Milijana Nikolić iz sela Guberevac kod Knića bavi se već deset godina povrtarstvom. Sve što je imala uložila je u savremenu tehnologiju proizvodnje, kvalitetan rasad, folije i sistem kap po kap, a sada je ostala bez celokupnog ovogodišnjeg roda paprike, graška i krompira. Kako kaže izlivanje Gruže i njenih pritoka je višedecenijski problem.

"Ljudi su odavde počeli da odustaju. Ovo je dobra zemlja, lepa zemlja, mi smo vredni ljudi, ali džaba, ljudi odustaju, komšija je zalivadio, takođe i ovaj do nas isto, a dolazi nam na naplatu đubrivo, dolazi na naplatu hemija, sve to isto morate da uradite i u voćarstvu, u stočarstvu, isto treba hranu da date stoci a odakle i kako. Sve što smo imali mi smo ovde izručili. Imali smo na ovom posedu od 50 ari papriku, imala sam i 12 ari graška i krompira i sve je otišlo. Na neki način imali smo sreće pa sada nije jul mesec nego je jun pa ćemo mi sada ovo da okrenemo pa ćemo da posadimo kupus ali i to je pitanje jer jedno mesec dana ovde mašina neće moći da uđe jer ne može, ovde još ima voda i bara", kaže poljoprivrednica Milijana Nikolić.

Sanja Čalović u selu Čestin se prvi put ove godine odlučila za savremenu proizvodnju kornišona na 10 ari. Uložila je 1.500 evra ali prvi rod kornišona ove godine neće dočekati.

"Ovo je prva godina i prvi put da smo se mi odlučili na proizvodnju kornišona. Sve pripreme su odrađene kako treba, radili smo sve po njihovim zahtevima, njiva je pripremljena, rasad rasađen, urađeno je i navodnjavanje, a drugi dan posle završetka radova voda je sve odnela. Odrađene su folije, creva kap po kap, stubovi su postavljeni, sistem za navodnjavanje potpuno povezan kao i pumpa i već nekoliko puta smo puštali vodu i isprobavali sve. U petak smo završili sa rasađivanjem, u subotu i nedelju smo imali prva prskanja, a u ponedeljak je sve otišlo. Čišćenje njive će trajati narednih mesec dana od nanosa smeća i đubreta koje je voda donela", priča poljoprivrednica Sanja Čalović

Draganu Nikolić u selu Guberevac poplavljeno je 8 hektara. Ovogodišnji rod na njivama i livadama u potpunosti je uništen. Voda je ušla i u štale pa je morao da evakuiše i stoku kod komšije.

"Nastradala je lucerka, jačam, kukuruz, soja... Izborićemo se nekako za hranu za stoku a šta nam bude nedostajalo dokupićemo. Imamo zalihe i od prošle godine nešto malo jer je prošla godina bila izuzetno dobra, a sada videćemo snaći ćemo se nekako. Detelina je bila za košenje tako da nema ništa od nje, a soja je bila u fazi početka porasta i od nje nema isto ništa kao ni od kukuruza. Sada moramo da čistimo a već je pola leta, setve nema što znači čekamo sledeću godinu", objašnjava poljoprivrednik Dragan Nikolić.

U svih 36 sela opštine Knić proglašena je vanredna situacija. Poplavljeno je 1.225 hektara što je 40 odsto svih poljoprivrednih kultura na teritoriji opštine Knić. Iako još nema zvaničnih podataka procenjuje se da je šteta oko 200 miliona dinara.

"Osim ratarskih kultura u opštini Knić u većini sela je zastupljeno i voćarstvo i povrtarstvo tako da radimo procenu štete. Radimo procenu i u stočarstvu pošto smo mi opština koja ima oko 15.000 grla krupne stoke, praktično više od ostatka Šumadije. S obzirom da je nažalost najveći deo zasada kornišona ugrožen bio ove godine od bujičnih potoka, što od padavina što od poplava, a veći deo je uništen mi smo sada sa proizvođačima u intenzivnim pregovorima i dogovorima jer prvenstveno ta firma je prema nama izuzetno korektna i profesionalna i oni će delom da učestvuju u nadoknadi štete ali će i sa svojim stručnim ekipama u saradnji sa nama domaćinima da pomognu i predlože kulturu koju mogu da sledeću zasade da bi mogli da ostvare nekakav prihod na tom ugroženom posedu", kaže predsednik opštine Knić Miroslav Nikolić.

U toku je popis štete, dezinfekcija kako gazdinstava tako i seoskih voda i bunara se uveliko vrši, a stručni timovi predložiće u dogovoru sa poljoprivrednicima kulture koje se mogu gajiti na ugroženim posedima kako bi domaćini ove godine barem nekako uspeli da zarade od svog rada.