Oni su SUPERHEROJI, a iza ove slike krije se NAJLEPŠA SRPSKA POBEDA
Osam osmeha na licima najhrabrijeg tima Srbije sijalo je sjajnije od sedam medalja koje su osvojili na 10. jubilarnim Svetskim pobedničkim igrama u Moskvi. Sve to, jer su oni, pored sportskih disciplina, savladali onu najtežu - izborili su se za svoj život.
Komentara 0
Reč je o jedinistvenoj reprezentaciji Srbije koju čini osmoro dece izlečene od raka. Lazar Marković iz Vrnjačke Banje, Nemanja Spasojević iz Šapca, Aleksa Martinović iz Rumenke, Dunja Piljić iz Kaća, Marko Drezgić iz Dublja kod Bogatića, Damjan Jovančić iz Niša, Lenka Gajić iz Čačka i Teodora Vranješević iz Kragujevca nadmetali su se u atletici, stonom tenisu, malom fudbalu, plivanju, šahu i streljaštvu sa 500 vršnjaka pobednika iz 16 zemalja sveta.U pratnji dva volontera Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR) vratili su se u u Srbiju sa četiri zlatne, dve srebrne i jednom bronzanom medaljom.
Među njima najmlađa je Dunja (9) koja je rođena sa hepatoblastomom - retkim tumorom na jetri. Nakon operacije i hemoterapija Dunja je sada zdrava devojčica, a njen put do pobedničkih igara u Moskvi bio je trnovit.
- Dunja je imala nešto više od dva meseca kada smo saznali da ima hepatoblastom. Novosadski lekari nisu videli takav oblik tumora 12 godina i prihvatili su da operišu Dunju, ali su nam rekli da je takav zahvat suviše rizičan i da moja devojčica ima samo 20 odsto šanse da preživi - priseća se strašnih dana majka Neda.
Kaže da je pala u nesvest kada je čula užasnu vest, ali da je sa suprugom Zoranom odlučila da se bori i ne predaje.
- Kod operacija tako malih beba najveći je problem anestezija, jer se dešava da bebe zaborave da dišu, odnosno da izgube taj refleks. Svakako je dodatni problem bila i činjenica da je trebalo bebi od nepunih šest kilograma odstraniti pola jetre. Sreća u nesreći je što je tumor bio kapsuliran i što nije zahvatio glavnu aortu, tako da su mogli da ga odstrane sa delom jetre. Dunju smo krstili u bolnici, otišla je na operaciju, a nakon toga je imala nekoliko hemoterapija i sada je potpuno zdrava devojčica - ističe hrabra Dunjina majka.
Kaže i da je neizrecivo ponosna na svu decu koja su se takmičila u Moskvi jer su oni svoju životnu bitku dobili, a sve ostalo je igra. Dunja je završila drugi razred OŠ "Đura Jakšić" u Kaću, ima sve petice, a pored atletike i malog fudbala u kojima se takmičila u Moskvi, trenira džez balet i jahanje.
- U Moskvi je bilo jako lepo. Super smo se družili, stekla sam nove prijatelje, navijali smo jedni za druge i ponosno nosili zastavu Srbije. Želela bih da poručim svoj deci koja su imala ili imaju isti problem kao ja: šta god da vam se desi, ne treba da budete tužni, već treba da nastavite sa osmehom - kaže za "Blic" ova hrabra devojčica.
Maja Tomić i Đorđe Korora, volonteri NURDOR, kažu da su se naši mali reprezentativci hrabro borili.
- Naši pobednici su pokazali veliko zajedništvo, borbenost, ljubav i pažnju prema drugarima i vratili su nam osmeh na lice. Upijali smo svu njihovu pozitivnu energiju, a probudili su u nama i nacionalni duh jer su sa neverovatnom strašću svuda isticali da su iz Srbije i našu zastavu nisu ispuštali iz ruku. Od njih možemo da učimo šta su prave vrednosti jer su oni mali samo po godinama, a u stvari su veliki ljudi - priča nam Maja Tomić.
Korora podseća da je u poslednjih nekoliko godina zahvaljujući NURDOR-u oko 60 dece učestvovalo na Svetskim pobedničkim igrama i da su donosili puno medalja.
- Često lečenja traju više godina pa deca izostanu iz svih društvenih tokova. Naše društvo je puno predrasuda i oni na kraju lečenja moraju ponovo da prođu kroz socijalizaciju. Upravo su to neke stvari na kojima NURDOR radi i na čemu insistira. Pravimo kampove i učestvujemo na raznim takmičenjima, a igre u Moskvi su posebne jer su one skoro pa pandan Olimpijskim igrama sa profesionalnim sudijama i slavnim sportistima i drugim poznatim ličnostima koji deci dodeljuju medalje - ističe Korora.
"Melem za slomljena krila"
Dunjina majka Neda kaže da ne zna šta bi radila da nije bilo NURDOR-a i ističe da je pomoć te organizacije svima koji se bore sa opakom bolešću nezamenljiva.
- Ja sam moju Dunju posmatrala kao tek rođenog leptira kojem su slomljena krila. A NURDOR nam je podrškom bio pravi lek, melem za roditeljska i dečja slomljena krila, a volonteri su uvek tu da pomognu na sve moguće načine, kako tokom borbe sa bolešću, tako i nakon izvojevane pobede kroz resocijalizaciju - ističe ponosna Dunjina majka.