Strane direktne investicije u Srbiju porasle su prošle godine za 44 odsto u odnosu na 2017, konstatuje UNCTAD u "Izveštaju o investicijama u svetu 2019".

Po prilivu SDI, Srbija zauzima visoko drugo mesto među zemljama u tranziciji, koje obuhvataju i države bivšeg ŠSR-a, odmah iza Ruske Federacije u koju su strani investitori uložili 13,3 milijarde dolara u 2018. godini.

U dokumentu se navodi da je srpska privreda najveća na Zapadnom Balkanu i relativno diversifikovana, sa strateškim položajem koji olakšava logističku infrastrukturu, dok rudna bogatstva, posebno bakar, privlače kompanije koje istražuju resurse.

U tom kontekstu se kao značajne strane direktne investicije pominje koncesija francuskog Vansi erportsa (Vanci Airports) u aerodrom "Nikola Tesla", kao i ulaganje kineskog Ziđina u rudniku Bor.

Izveštaj tela UN za trgovinu i razvoj ukazuje i na investicije u srpski automobilski klaster s projektima britanske kompanije "Eseks Jurop" i japanskog "Jazakija", kao i istraživački centar u Novom Sadu nemačkog proizvođača guma "Kontinental".

Ističe se takođe da je region Zapadnog Balkana u celini, uprkos negativnom trendu u celom svetu, zabeležio prošle godine povećanje stranih ulaganja, pri čemu su sve države u regionu registrovale rast izuzev Crne Gore i Hrvatske.

Kako se precizira, strane direktne investicije u celom svetu pale su za 13 odsto, na 1.300 milijardi dolara, dok su na Zapadnom Balkanu porasle za 33 odsto, na 7,4 milijarde dolara.

Kada je reč o procentualnom povećanju SDI među zemljama regiona, najveći rast je zabeležila Severna Makedonija u kojoj je priliv stranih investicija skočio za 260 odsto, sa 205 miliona dolara 2017. godine na 737 miliona dolara prošle.

Crna Gora beleži pad od 12 odsto na 490 miliona dolara, dok je u Bosni i Hercegovini registrovan rast od četiri odsto na 468 miliona dolara, a u Albaniji rast od 13 odsto na 1,3 milijarde dolara.

Od zemalja članica Evropske unije u regionu, najveći rast beleži Slovenija, 81 odsto na 1,4 milijarde dolara, dok je u Hrvatskoj zabeležen pad od 43 odsto na 1,2 milijarde dolara, dok je u Bugarskoj zabeležen pad na dve milijarde dolara, odnosno 21 odsto.