ZBOG TROPSKE BAKTERIJE OSTAO BEZ NOGU: Rade jači i od života

ŽIVOT je Smederevcu Radivoju Bajiću (41) pre sedam godina izmakao tlo pod nogama. Zbog tropske bakterije, ostao je bez obe noge. Veće su bile šanse da dobije sedmicu na lotu, nego ovu infekciju - rekli su doktori. Ali, nisu računali na to da će, osim što je slab na sreću, ovaj čovek postati jači od života. Danas je prvak Srbije u "sportu snage" benč presu i rekorder u svojoj kategoriji sa podignutih 175 kilograma!

Radivoje je desnu nogu izgubio 2012. godine, a tri godine kasnije ostao je i bez leve.

- Sve je počelo 2007. godine od bola u palcu, pa šetanja po ordinacijama s otvorenom ranom koju godinama nisam mogao da izlečim, dok jednog dana više nisam mogao da stanem na desnu nogu. Za tri godine amputirane su mi obe noge. Rekli su mi da je svemu kriva tropska bakterija, i da je reč o neizlečivoj bolesti, koja napada jednog od 200.000 ljudi. Ja sam bio taj jedan - svedoči Rade.

Tada je mogla da počne njegova borba. Od zdravog muškarca u punoj snazi, instruktora vožnje, stakloresca, taksiste, postao je invalid. Uz veliku podršku supruge i svojih blizanaca - sada četrnaestogodišnjaka Aleksandra i Dušana, prebrodio je prvi šok.

Suočavanje sa životom za njega je, kaže, bilo lako.

- Samo sam presekao u glavi da je to tako. Sport mi je pomogao. I deca, moji blizanci, koji su mi i najveća podrška i motiv - govori Radivoje uz čest i glasan smeh.

Prva prepreka za njega je bilo 55 stepenika u jednom pravcu kako bi stigao do svog stana u zgradi bez lifta.

- Savladam ih i danas svaki dan bar dva puta na rukama i zadnjici. Šta ću, moram.

Rade je rođeni borac. Samo se tako može objasniti kako je za samo tri meseca treniranja postao državni prvak.

PROČITAJTE JOŠ - Imaju hendikep i volju da rone!

- Sedeo sam kod kuće, gojio se, a onda se pre dve godine u sve umešao moj sadašnji trener Marko Gordić. Dolazio je mesec dana kod mene i uticao da počnem da izlazim do teretane. Bukvalno me nosio. A onda, uz treninge četiri puta nedeljno, posle nekoliko meseci podigao sam 150 kilograma i osvojio zlatnu medalju na Otvorenom prvenstvu u Vršcu - priča Rade kako je postao i zvanično "najjači čovek" u svojoj kategoriji.

Benč pres je paraolimpijska disciplina paureliftinga, i veoma je težak sport, objašnjava. Užasno je komplikovano da bez oslonca nogu, vezan kaišem za klupu sve uradi pravilno, a u pitanju su velike težine.

Život je za ovog čoveka podvig, a svoj poslednji podvig ubeležio je na državnom prvenstvu u Vranju 1. juna, kada je podigao rekordnih 175 kilograma.

Sada namerava da, posle domaće, izađe i na međunarodnu scenu. Otvorio je klub za paurelifting "Prometeus", i predao papire za članstvo u Paraolimpijskom komitetu.

PROČITAJTE JOŠ - Život sa protezom: Važno je samo sutra

Do tada, osim što se trudi da nadjača suparnike, Rade se, iako ne priznaje, trudi svaki dan da pobedi i sebe.

- Čovek treba i mora da bude duhovno i mentalno jak. Jači od sebe i jači od života. I tada nema poraza, sve su samo pobede - kaže Radivoje Bajić.

POMOĆ DOBRIH LjUDI

RADE prima invalidsku penziju koja iznosi samo 13.000 dinara. Supruga radi na benzinskoj stanici. Bore se da podignu i izvedu na put svoje četrnaestogodišnje blizance. U sportu, Radetu pomaže mnogo dobrih ljudi, koji sponzorišu njegova takmičenja i kojima će, kaže, biti večno zahvalan.