U SRCU ALBANSKE MAFIJE Kako su bande sa Balkana postale glavni trgovci drogom: Zaštitni znak im je BRUTALNO NASILJE
Albanske bande koje krijumčare ogromne količine kokaina iz Evrope promenile su lice britanskog tržišta drogom. Droga od devedesetih nije bila ovako jeftina niti čista, dok albanske bande koriste zakone maloprodaje kako bi skoro u potpunosti preuzele britansku kokainsku industriju vrednu pet milijardi dolara.
Komentara 0
Hiljade Albanaca stiglo je u Veliku Britaniju krajem devedesetih a početkom 2000-tih, tokom izbegličke krize. Mnogi su tvrdili da su sa Kosova, što je zabeleženo kao “najveći slučaj promene nacionalnosti” u modernoj imigracionoj istoriji Britanije. Među njima je bila mala, prekaljena grupa ratnih veterana željnih da ostave svoj pečat u Britaniji. Mnogi su počeli da rade kao obezbeđenje u centru Londona za seks i poroke - Sohou, kojim je nekad dominirala malteška mafija. Albanci su počeli radeći pored makroa, pre nego što su brzo preuzeli rekete na prostituciju u Londonu, piše “San”.
PREUZIMANJE TRŽIŠTA
Za policajce na terenu upravo je brutalno nasilje Albanaca, posebno nad sopstvenim prostitutkama, potreslo podzemlje.
- Pored Albanaca se zapitaš zašto su koristili tako velike nivoe nasilja nad ženama kad nisu morali. To je skoro bilo kao status ili znak moći. Naslušali smo se priča žena koje su teško povređene ni zbog čega – i to na sulude načine – priča Pol Holms, bivši inspektor i šef odeljenja Skotland Jard za prostituciju.
Holm je ukazao da većina drugih organizovanih kriminalnih grupa koje vode prostituciju primenjuje nad ženama specifično “makro mlaćenje”, gde se povrede nanose tako da ne ugroze njihovu sposobnost da prodaju svoje telo.
- Modrice na torzu mogu se prekriti korsetom, a one na potkolenicama čarapama. Ali Albanci bi ih prosto tukli svuda – bili su veoma, veoma nasilni. Londonsko seks tržište je ogromno i plašili smo se da će oni pomisliti da mogu prosto replikovati isti model, samo u drugim područjima kriminala, poput narkotika – ističe Holms.
AZILANTI
Azilanata u kategoriji “Jugoslavija” (Kosovo, Srbija i Crna Gora) je 1999. bilo najviše, 17 odsto od 91.200, a potom, u 2000, osam odsto od 98.900. Toni Smit, bivši direktor britanskih pograničnih snaga, kaže da su imigracioni zvaničnici u to vreme verovali da su Albanci masovno dolazili sa Kosova.
- To su bile rekordne brojke, a mnogo ih je bilo sa Kosova, ili su bar rekli tako. Imigraciona služba je bila potpuno pretrpana u Doveru, gde su dovozili napunjene trajekte tih ljudi, čak su kampovali na plažama Dovera – navodi Smit.
Tada nije bilo ni vremena ni kompjutera da se azilanti obrade kako treba.
- Ovo je verovatno najveći slučaj promene nacionalnosti koji smo ikad videli, to je bio početak – dodao je Smit.
Brutalni kriminalci, razmećući se svojom reputacijom veterana iz balkanskih ratova, ubrzo su prešli sa krijumčarenja ljudi na uvoz oružja i droge u Veliku Britaniju. U Evropi su postali saveznici sa turskim i italijanskim bandama, kao izvršitelji, ubice i krijumčari heroina iz Avganistana.
MEĐUNARODNA TRGOVINA DROGOM
Onda su počeli da prodaju kanabis uzgajajući biljke, koristeći se čak robovima za rad u Britaniji. Početkom 2000-tih u Londonu borili su se protiv jamajčanskih i kineskih bandi za kontrolu nad tržištem droge, a sada su krenuli da ulaze na sve nivoe britanskog kokainskog tržišta vrednog pet milijardi funti – od armije uličnih dilera do većih figura koje se bave veleprodajom i kontrolišu uvoz iz Južne Amerike i severne Evrope. Britanska Nacionalna agencija za kriminal (NCA) upozorila je da albanski gangsteri predstavljaju “značajnu pretnju” i da oni ne oklevaju da primene nasilje, posebno kad je reč o trgovini drogom”.
Desetine albanskih narko bosova je uhapšeno i zatvoreno širom Britanije poslednjih godina. Nedavno je objavljeno da je albanska banda u Tanbridž Velsu ima “pozivni centar” u Londonu dostupan 24 sata za pokrivanje usluga u ovom gradu u Kentu. Neki od uličnih kriminalaca, poput grupe "Helbanijans", stekli su zao glas smelim kačenjem fotografija gomila novca i luksuznih automobila na društvene mreže.
