PRIŠTINA OPET PROVOCIRA: Haradinaj raketama potkopava Makrona

IDEJU Emanuela Makrona da delegacije Beograda i Prištine već u septembru, na sastanku u Parizu, pokušaju da otkoče dijalog, svojim ratnim bubnjevima zaglušio je Ramuš Haradinaj.

Premijer tzv. Kosova, svega dan posle inicijative francuskog predsednika i stava da Albanci moraju da popuste, zaključio je da "pristup dela međunarodne zajednice u odnosu na dijalog sa Beogradom povećava potrebu Prištine da nabavi naoružanje".

- Mi smo nezavisna država i od dijaloga ne očekujemo ništa sem uzajamnog priznavanja i da Kosovo bude priznato u postojećim granicama. Ukoliko niste spremni na to, onda je to poruka za nas da bi i mi trebalo da kupujemo oružje. To znači da nas savetuju da kupujemo "mistrale", jer njima snabdevaju Srbiju - aludirao je Haradinaj na ugovore koje je pre tri dana naša država potpisala sa Francuskom, a tiču se isporuke raketnih sistema.

Reagujući na Haradinajevu izjavu ministar odbrane Aleksandar Vulin poručio je da naoružavanje Vojske Srbije nije opravdanje za pravljenje paravojske na KiM:

Pročitajte još - Haradinaj "strahuje" jer Srbija kupuje novo oružje; Vulin: Naoružavanje Vojske Srbije nije opravdanje za paravojsku na KiM

- Pravdati namere prištinskog rukovodstva da naprave paravojsku, opremanjem i naoružavanjem Vojske Srbije je kao da poredite EU i "Islamsku državu". Srbija se oprema i naoružava, ne da bi pretila, već da Srbima niko ne preti. Svako ko bude pomogao Prištini da se naoružava, svesno preuzima odgovornost za zlo koje mora da nastane kada se teroristima da teško oružje.

Premijerka Ana Brnabić poručila je da se nada da će političari u Prištini imati dovoljno hrabrosti da promene svoje odluke kako bi dijalog mogao da se nastavi:

- Mi smo spremni na dijalog, jer je to jedini način da se obezbedi stabilnost. Gledala sam za vikend jedno istraživanje, rađeno na prostoru KiM, koje pokazuje da 91 odsto građana ne želi zamrznut konflikt, već hoće nastavak dijaloga.

Šef skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun kaže, za "Novosti", da su se Albanci na KiM i do sada naoružavali, suprotno Rezoluciji 1244 i da njima ne treba poseban povod da to nastave da rade, kao što to sada predstavlja Haradinaj.

- A naoružavanje Srbije kao članice UN i nepriznate države "Kosovo" su dve suštinski različite stvari. Srbija je vojno neutralna zemlja koja to čini u funkciji podizanja odbrambenih kapaciteta i u tome sarađuje i sa NATO, dok Albanci na KiM, prvo, imaju sasvim dovoljno ilegalnog oružja, a drugo, garant bezbednosti na teritoriji KiM su Kfor, odnosno NATO. Pri tome, Srbija je čvrsto iznela stav da želi da kosovsko pitanje rešava dijalogom, a ne sukobima, dok su kosovski Albanci ti koji stalno prete novim etničkim čišćenjem.

Stručnjaci za odbranu i bezbednost smatraju da je najava nabavke naoružanja iz Prištine, kao odgovor na kupovinu francuskog raketnog sistema "mistral" za našu vojsku, samo nova epizoda projekta uspostavljanja takozvane Vojske Kosova. Iako veliki problem za bezbednost regiona, proklamovano širenje kosovskog arsenala u bezbednosnom smislu, Beogradu ne zadaje glavobolju, jer borbena moć Vojske Srbije i prištinskih snaga nisu za poređenje.

Prema rečima penzionisanog pukovnika Vladislava Jasikovca, stručnjaka za naoružanje i globalnu politiku, Priština se uzda u međunarodne patrone bez čijih "leđa" njihovo naoružavanje ne može biti ozbiljnija bezbednosna pretnja:

- Oni, uprkos moćnim zaštitnicima, jedino mogu da nabave pešadijska, protivoklopna sredstva i artiljerijsko-raketne sisteme skromnog obima i vatrene moći. Drugim rečima, i oni igraju fudbal, ali u neuporedivo nižem rangu.

"ARMBRUST" , TENKOVI, AVIJACIJA...

PRIŠTINA se poslednjih godina trudi da nabavkama udahne snagu tzv. Vojsci Kosova u formiranju, pri čemu se koristi resursima mentora sa Zapada. Tako je, uz prećutnu saglasnost velikih sila, ispregovarana kupovina nemačkog protivoklopnog raketnog sistema "armbrust", u kome mnogi vide neku vrstu odgovora na srpske tenkove i borbena vozila.

Reč je o oružju jednostavnom za korišćenje, koje može da dejstvuje u svim pozicijama. Projektil može da ispali vojnik i iz ležećeg i iz klečećeg stava. Na neformalnom spisku želja Prištine nalaze se tenkovi i oklopna vozila, ali i pojedini segmenti avijacije. U tom smislu Priština računa na pomoć Turske, gde se odvija tiha i bez pompe neformalna obuka ljudstva.