Brnabićeva je ukazala da Srbija iz godine u godinu napreduje, da je već više godina najuspešnija po privlačenju stranih direktnih investicija, i dodala da je to zahvaljujući reformama koje je sprovela.

Prenela je da je u prvih pet meseci zabeleženo već 1,2 milijardi evra investicija u Srbiju, što je za 17 odsto više nego u istom periodu rekordne prošle godine.

Ona je ocenila da je ovaj fantastičan rezultat važan za reforme koje su sprovedene i koje omogućavaju dobru budućnost, i najavila da će biti nastavljene reforme i da će se nastojati privući investicije koje nisu radno intenzivne, već u kreativnu industriju.

"Doprineli smo da region postane stabilniji, da se sve više povezuje. Ako tako nastavimo, pred nama je svetla budućnost", naglasila je Ana Brnabić.

Upitana za kineske investicije, ona je rekla da Srbija ne pokušava da privlači samo kineske investicije, već se trudi da privuče investicije iz celog sveta.

Prema njenim rečima kineske investicije u infrastrukturu su veoma bitne, i to ne samo Srbiji, već celom Zapadnom Balkanu, te dodala da će na kraju ti projekti, kada region uđe u EU, postati evropski.

Istovremeno je ukazala da je hipokrizija kritikovati kineske investicije u zemlje regiona, a istovremeno se prihvataju u Zapadnoj Evropi ulaganja iz te azijske zemlje.

Podsetila je da je 90 odsto investicija iz Kine otišlo u zapadnoevropske zemlje i navela da je samo u Velikoj Britaniji investirala 70 milijardi evra.

Ana Brnabić je istakla da su proevropske snage u Srbiji na vlasti, a i da većina građana Srbije podržava evropski put.

"Verujem da je put važniji od destinacije, a put je pristupni proces, koji je vreme sprovođenja reformi. Što pre svi mi napredujemo na tom putu, i pored teškog i trnovitog puta, to će biti bolje po nas u regionu, ali i za EU. Nema Plana B. Naša spoljna politika ima dva strateška cilja - jedna je evropski put, a druga stabilnost u regionu", objasnila je srpska premijerka.

Brnabićeva je kazala da je njen posao "Srbija u EU", ali i dodala da pristupanje zavisi od same EU.

Albanski premijer Edi Rama rekao je da region prolazi kroz veoma interesantno vreme, u kojem su rezultati reformi vidljivi.

Naveo je da Albanija snažno radi na sprovođenju reformi kako bi zemlja mogla snažnije da privuče investicije i ulagačima dala maksimalne garancije i predvidivost.

U isto vreme, dodao je, Albanija je svesna da mora da se osloni i na svoje prirodne resurse, posebno naftu, rude i hidroenergetske potencijale.

Preneo je da je dobra vest da je "Šel" pronašao nalazište kvalitetne nafte u Albaniji, i dodao da uz stalno rastući broj turista, Albanija pokušava sve to da materijalizuje u svoju korist.

On je, međutim, naglasio da je za veći rast neophodno da se iskoristi potencijal celog regiona, za šta je neophodna veća regionalna saradnja i interakcija.

"Uveren sam da, ako budemo imali dovoljno svesti i snage, možemo da napredujemo u saradnji i otvorimo novo poglavlje u kome neće biti okretanja ka istoriji ili insistiranju na granicama, već na neku vrstu šengenskog prostora za Zapadni Balkan, onda ćemo moći da iskoristimo sve potencijale“, naglasio je Rama. 

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev istakao je da je region Zapadnog Balkana danas drugačiji nego ranije.

Prema njegovim rečima, mnoge stvari su se dogodile, a i zemlje regiona su odlučne da se povezuju.

"Sledili smo pozitivan primer Srbije, koja je vodeća na putu ka EU. Reforme su donele napredak u ekonomiji“; podvukao je Zaev.

On je istakao da je važno i da se reše politička pitanja, koja je Severna Makedonija rešila, prvo s Bugarskom, a potom sa Grčkom, što je već donelo efekte.

Preneo je da je nakon Prespanskog sporazuma trgovina sa Grčkom porasla za 21 odsto.

Izrazio je nadu da će EU na taj napredak poslati sa svoje strane pozitivnu poruku regionu.

Ukazao je i da su investicije u Severnu Makedoniju značajno porasle u poslednjih sedam godina i da su dostigle više od 737 miliona dolara, dok su ranije bile svega 200 miliona dolara.

Međutim, dodao je da je rast BDP-a 4,1 odsto, što je dobro, ali nedovoljno da se dostignu zapadne zemlje.

Kako bi se postigao veći rast neophodno je olakšati trgovinu i investicije, i naglasio da Severna Makedonija priprema mnoštvo mera kako bi smanjila čekanja na granici, ali i birokratiju kroz priznanja atesta susednih zemalja.

Zaev je istakao da je zajedničko tržište Zapadnog Balkana zanimljivo za investitore, jer ono predstavlja tržište od 20 miliona stanovnika.

On je dodao da EU ne mora danas, na ministarskom sastanku u Luksemburgu, da odluči o prijemu zemalja regiona u članstvo, ali je pozvao da donese hrabre odluke.

"Ne mora EU da odluči danas da smo članice, već da donosi odluke koje bi ohrabrile region da dalje napreduje na evropskom putu", rekao je Zaev.

Predsednik EBRD-a Suma Čakrabarti ocenio je da je region Zapadnog Balkana veoma zanimljiv za investitore, i najavio da će ta institucija nastaviti da sarađuje sa vladama i ulagačima iz regiona.

Prema njegovim rečima, EBRD je odlučan da uradi još više, a posebno je zahvalio Zaevu i premijeru Grčke Aleksisu Ciprasu što su postigli hrabar sporazum koji je doprineo da Zapadni Balkan dođe ponovo u fokus stranih ulagača.

Pozvao je investitore da dođu i iskoriste potencijal koji region nudi, dodajući da Zapadni Balkan ima stabilnu makroekonomsku situaciju, i da se u njemu nalaze dobro obrazovani građani.

Takođe je, kada je reč o Srbiji, rekao da je ta zemlja sprovela reforme koje su dovele do makroekonomske stabilizacije, i dodao da je Srbija jedna od zemalja s najboljim performansima sa EBRD-om.

Linda van Gelder, regionalni direktor za Zapadni Balkan Svetske banke ukazala je na visoki rast ekonomija Zapadnog Balkana u poređenju sa EU i svetom.

Ona je istakla da region nudi velike mogućnosti ulagačima, i naglasila da su investitori potrebni kako bi region povećao proizvodnju.

Van Gelderova je, međutim, ocenila da je aktuelni rast zemalja regiona od četiri do per odsto premali da bi region dostigao brzo zapadnoevropske zemlje, jer je za to neophodan rast od sedam i više procenata.

Istakla je, vezano za investicije iz Kine, da je neophodno da budu transparentne.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež poručio je ulagačima da trenutno nema regiona koji bi doneo veći profit u narednih pet do sedam godina.

On je istakao da novac uložen na Zapadni Balkan donosi mnogo veći profit nego u bilo koji region sveta.

"Danas želimo da objasnimo zašto je dobro da investirate vaš novac i zašto treba da poslujete na Zapadnom Balkanu“; rekao je Čadež, podvukavši da region može uspeti da deluje zajedno.