Poslednjih šest godina, koliko grupa nevladinih organizacija okupljenih u "Koaliciju 27" prati (ne)napredak Srbije u implementaciji dobre prakse zaštite životne sredine, gotovo se nismo pomerili sa mrtve tačke. Poslednji izveštaj Koalicije za period od prethodnih godinu dana, a koji je danas predstavljen u Novom Sadu, pokazuje da država napreduje u poboljšanju čuvanja sredine samo "na papiru", dok je na terenu potpuno drugačija priča.
Tanja Petrović iz Mladih istraživača Srbije objašnjava da je urušavanje sistema koji je ranije koliko-toliko funkcionisao počelo 2012. godine, ukidanjem Fonda za zaštitu životne sredine - što tadašnju, a i sadašnju vlast nije sprečilo da nastavi da prikuplja sredstva po osnovu "zaštite životne sredine" i troši ih na nešto sasvim drugo. Godine 2016. se zakonom o budžetskom sistemu ukinuo namenski karakter novca koji je bio namenjen za životnu sredinu jer je tadašnji ministar finansija Dušan Vujović govorio da "ne voli obojeni dinar".
"Godinu dana kasnije, dobili smo takozvani Zeleni fond, koji je i dan-danas samo budžetska linija bez ikakve svrhe, nije operativan i ne postoje podzakonska akta koja će ga aktivirati, ali je definitivno ubijanje sistema bilo u decembru 2018. godine sa zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara. Tada je ozakonjeno korišćenje novca namenjenog zaštiti životne sredine za potpuno druge svrhe - nenamensko trošenje novca. Od ukupne sume kojom je Ministarstvo zaštite životne sredine raspolagalo prošle godine, potrošeno je svega 52,62 odsto, što govori da mi ne znamo ni da potrošimo to malo novca što se izdvoji za zaštitu životne sredine. Takođe, iako je formiranjem resornog ministarstva najavljeno i zapošljavanje oko 200 ljudi na raznim poslovima, to se nije desilo i vi vidite na svim nivoima ozbiljan manjak ljudi koji se bave životnom sredinom", pojasnila je Tanja Petrović.
Na najavu resornog ministra Gorana Trivana da je moguće podići kredit za potrebe ulaganja u zaštitu životne sredine, Petrovićeva kaže da nema nikakve logike.
"Koji je smisao zadužiti se, kad novac definitivno postoji i ubira se po osnovu naknada, a i samo po tom osnovu je veći od godišnjeg budžeta ministarstva? Čemu parola 'zagađivač plaća', ako definitivno ne plaća životnoj sredini? Taj novac se ne vraća", rekla je Tanja Petrović.
Imaćemo mnogo problema kad je reč o upravljanju otpadom i divljim deponijama, naročito kad Srbija i dalje nije donela Strategiju upravljanja otpadom, a stari dokument ističe ove godine. Prema mišljenju Igora Jezdimirovića iz Inženjera zaštite životne sredine, ministarstvo je imalo poprilično nejasan potez da smanji upotrebu plastičnih kesa propisivanjem jedne vrste preporuke, što je dalo efekte - ali samo u vidu smanjenja potrošnje jednokratnih kesa.
"Ostala je nedoumica - gde zapravo ide taj novac? Da li to ostaje kao bonus na profit trgovinama ili ide nekako za zaštitu životne sredine? Mi radimo sve polovično, pa tako u Novom Sadu imate i podzemne, ali i nadzemne kontejnere, jer nekako nismo sposobni da čistimo ove podzemne, a još uvek imamo sistem odlaganja otpada, umesto onog koji će biti sve popularniji i kod nas, a to je 'cirkularna ekonomija' i upotreba otpada kao resursa. To će biti ozbiljan finansijski, ali pre svega politički potez i poduhvat, ali se bojim da ovde političke volje nema. Jednostavno, sve odluke se donose sa ograničenim rokom trajanja od oko godinu dana ili jednog mandata, niko zaista ne razmišlja da li će Srbija uspeti da ispuni neki uslov do 2025. ili 2040, jer otkud znate ko će to naslediti, kao vlast?", kaže Jezdimirović.
On dodaje da trećina opština u Srbiji uopšte ne poštuje zakon koji ih obavezuje da mapiraju i dostavljaju podatke o količini otpada na njihovoj teritoriji, a to upravo i rade jer ne postoji nikakva zakonska kazna ili posledica za takvo ponašanje.
