Tabaković: Dinar je postao poželjna roba

Jorgovanka Tabaković u intervjuu za RTS navodi da koliko god neko bio zavidan ne može da ospori podatak da Srbija danas ima najveće devizne rezerve u poslednjih 20 godina. 

"Koliko god da je zavidan ili bilo čime drugim motivisan ne može da ospori da Srbija danas ima duže od dvadeset godina najviše devizne rezerve, koje na današnji dan iznose - 12,6 milijardi evra. Na primer, naknada od aerodroma od koncesija koju pominjete je samo delić tog ukupnog rasta koji je ostvaren sa 6,7 na 10.

Danas raspolažemo sa 21,5 tona zlata i to je u odnosu na jučerašnju cenu preko 850 miliona evra. A to je malo ispod sedam procenata ukupnih deviznih rezervi i mi ćemo nastojati da povećamo, sve radimo i preduzimamo da bi imali tu vrste aktive u deviznim rezervama koja ne zahteva nikakav trošak a daje sigurnost", rekla je guvernerka za RTS.

Koliko je sve ovo održiv na duži rok?

Dinar je postao poželjna roba za kojim je veća tražnja nego ponuda i zato raste njegova cena. Zato Narodna banka i ima probleme, pod znacima navoda probleme, imali smo najveću kupovinu u jednom mesecu, to je bio mesec jun kada smo 735 miliona evra kupili da ne bi dozvolili da dinar preterano jača.

Da se pohvalim da smo dostigli cifru od 70 milijardi dinara dinarske štednje što je zaista impresivno u odnosu na nasleđe.

Kontrola cena i kursa dinara je nekada bio zadatak NBS, ali sada su tu još dve jednačine – rast ekonomije i rast standarda. Da li ste uspeli u tome?

Bila nam je preča država i ciljevi koje smo postigli od samih izbornih ciklusa. Privreda Srbije koja je pre četiri godine iz minusa ušla u zonu profitabilnosti i zaradila 500 milijardi dinara i prikazala dobit na koji je državi platila porez, što je jedan od izvora kako država može svoje dugove da izmiruje iz dinarskih sredstava time što ima veću naplatu poreza na dobit, zbog veće privredne aktivnosti i veće zaposlenosti – preko 200.000 radnika zaposleno je u privatnom sektoru.

Imamo povećan robni uvoz u čemu značajno učestvuje i potrošnja. Ali, izvinite, da li se sve što radimo ne svodi na želju da imamo i poboljšan životni standard i ako znamo da su izvori te potrošnje robe široke potrošnje koja raste nešto brže od izvoza i ako znamo da je to rezultat povećanja plata u privatnom sektoru, pre svega, jer je za četiri godine kumulativni rast plata u privatnom sektoru preko 20 procenata. Ako uzmemo npr. samo april ove godine, rast plata u privatnom sektoru je 12,3 odsto, a u onome što se zove javni sektor taj rast je 9,6 odsto.

Više gotovo da nemamo domaće ali imamo privatne banke koje su čak neke investitori u EU. Da li pratite te procese i da li je sve pod kontrolom?

Ja potpuno otvoreno moram da kažem bez obzira što se jednako odnosim prema svim bankama bez obzira na veličinu, poreklo i gde im je matica, smatram da Srbija treba da ima neku od banaka poput Poštanske štedionice, učešće u Komercijalnoj banci jer sa svim svojim strateškim projektima koje namerava da preduzme ili da završi, pa morate da priznate da tu ima malo i psihologije a ne samo profita.