"Dovodimo veliku fabriku iz drvno-prerađivačke industrije": Vučić u obilasku Zaječarskog okruga najavio nove investicije
"Pokušaćemo da dovedemo u vaš kraj i jednu veliku fabriku iz drvno-prerađivačke industrije", izjavio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nastavku kampanje "Budućnost Srbije", u okviru koje obilazi Zaječarski okrug.
Komentara 0
Vučić je posetu počeo obilaskom fabrike poljoprivrednih mašina FPM "Agromehanika" u Boljevcu koja je osnovana 1961. godine, a danas je jedan od najvećih proizvođača u Jugoistočnoj Evropi.
"Veoma sam srećan što sam danas bio u prilici da posetim ovu uspešnu fabriku koja trenutno ima 250 zaposlenih, a uskoro će zaposliti još 60. Iznenađen sam kako dobro izgleda i potrudićemo se da im pomognemo da poboljšaju ekonomičnost i rentabilnost, a vlasnike ćemo zamoliti da se potrude da podignu plate zaposlenim bar na 50.000 dinara. Takođe, dualno obrazovanje daje prve rezultate ovde, imate momke i devojke koji počinju da rade na mašinama. To je ono što su Nemci i Švajcarci radili u prethodnim decenijama. Možda smo se kasno setili, ali kako kaže poslovica - nikad nije kasno za ovakve poteze", rekao je predsednik Vučić.
On je dodao da će država hitro reagovati i učiniti sve što može da pomogne subvencijama za mašine, kao i subvencijama za zapošljavanje radnika.
"Minimalac je u Srbiji pre šest godina bio 15.027 dinara, a danas je 27.200 dinara, uz godišnju inflaciju od 2 do 4 odsto. Nadam se da ćemo uskoro minimalac moći da podignemo na tu magičnu granicu od 30.000 dinara, što će biti duplo više nego pre šest godina", najavio je Vučić.
On je rekao da će država sada kada imamo suficit u budžetu pomoći privredi, da će dati subvencije do 50 odsto za nabavku mašina, a za nabavku domaće poljoprivredne mehanizacije biće još veći podsticaji. Na najave da bi u ovom kraju trebalo da bude otvoren rudnik zlata, rekao je da najpre treba dobiti potvrdu tih istraživanja, a država neće dati da istražna prava odu u pogrešne ruke.
"Pokušaćemo da dovedemo u vaš kraj i jednu veliku fabriku iz drvno-prerađivačke industrije. Ovde imamo i veliki demografski problem, a rešićemo i problem vodosnabdevanja u ovom kraju. Uskoro ćete videti mnogo mašina za rešavanje lokalnih puteva u ovom kraju. Spojićemo sve lokalne puteve sa Zaječarom i vaša deca ovde će moći da vide budućnost", rekao je predsednik Vučić u obraćanju građanima.
On je podsetio da smo u proteklih 20 godina izgubili 40.000 ljudi u Zaječarskom okrugu i zamolio sve da "pokušamo sa više dece i više vere u sebe da gradimo budućnost". Penzionerima je poručio da mogu da očekuju još veće penzije.
"Povećavaćemo penzije iz godine u godinu, a trudićemo se da poboljšamo uslove za život i zaposlenima u javnom sektoru. Istovremeno ćemo gledati da ne povećavamo javni dug", najavio je Vučić.
Okupljeni građani i zaposleni dočekali su predsednika sa zastavama na kojima piše "Za budućnost Boljevca". Predsednika su ispred fabrike sačekali direktor kompanije Branislav Rajić i predsednik opštine Boljevac Nebojša Marjanović. U obilasku je, uz predsednika, bio i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Izvoz iz Boljevca oko 70 odsto
FPM "Agromehanika" u Boljevcu u proizvodnji primenjuje najmodernije mašine i tehnologije, a proizvodni program čine dve grupe proizvoda - priključci za traktore i samohodne mašine.
Fabriku je u junu prošle godine posetila premijerka Ana Brnabić i tada je navela da je FPM Agromehanika veliki domaći investitor i da je nakon uspešne privatizacije od 2007. godine imala više od 10 miliona investicija u pogone, kao i da je u toku realizacija dodatnih investicija većih od pet miliona evra. Oko 70 odsto godišnje proizvodnje se izveze na tržišta zapadne Evrope, Alžira, Ukrajine i bivših republika SFRJ.
Ta boljevačka firma sarađuje sa indijskom kompanijom Sonalika, čije traktore Solis sklapa u Boljevcu.
Vučić obišao novoizgrađeni hotel na Rtnju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je danas i novoizgrađeni hotel "Ramonda" na Rtnju, koji će večeras biti svečano otvoren, a prve goste će primiti od 1. jula. Hotel je nazvan po cvetu koji raste na Rtnju, a koji je simbol srpskog stradanja u Prvom svetskom ratu, ali, kako je rekao konsultant investitora Radomir Sančević, ujedno i simbol regeneracije.
