Crnogorska vlada je odlučila da od 1. juna ukine naknadu za obnovljive izvore energije, koju su građani do sada plaćali, pri čemu neće davati nove koncesije na male hidroelektrane. U Srbiji i najsiromašnija domaćinstva kroz cenu struje i dalje subvencionišu obnovljive izvore energije, jer je Evropska unija rekla da do 2020. godine naša zemlja treba da ima 27 odsto zelenih energije u energetskom miksu, piše
Politika.
Imajući sve to u vidu postavlja se pitanje kakvu korist imaju potrošači u Srbiji koji subvencionišu zelene kilovate i da li je pomama za gradnjom malih hidroelektrana (MHE) posledica unosnog posla onih koji ih grade?
Dejan Stojadinović, konsultant, koji je radio na uvođenju fid-in tarifa (podsticaja za obnovljive izvore energije 2010. godine u Ministarstvu energetike), ne slaže se da je u Srbiji pomama za gradnjom MHE, jer je u proteklih 10 godina izgrađeno njih 105, što je u proseku desetak godišnje.
"Da pričamo o kladionicama, složio bih se da postoji pomama, ali ta pojava izgleda nikome ne smeta. Podsticajne cene (fid-in tarife) usvojene su da bi se ove MHE izgradile i da bi se povećala proizvodnja obnovljive električne energije. Bez ovih podsticaja MHE ne bi ni bile izgrađene. Činjenica je da svaki investitor koji gradi MHE od države mora da dobije od 15 do 20 različitih mišljenja, saglasnosti i dozvola. U tim dozvolama, državni organi svakom investitoru, između ostalih stvari propisuju koju količinu vode mogu da koriste za proizvodnju električne energije, i koje mere zaštite životne sredine mora da primeni da se ne bi narušavao eko-sistem", kaže on.
"Sa druge strane, ako je investitor izgradio MHE u skladu sa dobijenim dozvolama, a i dalje postoji problem nedovoljnih količina vode ili narušavanja eko-sistema, onda je odgovornost na državi odnosno organima koji su izdali dozvole, a nikako na investitorima", ističe Stojadinović.
Bez obzira na broj malih hidroelektrana, kao i troškove proizvodnje električne energije u njima, sve elektrane koje se grade, ili će se graditi u budućnosti, ne smeju narušavati životnu sredinu. To nije stvar toga da li to nekome smeta ili ne, to je "crvena linija" koja ne sme da se prelazi kod izgradnje bilo koje elektrane. Da bi se dostigao cilj od 27 odsto zelene energije (2030. godine će biti još viši), Srbija mora maksimalno da iskoristi sve izvore obnovljive energije koje ima i hidroenergiju, energiju vetra i sunca, biomasu, geotermalnu i druge oblike. Podsticajne cene određene su tako da se ulaganja u elektranu, koja proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora, povrate nakon 12 godina.
Upitan šta to znači za domaćinstva u nekom selu gde je napravljena MHE, on dogovara da bi na to pitanje najbolje odgovorili stanovnici, primera radi u Obrenovcu, koji žive u blizini termolektrana koju struju proizvodi iz uglja, imajući u vidu kvaltiet vazduha koji udišu.
S druge strane, investitorima se, kaže Stojadinović, uložene pare vraćaju posle 16-17 godina, kada ostvaruju zaradu, odnosno dobit. Pri tome treba imati u vidu da nakon isteka garantovanog otkupa od 12 godina, vlasnici elektrana počinju da prodaju električnu energiju po tržišnim odnosno cenama koje važe za sve kupce.
Upitan da li je EPS iskoristio sve svoje hidropotencijale, Stojadinović ističe da oko jedne trećine proizvedene struje potiče iz hidroelektrana. Stvar je u tome da je najveći deo ovih potencijala već iskorišćen.
.jpg "Saobraćaj umeren, očekuje se više vozila na autoputevima i ka graničnim prelazima tokom dana")
Komentari 8
Мунгос
Нема смисла, срп и чекић си заборавио.
/
https://www.youtube.com/watch?v=T1sUfMbNK5o&app=desktop
https://predejane.rs/blog/juzni-krak-koridora-10-predejane-caricina-dolina/
https://en-gb.facebook.com/groups/SacuvajmoReke/
SKOJ
;)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar