Šta se to dešava sa elektrodistribucijom u svetu?
17. jun 2019.
Pisci članka u Njujork tajmsu se pozivaju na izvore koji su ostali anonimni i prenose da su više od tri meseca razgovorali sa tim osobama i da su im one objasnile da se SAD uz pomoć računarskih kodova infiltriraju u rusku strujnu mrežu i druge ciljeve. Ti napadi su, kako piše Njujork tajms, reakcije na „dezinformativne kampanje i hakerske napade" koje je Rusija, kako to tvrdi vlada u Vašingtonu, izvodila za vreme izbora za Kongres koji su održani novembra 2018. Pored anonimnih izvora, list citira i savetnika predsednika SAD za bezbednost Džona Boltona koji je rekao da su digitalni napadi deo napora SAD „Da Rusiji ili svima drugima koji su umešani u kibernetičke napade na nas, kažemo: platićete za to!"
Predsednik Donald Tramp je na tekst reagovao dvojim porukama koje je ostavio na Tviteru. Prva je glasila: „Ovo je virtuelni čin veleizdaje koju je počinio jedan nekada veliki list kojem je stalo da objavi neku veliku priču, bilo kakvu priču, pa i ako je ona loša za našu zemlju". U sledećoj poruci on je napisao da su mediji korumpirani i da „šta god čine i pišu, ni najmanje ne razmišljaju o posledicama", pa su zato „prave kukavice" i „neprijatelji naroda".
Zidojče cajtung tim povodom piše: „Vlasti SAD i u Evropi već godinama znaju za izlete ruskih hakera u strane elektroenergetske mreže. Tako je ruskim hakerima u zimu 2015. uspelo da odseku struju hiljadama domaćinstava u Ukrajini. U martu 2018. je Ministarstvo za domovinsku zaštitu SAD upozorilo na napade jedne ruske hakerske grupe koja se okomila na važna strukturna preduzeća kao što su hidroelektrane i proizvođači energije. I nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka je u junu 2018. objavila „kiber-pismo" u kojem upozorava energetski sektorna napade grupe zvane Enerdžetik ber ili Kraučing jeti."
Gotovo istovremeno, u Južnoj Americi su u nedelju veliki delovi Argentine, Urugvaj kao i delovi Brazila, Paragvaja i Čilea ostali bez struje. Pogođeno je bilo oko 55 miliona ljudi. Struja je nestala u 7:07 ujutro i tokom narednih pet sati su delovi mreže ponovo proradili. Argentinski energetski koncern Edesur javio je da je problem nastao između elektrana Jakureta i Salto grande na argentinskoj obali te da su zbog toga aktivirani zaštitni sistemi elektrana koji su ih isključili, a pošto su strujne mreže transnacionalne, nestanak struje u Argentini je doveo do lančane reakcije i u susedstvu. Argentinski ministar energije Gustavo Lopetegi izjavio je najpre da će se tačni uzroci nestanka struje znati za 10 do 15 dana.
No, dnevnik Merkur je obavio i njegovu izjavu da je „isključena mogućnost hakerskog napada, te da tako nešto nije ni bila glavna pretpostavka istražitelja". Situacija je bila veoma nezgodna u saobraćaju gde je nastao haos i u bolnicama koje su morale da rade na agregate – nestanak struje je bio iznenadan; vozovi i tramvaji su se naglo zaustavili."
„Da je bio radni dan", piše Špigel onlajn, „ovakav kolaps elektroenergetske mreže bi u zemlji koja je ionako pogođena ekonomskom i monetarnom krizom doveo do prave katastrofe. Ljudi nisu zadovoljni predsednikom Mauricijom Makrijem koji će u oktobru ponovo da se kandiduje na izborima. Nestanak struje mu u tome nije pomogao – pri čemu on ni četiri sata posle nestanka struje nije dao nikakvu izjavu." S druge strane, „i ovako je kolaps imao drastične posledice. Argentinci su (…) na društvenim mrežama širili slike gradova u mraku, semafora koji ne rade, benzinskih pumpi, praznih železničkih stanica i slično."
Priredio: Saša Bojić