Putin dozvolio osobama sa HIV virusom da usvoje decu, uz određene uslove

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon koji će omogućiti osobama sa HIV infekcijom i virusom hepatitisa C da usvoje decu,

Dokument o uvođenju izmena i dopuna Porodičnog zakona je objavljen.

On će omogućiti sudovima da donose odluke u korist osoba sa HIV-om (i drugim bolestima sa liste koju je odobrila vlada) „da zadrže dete ako već žive zajedno, a uzimajući u obzir već uspostavljene porodične odnose“, navodi se u zakonu.

Kakav je zakon

Nacrt zakona je dostavljen Državnoj dumi krajem 2018. godine.

Ustavni sud Rusije je u junu 2018. godine ukinuo zabranu po kojoj ljudi sa HIV-om i hepatitisom C mogu da usvoje decu.

Razlog za takvu odluku je žalba bračnog para iz Moskve, kome je bilo uskraćeno da usvoje dete, jer je jedan od supružnika dobio HIV.

Žena se zarazila HIV-om tokom boravka u bolnici u kojoj je bila zbog pobačaja 2012. godine.

Ona i suprug su uz pomoć surogat majke (njene sestre) dobili dete. Iako je dete od rođenja živelo sa njima, po zakonu, žena sa virusom HIV-a nije mogla da ga usvoji.

• HIV/AIDS: Podrška je važna
• Dobio matične ćelije, HIV virus postao „neprimetan“
• Lek za Parkinsonovu bolest testiran na ljudima

Zašto zbog HIV virusa nema usvajanja

Postojeći zakon ne zabranjuje osobama sa HIV-om usvajanje dece ili brigu o deci.

Međutim, zabrana se zapravo odnosi i na njih zbog stavke koja kaže „zarazne bolesti moraju da budu u stabilnoj remisiji“.

Uprkos činjenici da moderni lekovi mogu smanjiti uticaj virusa, HIV je i dalje neizlečiva bolest.

Pre pet godina Vrhovni sud Rusije doneo je zabranu koja kaže da osobe sa HIV-om ne mogu da usvoje decu.

Sud se složio sa mišljenjem stručnjaka iz ministarstva zdravlja koji kažu da niko ne može da predvidi kako virus može da mutira.

Ministarstvo je saopštilo da niko ne može da zna koliko dugo će živeti oboleli roditelj, a samim tim i ko će brinuti o detetu kada roditelja ne bude bilo.

Šta kaže Ustavni sud

Ustavni sud Rusije je 21. juna 2018. godine je ukinuo zabranio ljudima sa HIV-om da usvoje decu.

Prilikom odlučivanja sud je uzeo u obzir i međunarodne pravne dokumente koji kažu da tokom usvajanja ili dodee starateljstva treba misliti o onome što je najbolje za dete.

Takođe, sud navodi da „svetska zajednica smatra da osobe sa HIV infekcijom ne predstavljaju pretnju za javno zdravlje“.

Odbijanje usvajanja samo na osnovu činjenice da postoje HIV infekcija ili hepatitis C, krši odredbe Ustava i međunarodnih pravnih akata o pravima deteta.

Tako je 13. februara 2019. godine, Gradski sud u Balašihi dozvolio paru iz Moskve da usvoji dete koje je rodila sestra žene sa HIV infekcijom.

HIV u Rusiji

Rospotrebnadzor (Federalna služba za zaštitu i bezbednost građana) je 20. maja saopštio da je do kraja 2018. godine u Rusiji registrovano više od milion ljudi sa HIV-om.

Podaci ministarstva zdravlja donekle se razlikuju – navodi se da je oko 896.000 obolelih.

Prošle godine je u Rusiji od virusa umrlo 36.800.

Prvi slučaj HIV infekcije u Rusiji otkriven je 1987. godine, a prema procenama od tada je od posledica virusa umrlo 318.000 ljudi.

Najveća stopa smrtnosti od virusa humane imunodeficijencije u 2018. godini bila je u oblastima Kemerovo, Irkutska i Sverdlovska.

Glavni uzrok smrti osoba sa HIV infekcijom je tuberkuloza.

Broj zaraženih HIV-om pao je prvi put posle šest godina i iznosi 86.500, zabeleženo je 2018. godine u februaru.

Međutim, Vadim Pokrovski, šef odeljenja za prevenciju i borbu protiv AIDS-a, kaže da ovo smanjenje može i da se smatra statističkom greškom.

U jesen 2018. godine, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti i Evropski biro Svetske zdravstvene organizacije nazvali su Rusiju liderom u pogledu rasprostranjenosti HIV-a u Evropi.