GDE JE NESTALO DOMAĆE VOĆE I POVRĆE? Zašto jedemo jabuke iz Poljske, pasulj iz Kirgistana, a krastavac iz Španije
Jabuka iz Poljske, pasulj iz Kirgistana, krastavac iz Španije... uprkos plodnom tlu, voće i povrće koje godinama uzgajamo do naših trpeza prelazi dug put. Istraživali smo zašto je to tako i kako ovaj problem rešiti.
Gotovo da nema prodavnice u kojoj pored cene proizvoda ne zapazimo da zemlja porekla voća i povrća nije Srbija. Pojedini podaci ukazuju da je veliki broj, do čak 60 odsto voća i povrća, došlo iz drugih zemalja. U najvećem broju slučajeva hrana nam stiže iz zemalja u okruženju, ali nisu retke namirnice iz Kine, Egipta, ali i Ekvadora.
Zbog čega je voće i povrće koje jedemo prešlo na stotine, pa i hiljade kilometara iako se isto uzgaja na našim njivama i plantažama? Prema mišljenju stručnjaka, za to postoje brojni razlozi: sezonski karakter, slobodna trgovina, ali i niske otkupne cene koje se domaćim proizvođačima nude kad je njihova roba u pitanju... Takođe, kažu stručnjaci, voće i povrće iz dalekih zemalja uz sve carine i troškove prevoza jeftinije je od domaćeg.
- Kada je u pitanju trend uvoza voća i povrća, naveli bismo dva razloga: sezonski karakter, s obzirom na to da povrće stiže u određeno doba godine, da zavisi od klimatskih uslova i da ga nema tokom cele sezone, ali i to što naši proizvođači nisu u tolikoj meri konkurentni kada je isporuka određene količine robe u pitanju - kažu u Udruženju za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije.
Veliko tržište i nova tehnologija
Agroekonomski analitičar Milan Prostran objašnjava za "Blic" da je uvoz voća i povrća rezultat velikog tržišta te i da je to sudbina "svih nas koji smo ušli u neoliberalni kapitalizam".
- Uvoznike ne zanima patriotizam, već profit. Mi ne uvozimo samo iz zemalja Evropske unije već smo otišli dalje: Turska, Kina, Indija... Uz bescarinski uvoz pružena je šansa jer proizvodi postaju konkurentni - objašnjava Prostran.
Prema njegovim rečima, srpski proizvođači nisu se pripremili za ovakvu utakmicu.
- Primera radi, pasulj uvozimo jer u čitavom sistemu promenila se tehnologija gajenja pasulja. Nekada smo gajili pasulj kao usev, zajedno sa kukuruzom. Sada je to drugačije. Takođe, izgubili su se veliki potrošački centri - mi smo imali veliku armiju koja je jela pasulj. Imali smo stalne velike potrošače kada je u pitanju društvena ishrana. Međutim, sada toga nema - ukazuje naš sagovornik.
Nema velikih pogona za preradu
Prostran ističe jedno: slabljenje i nestajanje prehrambene industrije velikim delom dovelo je do ove situacije.
- Nama je velikim delom nestala prehrambena industrija. Ne rade više "Srbijanka", "Šapčanka"... „Budimka“ je kupovala voće i od njega pravila mermelade. Puno je razloga koji su rezultirali gašenje nekih proizvodnji i onda su u te praznine uskočili uvoznici - ukazuje naš sagovornik.
Na ovaj problem ukazuje i ekonomista Vladana Hamović.
- Svojevremeno bila sam svedok situacije u Grockoj, kada je u tom naselju bio veliki broj jabuka. Toliko jabuka da se formirao tepih od njih. Njih nije imao ko da bere, a nije bilo ni prerađivačkih pogona - priseća se ona.
Prema njenim rečima, od umesto da se te jabuke prerade i od njih napravi neki kompot, džem... voće je ostalo da propada.
- Na kraju mi uvozimo osnovne prehrambene stvari specifične za nas, jer da se gaje nije isplativo - objašnjava ona.