Okružen netaknutom prirodom, na 600 metara nadmorske visine, hotel Ramonda se prostire se na 3.500 kvadrata, a u njega je do sada, u prvoj fazi, uloženo više od pet miliona evra i zaposleno 58 radnika, koji su većinom iz Boljevca i nekolicina njih iz susedne opštine, Soko Banje.
Za drugu fazu, ispričao je Sančević, planirano je proširenje kapaciteta smeštajnih jedinica, kojih trenutno ima 21, podeljenih u 10 kategorija, sa ukupno 80 ležajeva. Plan je još 30 jedinica i multifunkcionalna sala za 300 do 350 ljudi, što će umnogome uticati da ovaj hotel i destinacija bude interesantna i za veće grupe, kaže Sančević.
"Naša ideja je da Rtanj i ovo naselje procveta ponovo uz ovaj hotel. Mi smo organizovali i zemljoradničku zadrugu, u kojoj od poljoprivrednika ovog kraja otkupljujemo meso, mesne prerađevine, mleko, voće i povrće i na taj način imamo još stotinak porodica koje će plasirati svoje proizvode u hotel", navodi Sančević.
Za puteve u Soko Banji 6 miliona evra
Predsednik Vučić najavio je značajne investicije i u Soko Banju i istakao da će država ovo turističko mesto spojiti sa Koridorom 10.
"Vrednost petlje koju treba napraviti je 2,5 miliona evra, pristupni putevi koštaju 3,2 miliona evra i to nije mali novac, reč je o skoro 6 miliona evra. Spremni smo da ulažemo još u puteve na teritoriji sokobanjske opštine, ali i da počnemo da radimo kanalizaciju. To ćemo moramo uz pomoć EIB i Saveta Evrope, a koristićemo IPARD fondove da pomognemo i poljoprivrednim proizvođačima", rekao je Vučić.
On očekuje da ćemo sledeće godine samo za Soko Banju imati 70.000 turističkih vaučera, jer će država imati više para da izdvoji u ove svrhe. Vučić je naveo da je u 2017. godini u ovom turističkom mestu boravilo 53.000 gostiju, tokom prošle godine skoro duplo više - 102.000, a u prvih pet meseci ove godine zabeležen je dodatni rast od 17 odsto.
"To je urađeno zahvaljujući vaučerima, a tu ideju sam dobio od nekadašnjeg premijera Slovačke. Trećina ukupnog broja vaučera završi u Soko Banji", rekao je Vučić i dodao da će država naći investitore i za "Turist" i za "Zdravljak", ali moraće da nađe investitore i za izgradnju prečistača otpadnih voda.
Država pomaže preradu voća
Predsednik Aleksandar Vučić obišao je danas i zasade jabuka "Tera optima" porodice Jokić i u razgovoru sa lokalnim poljoprivrednicima rekao da država pomaže prerađivačku industriju posebnim podsticajima. On je ukazao na značaj prerađivačke industrije, koja, kaže, doprinosi da ne zavisimo samo od drugih tržišta, već da ono što se preradi može da "stoji" duže i da se izvozi.
"Tražite pomoć i dobićete, 50 odsto možete od države za to što vam treba. Spremni smo da damo, jer sa tim imamo problema", rekao je Vučić.
Jokići imaju 33 hektara pod jabukom, a plan je da do kraja godine zasade još 20 hektara. Planiraju i da grade hladnjaču u Topoli, od 2.500 tona, koja bi služila isključivo za preradu, jer dugoročno žele da budu izvoznici. Najveći deo voća izvoze, ali ne direktno, zbog regulative i nedostatka hladnjače.
Vučić obišao vinariju Jović u Potrkanju
Predsednik Srbije obišao je danas vinariju Jović u Potrkanju u Zaječarskom okrugu, a ispred vinarije dočekali su ga meštani.
Jedna od okupljenih zahvalila je predsedniku što joj je odgovorio na pismo koje mu je ranije uputila, a čime ju je, kako je rekla, obradovao i zamolila ga da država da sredstva kako bi se njive koje su komasirane uvele u katastar.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, koji je zajedno sa predsednikom obilazio vinariju, rekao je da će kroz novu komasaciju biti upisano 7.000 hekara zemlje u katastar.
Tokom obilaska, predsednika su vlasnici porodične vinarije upoznali sa time da proizvode šest vrsta vina, kao i višnjicu - voćno vino od višanja iz njihovog zasada.
Kako kažu, najpoznatiji su po proizvodnji vranca, a od belih vina prizvode i šardone, sovinjon i sajski rizling.
Jedan od vlasnika vinarije Jovan Jović rekao je za Tanjug da se već generacijama bave proizvodnjom grožđa i vina kao i da proizvode vino sa zaštićenim geografskim poreklom.
Prema njegovim rečima, kapacitet podruma iznosi oko 150.000 litara, a godišnje proizvedu od 40 do 50 litara vina.
Svojih sedam proizvoda Jovići plasiraju na srpsko tržište, a što se tiče izvoza vino iz vinarije Jović bilo je dostupno kupcima u Nemačkoj, Italiji i Americi.