KOKAINSKA PRESTONICA
Brisel je početkom ovog meseca u svom izveštaju upozorio da je Britanija postala “kokainska prestonica” Evrope, ističe “San”. Lekari su istakli da je poplava jeftinog kokaina u Britaniji podstakla povećan broj samoubistava.
Albanci su sada drugi po redu najviše zastupljeni strani državljani u britanskim zatvorima. Ima ih ukupno 760, od čega su 433 tu zbog droge, a ne zaostaju mnogo za Poljacima kojih ima 787, uprkos tome što Albanaca u Britaniji ima desetine hiljada, u poređenju sa skoro milion Poljaka. Policija je upozorila da su Albanci koji su ilegalno ušli u Britaniju obezbedili svežu radnu snagu za kriminalne grupe.
"BESA" I "KANUN"
Lojalne i osvetoljubive grupe rade po svojim tradicionalnim pravilima “besa” – održavanje obećanja – i “kanun” – stari zakon krvne osvete. To što su oni zauzeli kokainsko tržište znači da je droga sada najjeftinija u poslednjih 30 godina i najčištija u Evropi u proteklu deceniju.
Albanci su postali partneri švercera kokaina iz italijanske ‘Ndrangete i latinoameričkih dobavljača. Stručnjak za albanske bande dr Jana Arsovska, sa Koledža Džon Džej u Njujorku, objašnjava da oni dele istoriju sa Italijom, posebno imajući u vidu da je Albanija nekad bila pod italijanskom kontrolom.
- U prošlosti su Albanci radili za Italijane, obavljali niže poslove ili radili kao ubice dok nisu mogli da se više osamostale. Onda su stekli novac da kupe drogu i počeli da trguju sa Turcima i prevoze heroin iz Avganistana preko Albanije. Poslednjih pet-šest godina prelaze na kokain u velikom stilu i grade direktne veze sa latinoameričkim dobavljačima – kaže Arsovska.
Bande su uspele da snize cenu kokaina kupujući ga direktno iz Južne Amerike na 5.500 funti po kilogramu, dok evropski dileri naplaćuju četiri puta više. Albanci su već razmestili članove svojih bandi blizu nekih od najvećih evropskih luka, poput Roterdama i Antverpena, kako bi podmićivali lučke zvaničnike i kontrolisali trgovinu kokainom. Britanija je drugi najveći trgovinski partner i Roterdama, najveće luke u Evropi, i Antverpena, druge najveće, a sa ovim potonjim svake godine razmeni 16 miliona tona robe.
UNOS KOKAINA U BRITANIJU
Pošiljke robe iz Južne Amerike preusmeravaju se kroz luke od kojih su Belgija i Holandija ključna područja za aktivnost albanskih grupa. Roba, u kojoj su skrivene pošiljke kokaina, potom se usmerava u britanske luke poput Hariča, Folkestona i Imingama na istočnoj obali i sklanja uz pomoć korumpiranih lučkih radnika. Veliko tržište južno i centralnoameričkih banana u Britaniji, 20 odsto od ukupnog evropskog, ključni je metod skrivanja kokaina za bande.
Toni Segers, bivši šef odeljenja NCA za pretnju drogom i obaveštajne podatke, smatra da bi Bregzit bez sporazuma mogao uticati na ukupno tržište. On je naveo da bi potencijalna promena ruta droge mogla dovesti do “povećanja prisustva zapadnobalkanskih i latinoameričkih organizovanih kriminalnih grupa, primarnih kontrolora velikih pošiljki kokaina namenjenih Britaniji."
BANDA IZ KINGSTONA
“San” je došao do informacija o albanskoj bandi smeštenoj u Kingstonu, jugozapadnom delu Londonu, koja vodi svoje operacije iz niza stanova u tom području, kao i iz kuća u Mančesteru i Bredfordu. Osim kokaina banda iz Kingstona prodaje i kanabis iz “kuće za uzgajanje” lociranoj na severu Engleske.
Izvor blizak bandi je rekao da ih vodi 33-godišnji Albanac koji na društvene mreže kači fotografije sa plaže i tompusom u ustima. Grupa ima lažne bugarske pasoše i dokumenta koja im garantuju putovanje bez viza širom EU.
Jedna banda iz Mančestera, na čelu sa Mevlanom Džetom, bila je umešana u ulično dilovanje i premeštanje velikih količina kokaina širom regiona. Tada 33-godišnji Džeta je zatvoren 2016. na osam godina zajedno sa još 19 članova naoružane bande.