Izvozimo a za nas nema
Sve prethodno navedeno dovelo je do toga da se našim farmerima ne isplati da uzgajaju u velikim količinama voće i povrće. Novac koje im nude za otkup znatno je manji nego što su svi troškovi koje naši poljoprivrednici imaju za uzgoj. Ovo potvrđuje Hamovićeva, koja ukazuje da je beli luk veoma skup u prodaji jer dolazi iz Kine, a da to ne bi moralo biti tako jer Srbija ima pogodno tlo.
- Pogubno je što uvozimo jabuke, maline, prvenstveno jer se kod nas jabuka gaji i ima je svuda. Štaviše, jabuka se izvozi u Rusiju. To važi i za malinu. Mi smo bili jedan od najvećih izvoznika maline. Ponuda se generalno smanje, jer su otkupne cene male, pa proizvođači nisu zadovoljni njima. Samim tim, njima se ne isplati da gaje bilo šta od domaćeg voća i povrća - ukazuje ona.
Ona ukazuje na situaciju od pre nekoliko godina kada je bilo velikih količina kupusa jer poljoprivrednici nisu dobili odgovarajuću cenu.
- Zašto im se ne isplati? Pa iz razloga što oni ulažu novac u gajenje voća i povrća. Ako im se ponudi manja otkupna cena, oni ne mogu da povrate ni ono što su uložili, a kamoli da zarade - objašnjava naša sagovornica.
Ona ukazuje i da prehrambeni lanci imaju ugovore sa manjim proizvođačima koji ih snabdevaju kajsijama, paprikom i paradajzom.
- Oni su u povoljnijem položaju, jer od njih veliki lanci otkupljuju. Verovatno su zadovoljni cenom, a oni nekako imaju svoj plasman. Dok su drugi koji nemaju ugovore ni s kim prepušteni sami sebi. U to se možete uveriti i na pijaci gde borovnica košta 500 dinara i nema ko da je kupi. Zato, smanjuju se površine po zasadima jer se ne isplate otkupne cene koja im država ponudi - ukazuje Vladana Hamović.
Gde je rešenje
Kao rešenje problema sa uvozom i izvozom naši sagovornici vide u tome da sve više propagira kupovina domaćih proizvoda, ali i pomoć kako poljoprivrednicima tako i prerađivačkim proizvodnjama.
- Ovo je stari problem. Treba pomoći proizvođačima sa otkupnim cenama, a ne da se uvozi roba koja našim ljudima šteti. Treba da im bude obezbeđen plasman robe, eventualno da se pomogne oko podizanja plastenika, neke zaštitne plaftorme - objašnjava Hamovićeva.
Milan Prostran s druge strane ukazuje da bi navodi da, pored toga što treba javno propagirati da se kupuje domaće kako bi se na taj način podržali svoje farmere, treba pooštriti sistem uvoza.
- Mislim da će se kod nas početi vraćati proizvodnje, a da bi do toga došlo, u međuvremenu treba da pooštrimo sistem uvoza, da kontrolišemo svaki gram pesticida. Naravno, ne uvodeći carine. Jer mi možemo da proizvedemo dovoljno za naše građane, jer imamo kapacitete, znanje, resurse... Moramo samo da otklonimo kritične tačke: prerađivačke kapacitete, a da se viška proizvoda prosledi prerađivačkoj industriji - naglašava Prostran.
Da li smo naučeni na osiguranje
Uvozu hrane doprinose i vremenske nepogode koje katkad unište čitave useve.
- Zamislite uložite novac u velike površine nekog voća, povrća i nevreme vam uništi sve to. Nevreme je mnogo puta znalo da uništi polja i polja malina, jagoda... A naši farmeri u većem broju nisu osigurani jer mi nemamo razvijenu tu kulturu. Čak i da jesu osigurani, osiguranje im ne može vratiti ono što su uložili u zasade - ukazuje ekonomista Vladana Hamović.
Državni plan za poljoprivredu
Krajem decembra 2018. godine Vlada Srbije usvojila je Nacionalni program za poljoprivredu za period 2018-2020. godine (NPP). Ovaj program predstavlja plansko-tehnički dokument za implementaciju poljoprivredne politike, koji će poslužiti kao smernica za planiranje godišnjih budžeta za poljoprivredu tokom predviđenog perioda.
