Zvezdano prijateljstvo Zmaja i Tesle

PRIJATELjSTVO Tesle i Zmaja zaslužuje zajednički spomenik u Novom Sadu!

Predlog je ovo pesnika i akademika Matije Bećkovića koji je, duboko dirnut "Belom golubicom", najvišim priznanjem koje mu je dodelio "Tesla global forum" ovih dana u Matici srpskoj, primetio da nije slučajno što se takvo priznanje dodeljuje u Novom Sadu, rodnoj varoši Jovana Jovanovića Zmaja koji je za Teslu bio najveći od svih pesnika i čije pesme je lično preveo na engleski.

Bude li u bronzu pretočena ova ideja barda našeg savremenog pesništva, naučni genije iz Smiljana biće u Novom Sadu kao kod kuće. Ne samo zbog prijateljstva sa Zmajem, nego i zbog "specijalnih veza" sa Novim Sadom.

Mada nikada nije posetio Srpsku Atinu, Nikola Tesla (1856-1943), od rane mladosti bio je upućen na ovu varoš preko Matice srpske i Zmaja. Početak tih "specijalnih veza" seže do 1876. godine kada je kao student Politehničke škole u Gracu Tesla uputio Matici molbu za stipendiju, ali je njegova molba "slavnoj Matici" odbijena.

Mnogo godina kasnije, pošto je Tesla stekao glas naučnika svetskog formata, mnogi su Matici duboko zamerili što nije na vreme prepoznala "munju" Tesline genijalnosti. Nesporazum je razjasnio nekadašnji Matičin predsednik dr Božidar Kovaček (1930-2007) u knjizi "Nikola Tesla i Matica srpska".

Pročitajte još - Tesla je i naše i svetsko blago

Prinoseći javnosti na uvid arhivske dokumente Kovaček je dokazao da je stipendija mlađanom Tesli uskraćena na osnovu doslednog poštovanja kriterijuma koji su predviđali stipendiranje najdarovitije siromašne srpske mladeži. Stoga je prednost data Teslinom vršnjaku Aleksandru Tabakoviću, koji je bio jedno od sedmoro dece siromašnog obućara iz Arada. Tesla je bio sin dobrostojećeg ličkog prote Milutina.

Matija Bećković, Foto Z. Jovanović

U predgovoru svoje knjige, profesor Kovaček je naglasio da će u njoj pažljiv čitalac moći kroz dokumenta da vidi ili barem "nazre luk između dva duhovna vrha srpskog naroda - Tesle i Novog Sada".

- Pažljivi čitalac na osnovu tih dokumenata može da proceni da li u tim odnosima pretežu zvezdani časovi ili tužne oseke - zabeležio je Kovaček.

Nesumnjivo, "tužna oseka" preplavila je Teslu na vest o izostanku željene stipendije, ali taj događaj nije ružnim sećanjem obojio odnos prema Srpskoj Atini i samoj Matici jer 24 godine docnije, tada već kao poznati naučnik, Tesla je iz Njujorka poslao Matici prilog od 100 kruna. Na sednici Glavne skupštine Matice srpske, 12. septembra te godine, u svojstvu priložnika Tesla je postao "matičar".

Zanimljivo je da Tesla nikada nije boravio u Novom Sadu, ali se u dva navrata vozom provezao pored ovog grada. Bilo je to 1892. godine, kada je prvi i jedini put bio u Beogradu. Naučnik je, naime, posle veoma uspešnih predavanja po najvećim evropskim gradovima, a posle smrti i sahrane majke Georgine (Đuke), otišao u Peštu kod ujaka Paje Mandića. Tamo ga je dočekao poziv grada Beograda i Velike škole i Srpskog inženjerskog društva da u srpskoj prestonici održi predavanje velikoškolskoj omladini.

Telegram Tesli iz Novog Sada

Slavnom naučniku je u srpskom prestonom gradu ukazana velika pažnja i počast. Iz vagona brzog voza Tesla je izašao pred više hiljada razdraganih sunarodnika 1. juna po starom kalendaru. Tokom dvodnevnog i jedinog boravka u Srbiji na svakom koraku priređivana mu je dobrodošlica. Na završnoj večeri u njegovu čast priređena je gala večera kojoj su prisustvovali viđeniji Srbi, njih oko stotinu. Među njima i Zmaj.

Tesla je u obraćanju rekao da će njegovo srce, daleko preko Atlantskog okeana, "vazda kucati za Srpstvo i njegovu budućnost". A onda je usledio vrhunac večeri - jedan od najvećih liričara srpskog romantizma Jovan Jovanović Zmaj (Novi Sad, 1833 - Sremska Kamenica, 1904) u čast velikog naučnika napisao je pesmu koju je lično pročitao ganutom naučniku: "Ne znam šta je, je l`suština /Il`to čini samo mis`o /Čim smo čuli: dolaziš nam /Odmah si nas elektris`o."

Sutradan je beogradska štampa pisala da je 46 - godišnji Tesla bio dirnut stihovima i dostojanstvenom figurom pesnika, tada 69-godišnjaka, te je u znak zahvalnosti prišao Zmaju i - poljubio mu ruku!

Po povratku u Ameriku, Tesla se strastveno posvetio prevođenju Zmajevih pesama i počeo da piše o srpskoj istoriji. Tako je nastao i njegov esej iz 1897. godine o gorkoj sudbini srpskog naroda, u kome naučnik koristi i Zmajeve stihove i misli, zajedno sa svojim interpretacijama kosovske i pokosovske tragedije srpskog naroda.

Teslino pismo Jovanu Jovanoviću Zmaju

Preveo je desetak Zmajevih pesama i objavio ih u čuvenom časopisu "Vek" (The Century magazine). U tom listu objavljen je i Teslin tekst posvećen Zmaju, u kome je američkim čitaocima doneo detaljnu biografiju srpskog pesnika. Zahvaljujući Tesli, Zmaj je postao prvi srpski književnik čije delo je prevedeno i objavljeno u Americi.

Novi Sad mu to nije zaboravio. Zmaj se upokojio 1904. godine, a 32 leta docnije - 10. jula 1936. godine - povodom Teslinog 80. rođendana iz Srpske Atine upućen mu je telegram u Njujork:

"Diveći se Vašem velikom geniju, koji je stvorio neprolazna dela na korist celog čovečanstva, na slavu Srpstva i Jugoslovenstva, Gradski većnici Grada Novog Sada sa današnje svečane sednice upućuju Vam prilikom Vašeg 80. rođendana najlepše želje za dug život, i u ime skromnog oduženja svoga duga proglasili su Vas danas počasnim građaninom Grada Novog Sada. Živeo veliki Tesla, sin, ponos i slava srpskog naroda!".

Uz jednoglasnu skupštinsku odluku, gradski većnici priložili su i 100.000 dinara za Teslin univerzitet u Beogradu koji je podizan u to vreme.

Kada se saberu svi fakti, na relaciji Tesla - Zmaj - Novi Sad bilo je upravo onako kako je svojevremeno zabeležio prof. Božidar Kovaček - pretezali su zvezdani časovi.

Teslina molba za stipendiju Matici srpskoj

POEZIJA S GORKIM SUZAMA ČITANA

- KADA mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbačen i neshvaćen, s gorkim suzama čitao sam Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti - obećao je Tesla Zmaju 1892. godine prilikom njihovog susreta u Beogradu.