GOJKOVIĆ NIJE REAGOVALA NA EU, ALI JESTE NA VUČIĆA 5 stvari koje Skupština mora pod hitno da uradi da bi mogla da se zove SKUPŠTINOM
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je pre nekoliko dana da želi "bolju Skupštinu", manje rasprava o zakonima po hitnom postupku i više vremena za pojedine rasprave, a predsednica srpskog parlamenta Maja Gojković ga je ekspresno poslušala.
Komentara 0
Ona je najavila "paket mera" koji bi trebalo da poboljšaju rad Skupštine Srbije, predvidela šta će se dešavati sa besmislenim amandmanima, rešila da prekine praksu usvajanja zakona po hitnom postupku, uvaži kritiku iz Izveštaja i ponovo u parlament vrati raspravu o izveštajima nezavisnih institucija...
Sve to ne bi bilo sporno, da ona kao prvi čovek parlamenta nije i uvela tu sramnu praksu, a "novi paket mera" je nešto što je odavno predviđeno Skupštinskim poslovnikom koja bi ona, kao predsedavajući, prva trebalo da poštuje.
Mogla je sve to da uradi i kada je objavljen Izveštaj o napretku Evropske komisije, koji je vrlo oštre kritike uputio na rad najvišeg zakonodavnog tela u zemlji.
Tada je ocenila da je reč više o političkim ocenama, ali i da ima prostora za poboljšanje.
Međutim, posle Vučićeve najave da bi u skupštinski rad trebalo da se uvede više reda, "mere", koje zapravo samo podrazumevaju poštovanje Poslovnika, su istog trenutka osmišljene.
I prošle godine je to moglo da se uradi, jer je i prošlogodišnji izveštaj EK, takođe ukazivao na lošu praksu usvajanja zakona po hitnom postupku, ali i da je neophodan nadzor nad njihovom primenom.
Takođe, reč je o stvarima na koje prilično dugo ukazuje opozicija u srpskom parlamentu, ali bezuspešno jer se u najvećoj meri njihova sugestija ne prihvata, ili ne uzima za ozbiljno.
Ko god da je inicirao ovu "promenu", bilo Vučić bilo izveštaj Evropske komisije, ona će prema najavama predsednice parlamenta uskoro da se desi, neke od njih već krajem ovog meseca.
Ovo je pet stvari koje bi morale ponovo da počnu da se sprovode (pošto nije reč ni o kakvoj novini), da bi srpski parlament ponovo počeo da liči na ono što treba da bude - mesto za raspravu i dijalog sa uvažavanjem suprotnih mišljenja i mesto koje će na prvo mesto staviti potrebe i interese građana, a ne političara bilo koje stranke, bilo vladajuće, bilo opozicione.
1) ZAKONI PO HITNOM POSTUPKU SAMO KAD TO IMA SMISLA
Ilustracije radi, u aktuelnom skupštinskom sazivu (tokom 230 dana rada), usvojeno 354 zakona, od čega je većina usvojena po hitnom postupku.
Primer bi mogao da bude prošli mesec, kada je usvojeno ukupno 14 zakona, od čega 11 po po hitnom a samo tri u redovnom postupku. Slično je bilo i u aprilu ove godine, kada je od 22 zakona, 15 usvojeno hitno a sedam u redovnoj proceduri, iako Poslovnik o radu parlamenta tačno propisuje kada se zakoni usvajaju hitno: ako je ugrožen rad organa i organizacija, život i zdravlje ljudi ili bezbednost zemlje, kao i zakoni kojima se potvrđuju međunarodni sporazumi.
Na to je i prošle i ove godine ukazala Evropska komisija, u čijem izveštaju se navodi da se to desilo od prošlog do februara ove godine u čak 44 odsto slučajeva, kao i da je to ujedno razlog odstustva demokratske diskusije.
To je juče "priznala" i predsednica parlamenta Maja Gojković, koja je kazala da je s tim u vezi upućivala i pisma Vladi Srbije kao predlagaču, rekavši da je imala razumevanja od premijerke Ane Brnabić, zbog čega je taj procenat sa 66 smanjen na 44 odsto.
- Ubuduće će biti odbijani akti sa oznakom hitnosti, osim kada je to neophodno, kao što je slučaj sa ratifikacijom međunarodnih dokumenata, ili u slučaju nepreviđenih situacija poput poplava - rekla je Gojković, koja je najavila da će Skupština vraćati predloge po hitnom postupku koji ne budu ispunjavali te uslove.
Problem sa usvajanjem zakona na ovaj način je to što se utiče i na njegov kvalitet, što nema valjane rasprave, pa rezultat svega toga bude prečesto menjanje istih zakona. Ilustracije radi, Zakonom o javnom beležništvu je za manje od godinu dana menjan čak tri puta, svaki put po hitnom postupku.
2) OBAVEZNA RASPAVA O IZVEŠTAJIMA NEZAVISNIH TELA
Još jedna od zamerki koja je upućena na adresu parlamenta je to što gotovo pet godina, iako je to bila praksa ranije, poslanici nisu razmatrali izveštaje nezavisnih institucija poput izveštaja zaštitnika građana, poverenika za informacije od javnog značaja, kao i poverenika za ljudska i manjinska prava.
