Najveći ekonomski blok? Afrički lideri osnivaju zonu slobodne trgovine

Ukoliko bude uspešna, ona bi ujedinila 1,3 milijarde ljudi, stvarajući 3,4 biliona dolara "težak" ekonomski blok i označila početak nove ere u razvoju Afrike.

Nakon godina pregovora, sporazum da se oformi blok od 55 zemalja postignut je u martu, utirući put današnjem samitu u Nigeru gde će učesnici obelodaniti koja će zemlja biti domaćin sedišta trgovinske zone, kada će početi trgovanje i dogovoriti se o tome kako će tačno sve to funkcionisati.

Postoji nada da će Afrička kontinentalna zona slobodne trgovine (AfCFTA), najveća zona još od formiranja Svetske trgovinske organizacije (WTO) 1994, pomoći Africi da oslobodi svoj dugo sputavani privredni potencijal tako što će pospešiti regionalnu trgovinu, ojačati lance nabavke i proširiti razmenu znanja.

"Oči sveta uprte su u Afriku", rekao je predsednik Egipta i predsedavajući Afričke unije Abdel Fatah el-Sisi na ceremoniji otvaranja samita.

Međutim, Afrika ima mnogo da nadoknađuje: njena regionalna trgovina imala je udeo od samo 17 odsto u izvozu tokom 2017, u poređenju sa 59 odsto u Aziji ili 69 procenata u Evropi. Afrika je propustila privredni bum koji su doživeli drugi rtgovinski blokovi proteklih decenija.

Ekonomisti kažu da su pred njom značajni izazovi, kao što su slabe putne i železničke veze, velike oblasti u kojima vladaju nemiri, preterana pogranična birokratija i korupcija koji usporavaju privredni rast i sprečavaju povezivanje.

Članovi unije obavezali su se da će ukinuti carine na većinu vrsta robe, što će povećati trgovinu u regionu za 15 do 25 procenata na srednji rok, ali to bi se udvostručilo ako bi se ostali problemi rešili, prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda.

MMF je u izveštaju iz maja opisao zonu slobodne trgovine kao potencijalnu „prekretnicu“ poput onih koje su pospešile privredni rast u Evropi i Severnoj Americi, ali je dodao i upozorenje da "samo snižavanje carina nije dovoljno".