1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Protiv predrasuda, okruženi kordonom

30. maj 2019.

Festival „Mirdita, dobar dan!“ otvoren je u Beogradu uz kordon policije i proteste nekolicine desničara. Taj festival godinama se odvija pod senkom tenzija, ali njegovi organizatori kažu da ipak postiže cilj.

https://p.dw.com/p/3JUU8
Foto: DW/I. Petrovic

„Mirdita, dobar dan“ se u Beogradu održava od 2014. godine sa idejom predstavljanja kosovske kulturne scene. Tokom godina na festivalu su tako održane brojne projekcije filmova, književne tribine, umetničke izložbe i pozorišne predstave, ali i debate o društvenim i političkim pitanjima. Sličan program publiku čeka i ove godine – festival je otvoren u sredu i traje do subote (1. jun).

Inspiracija za festival „Mirdita, dobar dan“ je Bekim Fehmiju, poznati kosovski, beogradski i jugoslovenski glumac koji predstavlja simbol jedinstva i mogućnosti povezivanja dva kulturna prostora u jedinstvenu celinu. Isti festival, samo sa obrnutim imenom „Dobar dan, mirdita“, na kojem učestvuju gosti iz Srbije, održava su u Prištini u drugoj polovini godine. To je, inače, odgovor svima koji se pitaju da li je ovakav isti festival, samo sa srpskim umetnicima, moguće organizovati u Prištini.

Festival od samog početka prate napetosti i otpori u glavnom gradu Srbije, i uobičajena slika nije izostala ni ove srede – kordoni policije i protesti desničara kojih je ove godine bilo jedva dvadesetak. Protest u organizaciji „Zavetnika“ završio se bez štete, mada su desničari navodno uspeli da ubace zapaljenu baklju u prostor Centra za kulturnu dekontaminaciju.

Otpori i dalje postoje

Kako za DW kažu u Inicijativi mladih za ljudska prava, koja je jedan od organizatora festivala, ove godine nije bilo zvaničnih najava protesta, ali je par „patriotskih organizacija“ zatražilo zabranu festivala. Dan uoči početka performans ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju imala je Demokratska stranka Srbije (DSS). Oglasio se i Savet žena Dveri, koji od nadležnih organa traži zabranu festivala jer on „promoviše“ nezavisno Kosovo.

Koliko festival funkcioniše u toksičnoj klimi pokazuje i vest da je grupa umetnika i novinara, gostiju festivala, temeljno proveravana na graničnom prelazu Merdare od strane srpskih vlasti, što je dovelo i do protesta kosovskog ministra spoljnih poslova Bedžeta Pacolija.

Saobraćaj je bio zatvoren na svim prilazima Centru za kulturnu dekontaminaciju, a kao pešak morate da prođete kontrolu policije. Ako ste novinar, to još deluje bezbolno, jer će ljubazni policajci mobilnim telefonom fotografisati novinarsku legitimaciju i pustiti vas dalje. Ali ako ste posetilac festivala, punkt možete da prođete samo ako ih ubedite da baš želite da prisustvujete nekom od kulturnih događaja na festivalu.

Festival Belgrad  Mirdita dobar dan!
Izložba u okviru festivalaFoto: DW/I. Petrovic

Prevazilaženje etničke distance

Festival podržava i Fondacija za otvoreno društvo, i kako za DW ističe Milan Antonijević, izvršni direktor ove Fondacije u Beogradu, i pored svih problema sa kojima se suočavaju organizatori festivala, „Mirdita, dobar dan“ je ipak ispunio očekivanja.

„Tokom godina festival zaista jeste pokazao drugi ugao koji bi Beograd trebalo da ima prema Prištini. Za podršku festivalu nas je motivisala etnička distanca između Srba i Albanaca, koja se nije smanjivala od sukoba do danas. Mislimo da se na to može uticati ovakvim događajima na kojima se okupljaju mladi, i na kojima ima puno tema o kojima mladi iz Srbije i sa Kosova mogu razgovarati“, kaže Antonijević.

Ako bi se analizirali dometi ovog festivala tokom proteklih godina, Antonijević smatra da je „on već pokazao moć saradnje. Otvorio je neke nove inicijative među mladima, povezivanje između umetnika“. „Imamo dosta koprodukcija, kako pozorišnih i nekih drugih, i to je sve normalizacija odnosa na polju umetnosti“, kaže on za DW.

Negodavanje i protesti protiv festivala pojedinih desničarskih i nacionalističkih organizacija sada se već posmatraju kao neka vrsta folklorne reakcije, ali i ona svake godine baca senku na festival. Jake mere bezbednosti nisu lepa prateća slika kulturnih događaja i to svakako pokreće pitanje koliko se daleko otišlo u prevazilaženju prošlosti.

Antonijević dodaje da je „besmisleno napadati festival koji se bavi kulturom i povezivanjem dva naroda. Takve organizovane napade mogu voditi samo oni koji ne žele pomirenje između dva naroda. Očito je da neki delovi političke scene ne shvataju da mladi na Zapadnom Balkanu sada komuniciraju na potpuno drugačiji način, i da će to činiti bez obzira na te maligne delove društva“.

Prevazilaženje predrasuda

Koliko će, dakle, ovakvi događaji imati uticaja i na politički proces i da li je jedan kulturni festival dovoljan da se dva društva bolje upoznaju? Antonijević smatra da jeste, i podseća da su i u Evropi neki razdori između pojedinih društava prevazilaženi na sličan način.

„Mislim da pre svega mladi shvataju da je ta saradnja neminovnost, i da je ona pravi odgovor na destruktivno ponašanje političara. Zato su i njegovi efekti ne samo u danima održavanja festivala, nego i u činjenici da se mladi različitih nacija po prvi put sreću i na taj način prevazilaze predrasude“, zaključuje izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android