- Cilj NPP jeste podrška razvoju poljoprivrede, a posebno prilagođavanje poljoprivredne politike i njene implementacije zahtevima EU, odnosno pravilima i principima Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP). U skladu sa tim, od ove godine sredstva za regrese za inpute se uključuju u iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju koji sada iznose 4.000 din./ha - kažu u Udruženju za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije.
Kako navode, aktivna poljoprivredna gazdinstva dobijaju ukupno podsticajnih sredstava u iznosu od 5.200 dinara po hektaru.
- Postoji i Nacionalni program za ruralni razvoj i IPARD program koji kako fizičkim tako i pravnim licima omogućava znatna finansijska podsticajna sredstva za investicije u primarnu poljoprivrednu proizvodnju i preradu u marketing poljoprivrednih proizvoda. Takođe, preko sto jedinica lokalnih samouprava sopstvenim sredstvima obezbeđuje podršku kroz mere ruralnog razvoja - navode oni.
Paprene cene jer domaći proizvođači nemaju više
Cena povrća ne pada ni u drugoj polovini jula, a paradajz u tržnicama, piljarnicama i marketima dostiže rekordnih 150 dinara. Paprike babure i dalje su u srpskim gradovima u proseku oko 100 dinara, dok se one mesnatije prodaju i po 350 dinara. Krastavci za salatu takođe prate stopostotnu stopu poskupljenja u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj paradoks duplo većih cena u odnosu na drugu nedelju jula pre godinu dana, u vreme kada proizvođači raspremaju plastenike, stručnjaci objašnjavaju smanjenim uvozom povrća iz Grčke i Turske, pa domaći proizvođači ne mogu da zadovolje potrebe tržišta.
- Treba imati u vidu činjenicu da je uveliko počela turistička sezona pa je iz tog razloga smanjen uvoz. Turska, Grčka, Albanija i Makedonija, zemlje odakle uvozimo paradajz i papriku, sada manje izvoze u našu zemlju jer je kod njih turistička sezona u punom jeku pa treba podmiriti sopstvene potrebe. Srpski povrtari ne mogu da zadovolje potrebe tržišta, a to diktira cenu - objašnjava Predrag Srdanović, poljoprivredni inženjer.
Prinosi su smanjeni i zbog nevremena.
- Mi smo ove godine morali mnogo paprika da bacimo jer nas je tukao grad. Oštećena se teško se prodaje. Prodajem ih i po 20 dinara i kupuju žene. Kažu, iseckaju za bećarac - priča Julka Stekić iz mačvanskog Belotića.
Prema podacima STIPS-a, kilogram krastavca prošle godine u proseku je koštao oko 50 dinara, dok ove godine u drugoj nedelji jula cena ide i do 80 dinara. Još veća razlika je kod paradajza koji je bio od 40 do 60 dinara, a sada od 80 do 150 dinara. Paprike babure bile su 60 dinara, a sada se gotovo ne mogu naći ispod 100 dinara. Mesnate crvene paprike i dalje drže cenu koja ide i do 350 dinara.
U selu povratara, Gornjoj Vranjskoj kod Šapca, za razliku od prethodnih godina kada su samo pokrivali troškove, ove godine moglo se i zaraditi. Rano povrće koje gaje u plastenicima na oko 200 hektara već je završilo u marketima. Radiša Stojićević proizveo je 50 tona paradajza i 15 tona krastavca i sve je prodao na veliko otkupljivačima.
- Prosečna cena paradajza je bila od 50 do 60 dinara, a krastavca od 40 do 50 dinara. Proše godine smo paradajz davali po 30 dinara. Na ovoj ceni nešto može da se zaradi, a ranije smo samo pokrivali troškove. Rod je bio smanjen zbog velikih padavina, pa je bila veća potražnja od ponude. Bilo je uvoza na početku, ali sada se prodaje naše povrće - kaže Radiša Stojićević.