- Od 2014. godine, parlament nije razmatrao nijedan od godišnjih izveštaja od strane nezavisnih tela na svojim plenarnim sednicama, ilustrujući tako nedostatak spremnosti da osigura delotvoran nadzor nad vladom - piše u Izveštaju.
Upravo ovo je bio razlog da Gojković najavi vraćanje stare prakse u Skupštinu, tako što će veoma brzo zakazati sednicu na kojoj bi se raspravljalo o tim izveštajima. Prema najavama, ona bi moglda da bude održana već krajem ovog meseca.
3) UKIDANJE BESMISLENIH AMANDMANA
Još jedna, neko će reći "srpska praksa", koja je u parlamentarni život ušla krajem 2017. godine je podnošenje na stotine amandmana i to od strane vladajuće većine, koji ne znače ništa, koji ne unapređuju zakone, ali u isto vreme znače trošenje vremena za raspravu.
- Ove prakse, kojima je cilj iskoristiti dodeljeno vreme za raspravu na plenarnoj sednici, sistematski su korišćene od decembra 2017. godine - piše u izveštaju Evropske komisije, koja navodi predlaganje amandmana "koji nisu relevantni za sadržaj zakona".
Na to predsednica parlamenta kaže da joj je žao što nije u Izveštaju pomenuto da se sa tom praksom prekinulo u januaru ove godine, ali ne pominje da je deo opozicije tada počeo sa bojkotom skupštinskih zasedanja, pa ponošenje tih, mahom besmislenih amandmana nije ni bilo potrebno.
Kazala je i da je i da je sa poslanicima koji ih podnose razgovarala, i da je dobila objašnjenje da je razlog tome bio "odgovor na opstrukciju rada parlamenta kroz predlaganje amandmana poslanika koji ne podržavaju rad vlade, sa dve reči "briše se" i na stotine dopuna dnevnog reda bez suštine".
Dobro je u svemu tome što je Gojković, doduše sada, primetila za postojanje prakse, kojoj je javnost svedok više od godinu dana. Kaže i da se to neće dešavati ubuduće, ali ističe i da je neophodan ozbiljan razgovor sa "ostalim poslanicima da odustanu od takve prakse"
4) PRAVA RASPAVA O NAJVAŽNIJEM ZAKONU - O BUDŽETU
Prema njenim najavama, drugačija praksa se uvodi i kada je reč o razmatranju Predloga budžeta za 2020., što bi trebalo da se desi krajem ove godine. Za razliku od 2018. godine, kada je uz ovaj predlog, na dnevnom redu bilo još 62 tačke.
Zato je najavljeno da ubuduće neće biti spajanja budžeta sa ostalim zakonima, a Gojković je rekla i da će predložiti za raspravu dupliranje vremena poslaničkim grupama.
- Parlamentarna opozicija u većini slučajeva nije bila u stanju da efikasno učestvuje u zakonodavnoj raspravi i da predstavi svoje amandmane - piše u dokumentu Evropske komisije, a kao primer navode se ključni zakoni, poput seta zakonskih predloga o budžetu za 2019. godinu.
Takođe, navodi se i da budžetski nadzor od strane zakonodavnog tela treba da se poboljša, kao i da postoji praksa spajanje nepovezanih zakona u jednu tačku za raspravu.
5) POVRATAK OPOZICIJE U PARLAMENT
Kao jedan od "minusa" u skupštinskom radu je i taj što ga deo opozicije bojkotuje, zbog čega izostaje kvalitetna i demokratska rasprava u Skupštini Srbije.
- Postoji velika potreba da se stvori prostor za istinsku debatu i uslovi za značajno učešće opozicije u parlamentu - navodi se u dokumentu.
Zato će Gojković, kako je sama juče rekla, nastaviti da poziva opozicione poslanike da se vrate u skupštinske klupe, iako je to, kako je navela, "većina odbila", kako bi si zajedno poboljšali rad Skupštine i ispravili greške, "bez obzira ko ih je pravio".
Da li će u tome uspeti, videće se, jer se opozicija iz parlamenta povukla upravo zbog svih ovih stvari koje se nalaze i u Izveštaju Evropske komisije, odnosa vladajuće većine prema njoj, nespremnosti na uvažavanje drugačijeg mišljenja, ali i vrlo česte kazne sa kojma se poslanici opozicije suočavaju i koji su, prema podacima, višestruko kažnjavani u odnosu na one iz redova vlasti.
- Parlamentarna praksa vladajuće koalicije dovela do pogoršanja zakonodavne rasprave i kontrole, i potkopala parlamentarni nadzor nad izvršnom vlašću - piše u Izveštaju Evropske komisije.
...I PONEKA POHVALA
Međutim, ne može se reći da je Skupština Srbije sve loše radila ili radi. Primera radi, pohvale je dobila zbog toga što održava debate o pregovaračkim pozicijama Srbije za poglavlja o pridruživanju EU, i razmene mišljenja na tu temu. Takođe, pohvaljeno je i što od 250 poslanika, trećinu čine žene.
Napomena je i da bi bilo poželjno izmeniti skupštinski Poslovnik o radu, pa bi možda ovaj "set mera" mogao da se tumači kao korak u tom pravcu, ili bi se pak, kao što kažu pojedini opozicioni poslanici, samo reč o primeni Poslovnika.