Država formira bazu DNK za nestale bebe

SRBIJA će uskoro dobiti DNK bazu podataka roditelja i srodnika, koji sumnjaju da su im deca nestala iz porodilišta, kao i osoba koje sumnjaju da su ukradene po rođenju. Ovo je jedan od zaključaka interresorne Komisije za ispitivanje postupanja državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva "nestalih beba", koja se sastala 11. jula.

- Ova odluka je usvojena jednoglasno, što pokazuje posvećenost države da konačno reši ovaj problem - kaže za "Novosti" Radiša Pavlović, član Komisije i predsednik Udruženja "Za istinu i pravdu o bebama". - Roditelji, deca ili srodnici koji izraze osnovanu sumnju o nestanku beba, potkrepljenu relevantnim dokazima, moći će da daju svoje DNK uzorke, bilo preko krvi ili brisa, u nacionalni registar. Tako će se formirati baza podataka i omogućiti besplatno upoređivanje uzoraka roditelja koji traže decu sa decom koja traže roditelje.

Ovaj posao, prema odluci Komisije, biće poveren Laboratoriji za DNK analizu Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP.

Predlog za formiranje ovakve baze roditelji i Pavlovićevo Udruženje podneli su još pre godinu dana. U junu je i Savet Evrope, kako su tada naveli u saopštenju, "ohrabrio" srpske vlasti da uspostave međunarodno dostupnu DNK bazu.

Pročitajte još - ISPOVEST MAJKE KOJA GODINAMA DOKAZUJE KRAĐU BEBE: Oteli su mi dete iz bolnice u Kruševcu

- Ovakav registar bio bi veliko finansijsko olakšanje za roditelje koji traže decu, jer su analize u privatnim laboratorijama skupe, a ishod neizvestan. Sednici Komisije je prisustvovao i Mlađan Radivojević, iz sela Donji Adrovac, prva dokazano ukradena beba u Srbiji. Za njega dve porodice sumnjaju da bi mogao da im bude sin i dobrovoljno su dale uzorke - kaže Pavlović.

foto N.Fifić

Za Radivojevića je, pre nego što je usvojen, dokazano da su mu papiri po rođenju falsifikovani, i da su u njih upisani nepostojeći majka i otac. Komisija je upoznata sa njegovim slučajem i moguće je da će njegov DNK uzorak biti prvi u budućem registru.

Paralelno sa ovim, sređuju se i baze podataka ljudi koji su prijavili sumnju u krađu beba. Prema podacima koje je dostavila predsednica Komisije Jasmina Kjurski, od 2002. godine do danas, tužilaštvu je podneto više od 900 prijava. Ostaje da podatke preda i MUP, pa da se oni sravne, jer su se neki roditelji obraćali i jednoj i drugoj instituciji. Komisija je zaključila da će se predistrage voditi za svaki pojedinačan prijavljen slučaj, bez obzira na njegovu eventualnu sudsku zastarelost. Širom Srbije je, inače, u toku 165 predistražnih postupaka vezanih za eventualne nestanke beba.

Pročitajte još - Ukradeno 29 dosijea o "nestalim bebama"

"IZVOZ" OD SEDAMDESETIH GODINA

KOMISIJA se osvrnula i na slučaj nestalih dosijea usvojene dece između 1976. i 1985. iz aleksinačkog centra za socijalni rad, a direktorka centra podnela je krivičnu prijavu protiv N.N. lica.

- Jednoglasno smo se složili i sa predlogom Mirka Čikiriza, državnog sekretara u Ministarstvu pravde, da se od Vlade zatraži odgovor da li postoje navodni ugovori o "izvozu srpske dece" ili je u pitanju manipulacija - kaže Pavlović.

PREBACIVANjE KRIVICE

SEDNICI Komisije prisustvovao je i ombudsman Zoran Pašalić. Kako Pavlović tvrdi, on ga je obavestio o pokušaju pojedinih, međusobno posvađanih, roditeljskih udruženja, u saradnji sa nekim međunarodnim predstavnicima, da se greh bivše Jugoslavije svali na leđa Srbije.