Krompir svež i krompir semenski
Ako ste mislili da je krompir koji kupujete u prodavnici ili na pijaci isključivo srpski, jer imamo pogodno zemljište za njegovo gajanje, varate se. Iako gotovo svaki prodavac na pijaci tvrdi da je „ivanjički“, domaće pijace, a posebno trgovinski lanci preplavljeni su uvoznim krompirom koji dopremamo iz mnogih zemalja, najviše iz Nemačke, Holandije, Belgije. Neki kontigenti stižu čak i iz Egipta i Amerike, a ukupne količine koje uvezemo dostižu i 40 miliona tona godišnje, što vredi i više od sedam miliona evra. Razlog je velika tražnja, a mala površina pod zasadima. Poznato je i da cena varira, kilogram mladog krompira na početku sezone često košta kao i kilogram svinjskog mesa. U sezoni, krajem septembra i početkom oktobra, krompir je moguće kupiti za 50 dinara, dok veća cena dolazi sa dubljim ulaskom u zimu.
Pasulj
Domaćeg pasulja u radnjama i na pijacama skoro da nema i gotovo da nije čudno što srpski prebranac pripremamo od pasulja iz Azije. Nestali su veliki potrošači poput vojske, ali i društvene kuhinje u velikim kompanijama u kojima se dva puta nedeljno spremao pasulj. Tako je od trenutka kada je prestala masovna potrošnja pasulja u Srbiji postalo isplativije uvoziti ga iz Etiopije, Kirgistana, Kine, Egipta. Na uvoz pasulja potrošimo godišnje oko 9,5 miliona evra. Cena po kilogramu je između 250 i 300 dinara i gotovo da se nije manjala u prethodne dve godine. Srpski pasulj je, s druge strane, znatno skuplji od azijskog. Proizvodnja je skupa - pasulj je vrsta koja reaguje na loše vremenske uslove, tako da se uz svu primenjenu agrotehniku ne može garantovati da će prinos biti u optimalnim granicama.
Paradajz
Uprkos plodnom tlu i mogućnosti da se uzgaja kod nas, paradajz na našim trpezama u najvećem broju nam dolazi iz Albanije, ali i Makedonije i Italije. Vremenske nepogode dodatno utiču na uvoz ovog povrća, te samim tim, kupce cena paradajza u prodavnicama koja se kreće i do preko 300 dinara u zimskim danima, ali i pijacama ne treba da čudi. Naravno i tokom leta, cena paradajza ne prelazi ispod 100 dinara po kilogramu. Domaći, s druge strane, koji se prodaje na pijacama često je i za po 100 dinara skuplji od uvoznog.
Beli luk
Domaći beli luk retko se može naći u prodavnicama. Ima ga na pijacama, a cena je duplo veća od belog luka koji najviše uvozimo iz Kine. Najčešće ga prodaju trgovci u velikim lancima po ceni do 350 dinara za kg, a ima ga i na pijacama. Srbi tradicionalno dosta koriste luk, što potvrđuje i činjenica da godišnje uvezemo i pojedemo čak do 400 tona. Uvozimo i crni luk (čak 10.000 tona godišnje), koji u Srbiji može da nikne na svakom ćošku, i to iz Južne Amerike, odnosno Perua. Razlog su male količine koje mogu da proizvedu naši poljoprivrednici.
Krastavac
Tradicionalna šopska salata na našim trpezama u sebi ima sastojak koji nije domaći. Naime, krastavac, koji ide u nju često je iz Makedonije, Albanije, ali i Španije odakle ga uvozimo.
Jabuka
Jabuke su voće koje Srbi najviše jedu - čak oko sedam kilograma godišnje po glavi stanovnika. Pored cene koja je najčešće najniža od cene ostalog voća koje prodavci nude, razlog je i to što Srbija ima dosta svoje jabuke. To je i razlog što se Srbija može pohvaliti znatnim izvozom ovog voća, i to najčešće u Rusiju. Uprkos tome, Srbija jabuke uvozi u znatnim količinama i to iz Poljske, Italije, Makedonije.
Banana
Da bi se banane našle u prodaji u Srbiji, one moraju prevagnuti ozbiljan put morem i do nekoliko hiljada kilometara. Banane koje se uzgajaju u tropskim krajevima, u Srbiji ne bi mogle opstati, te se uvoze iz Ekvadora i Kolumbije.
Pomorandža, limun
Srbija godišnje uveze limuna za oko 20 miliona dolara, a pomorandže za 25 miliona dolara. Glavne zemlje uvoznice su Turska, Grčka, Italija, Egipat. Kao i kada su banane u pitanju, glavni razlog uvoza ovog voća jeste što klima u Srbiji nije pogodna za njihovo uzgajanje.