz Svilajnaca.

Ova specifična obrazovna ustanova ima 170 hektara imanja što je jako bitno za praktičnu nastavu. Meso, krompir, salate, razno povrće i voće koje se proizvede koristi se u đačkoj kuhinji gde se tokom školske godine pripremi i do 1.500 obroka dnevno.

"Mi se trudimo da bude organizovano. To pokazuje i izgled naše škole i rezultati koje postižemo i na republičkim takmičenjima i uopšte na manifestacijama, trudimo se da budemo aktuelni svuda, da se pojavimo na svim mestima i da se reprezentujemo u pravom svetlu", kaže Milanka Crnjaković, doplomirani inženjer poljoprivrede.

Praktična nastava završava se početkom avgusta jer onda počinje sređivanje internata za novu školsku godinu. Dve trećine dece koja idu u ovu školu su iz drugih krajeva Srbije pa su mesta u školskom internatu uvek popunjena.