Slika na terenu jeste bila zastrašujuća - reporteri Kurira zatekli su na hiljade pčela, koje su se smestile prilično nisko na jednom drvetu. Očigledno je u pitanju bilo rojenje matice, ali, na sreću, pčele nisu dirale prolaznike niti oni ove insekte. Potom je čitav roj odleteo na neku drugu, za njega mirniju lokaciju.
Stručnjaci upozoravaju građane da je sada vreme rojenja pčela, da one mogu da se vide na svim mogućim mestima - na drveću, zgradama, terasama, i da je od najveće važnosti da ih niko ne dira.
U roju su bezopasne
Ipak, kako pčelari tvrde, pčele u roju su potpuno bezopasne, osim u slučajevima kad ih neko uznemirava, što mala deca iz neznanja i radoznalosti svakako mogu da urade.
NE PROPUSTITE
Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, objašnjava da je rojenje pčela normalna pojava krajem maja i početkom juna, jer tada stara matica sa određenim brojem pčela napušta košnicu i traži drugo mesto da formira novo društvo.
- Društvo prvo napravi matičnjake u kojima se u saću odgajaju matice. Kad matica bude pred izlaženjem iz saća, stara matica odlazi iz košnice sa određenim procentom pčela, nekad je to 10, a nekad i 90 odsto insekata. Matica prvo nađe neko mesto blizu košnice gde se privremeno smesti, a zatim odlazi na neko dobro mesto, gde se smešta trajno - kaže Živadinović.
Pozovite SOS
Pčelar Slađan Simonović, član SOS mobilne ekipe za uklanjanje rojeva pčela iz gradskih sredina, ističe da pčele mogu da uklanjaju samo profesionalni pčelari, dok građani nipošto ne bi trebalo da ih diraju.
- Kad se roje, pčele su potpuno bezopasne, osim ako ih ljudi uznemiravaju. Ako ih neko prska vodom ili nečim drugim dira, pčele mogu da postanu jako agresivne i da napadaju. Pčele koje se roje po gradovima obično se skrivaju po šupljinama drveća, tavanima, šupljinama zgrada, terasa, a najviše se skupljaju u kutijama od roletni. Potreban je prostor veličine fudbalske lopte da bi mogla da se formira pčelinja zajednica. Dešava se da se pčele roje na visini i do 10. sprata na soliterima, pa ih odatle skidamo samo uz pomoć vatrogasaca i njihovih dizalica - kaže Simonović, koji je dok smo s njim razgovarali skupljao roj pčela sa jednog splava.
On dodaje da svi koji primete roj pčela na javnom mestu mogu da mu se jave na telefon 060/444-0-15 kako bi ga njegova ekipa bezbedno uklonila.
Doktor Ne dirajte ih Prim. dr Nevenka Dimitrijević, predsednica Sekcije opšte medicine u Srpskom lekarskom društvu (SLD), kaže za Kurir da posle ujeda pčele većina ljudi nema nikakve teškoće, osim bola, otoka i crvenila, pa je na mesto ujeda dovoljno staviti hladne obloge. - Ali ti insekti izuzetna su opasnost za sve one koji su alergični na njihov ujed. Klinička slika može da bude dramatična ukoliko se javi anafilaktički šok, opasna alergijska reakcija koja zahteva hitnu medicinsku pomoć. Takođe, vrlo je opasno ukoliko pčela ujede nekog za jezik, vrat ili oko usana. Tada, bez obzira na to da li se razvija bilo kakva reakcija, osoba treba odmah da se javi najbližem lekaru. Srećom, to su retke situacije. Bitno je da ljudi u blizini pčela ne prave nagle pokrete, ne teraju ih, ne mašu rukama, jer ih to razdražuje - navodi dr Dimitrijević za Kurir.
Šta znamo o pčelama - 20. maja širom sveta se obeležava Dan pčela - Pčele žive u kolonijama koje čine matica, pčele radilice i trut koji oplođuje maticu - Roje se po vedrom i toplom danu između 10 i 14 sati - Pčele mogu da lete do 25 km na sat (200 puta u sekundi mahnu krilima) - Prosečna pčela radilica živi od pet do šest nedelja - Matica živi do pet godina - Matica može da izleže 2.500 jaja dnevno - 1/12 kašike meda proizvede pčela radilica za svoj životni vek - Pčele prenošenjem polena oprašuju voće, povrće i cveće
Kurir.rs/ S. Tomčić - N.Tomašević
Foto: Kurir
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
