TUŽNA SUDBINA PET SESTARA Žive u kući staroj pola veka i NIKO IM NE DOLAZI
Sestre Taša (2), Maša (5), Marta (6), Tijana (7) i Jovana (8) Košanin iz sela Lozno u Ibarskoj klisuri, 60 kilometara udaljenog od Kraljeva, odrastaju u kući na vrhu brda, odakle puca pogled na kanjon Ibra.
Komentara 0
Ovako bi možda trebalo da započne jedna lepa priča o sedmočlanoj porodici iz kuće na kraju sela, ali, nažalost, iza nje se krije strašno siromaštvo u kom odrastaju ove devojčice.
- Retko idemo van sela, još ređe nam neko dolazi. U školu idemo pešice, nas tri, same... Prvi put sam iz sela otišla prošle godine, i to sa školom na Goč - počinje priču o svom detinjstvu najstarija Jovana.
Njena mlađa sestra Tijana završila je prvi razred i ponosno objašnjava kako su one "kao velike":
- U školu nas vodi Jovana. Marta i ja idemo s njom. Mama ne može ni Martu uvek da vodi u predškolsko, jer mora da ostane kod kuće da bi čuvala Mašu i Tašu. Zato nas tri idemo zajedno - priča ona.
Devojčice, sve jedna dugoj do ramena, nemaju ništa od onog što imaju njihovi vršnjaci. Nemaju računare, ni mobilne telefone. Imaju samo prirodu.
- Nemamo igračke, Mi se igramo žmurke ili jurke. Igramo se sa psima i mačkama. Kupamo u potoku. Nama je dobro - stidljivo dobacuje Jovana, pokušavajući da ublaži sliku koja se pruža pred nama.
A ono što vidite je stvarno veoma loše. Kuća u kojoj žive stara je više od pola veka. I takva, sva nakrivljena i oronula, tek je odskoro njihova. Posle ostavinske rasprave dobili su još dve sobe, ali je sve za renoviranje. U sobama je zemljani pod, izgledaju kao i pre više od 50 godina kada su sazidane. Tu su i klimavi sto za ručavanje i poneka stolica. U drugoj sobi dva kauča na kojima svi spavaju. Zarđali frižider brekće, ali radi, jedino je mašina za veš nešto novija. I to je celo pokućstvo porodice Košanin.
- Ranije smo imali ideju da renoviramo i te druge sobe, ali stričevi nisu dali saglasnost. I tako je vreme prolazilo. Novac nismo uspeli da uštedimo, jer ja nisam imao stalni posao. Tek odskoro ga imam u Ibarskim rudnicima. Prvo sam počeo da radim kao rudar u jamama. Nažalost, doživeo sam nezgodu. Povredio sam nogu, i morao sam jedno vreme da se oporavljam. Od tada imam posledice, šepam na jednoj nozi. Sada radim na kapiji rudnika - priča otac Miroslav, krijući pogled, kao da ga je sramota što svojoj deci nije uspeo da obezbedi koliko-toliko pristojan život.
Kućni budžet im je veoma skroman. Iako žive na selu, nemaju ništa. Sve namirnice bukvalno moraju da kupe.
- Živimo na selu, ali nemamo ni bašticu. Kada se u potpunosti završi taj ostavinski postupak, nadamo se da ćemo dobiti nešto zemlje. Dečji dodatak su nam ukinuli kada je Miroslav počeo da radi. A onda se on povredio, otišao na bolovanje i mi nismo imali ništa - priča majka Marina, koja i sama ima zdravstvenih problema zbog kojih redovno mora da uzima terapiju.
I pored svega, oni su optimisti. Deca su im zdrava, i to im je najbitnije. Oni kažu da dobrih ljudi koji hoće da im pomognu uvek ima. Miroslav nam priča da bi mu ljudi iz sela i majstori pomogli da sredi kuću, samo da može da kupi materijal. Ali, novca jedva imaju i za hranu.
- Mesecima smo živeli na veresiju, ali preživeli smo. Samo kad bismo mogli da renoviramo kuću, mislim da bi sve bilo lakše - kaže majka pet devojčica.
Kako da pomognete
Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun "Blic fondacije": 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 - za uplate u evrima; 10221949711 84 - za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 - za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd. Detaljnije možete pogledati OVDE.