Srbija jeste potvrdila neke bitne međunarodne sporazume, poput onog koji definiše zaštitu ptica vodenih staništa i slepih miševa, čuvanje ribljeg fonda (uvedena zabrana izlova kečige, ugrožene vrste), ali kako napominje Milica Radanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u praksi se ovi sporazumi ne poštuju. Kečiga je i dalje na menijima mnogih restorana, a ima je i u ribarnicama.
"Srbija nikako da usvoji Strategiju zaštite prirode, koja bi bila smernica kako da planiramo dalje korake. Kad je reč o očuvanju, na primer, zaštićenih područja u Srbiji, suočavamo se sa velikim problemom očuvanja biodiverziteta iz dva razloga - pre svega, upravljači zaštićenih parkova, šuma i drugih područja tvrde da nemaju novca za rad, a postoje i oni upravljači koji jednostavno ne rade svoj posao valjano i tu definitivno ima posla i za nadležne državne organe. Imamo gradnju objekata u zonama koje su zaštićene, imamo legalizaciju objekata gde to nikad ne bi smelo da bude dopušteno, a potom i izjave kako bi trebalo ukinuti režime zaštite jer nisu efikasne, čime se praktično daje legitimitet beskrajnoj seči šuma, koliko kome odgovara", navodi Milica Radanović.
Civilno društvo postalo je malo aktivnije i bolje organizovano u borbi za zaštitu životne sredine, smatra Damjan Rehm Bogunović iz Fondacije Hajnrih Bel. Kako kaže, civilni sektor je shvatio da mora da bude vidljiviji i glasniji kako bi ga čula i vlast u Srbiji, ali i u Evropi, ali je volja države da uključi civilni sektor u donošenje odluka i dalje na dosta niskom nivou.
Na pitanje 021 zbog čega je evropski komesar za zaštitu životne sredine Karmen Vela baš danas, na jednom neformalnom sastanku na kojem je bio i ministar Trivan, poručio da je "Srbija dosta uradila po pitanju pregovaranja i usvajanja pregovaračke pozicije za Poglavlje 27", Bogunović smatra da je reč o motivaciji.
"Ono što mi, kao civilni sektor ili građani, shvatamo kao preteranu pohvalu nečega, evropski predstavnici tumače kao izraz želje da se barem ti neki postojeći mehanizmi ojačaju, da se barem malo potrudimo da se nešto promeni kako ne bi morali da nas kude previše", mišljenja je on.
Tanja Petrović, pak, smatra da je jako velika razlika između napretka u pregovaračkoj poziciji i stanja koje zapravo vlada u državi. "Taj pregovarački proces ide nekud, on se zaista pomera, mi usvajamo neke akte. Ali, gde god da zagrebete, vidite da ima gomila problema i da se te stvari zapravo ni ne rešavaju", kaže Tanja Petrović.
Na pitanje 021 da li su građani poslednjih godina svesniji značaja zaštite životne sredine, Damjan Bogunović smatra da su svakako bolje obavešteni jer je, na primer, stanje vode za piće u Zrenjaninu pre samo pet godina bila lokalna priča, a sada je nacionalni problem. Međutim, na pitanje zbog čega, u tom slučaju, građani Zrenjanina nisu u protestima zbog problema koji im očigledno ugrožava zdravlje, Igor Jezdimirović je mišljenja da vlada preveliki strah od posledica javno izgovorene reči.
"Mogu da budem svestan da pijem zagađenu vodu, ali i da ću ja ili neko od mojih prijatelja dobiti otkaz ili imati problem ako se budem žalio direktoru javnog preduzeća o tome. Imamo trend protesta koji opada. Pojedinac jednostavno ne želi da preuzme problem na sebe i da se na njemu 'kola lome'. Zato će nastaviti da kupuje i pije flaširanu vodu, neće tražiti nikakve odgovore. Meni nije jasno da jedan grad, poput Novog Sada, dva dana bude u dimu i da neko iz inspekcije kaže da nije u stanju da utvrdi odakle dim dolazi. To je na nivou bezobrazluka", kaže Jezdimirović.
Mirjana Jovanović Beogradske otvorene škole smatra da postoje dodatni razlozi ćutanja na ovako egzistencijalne probleme.
"Građani u aktivizmu ne vide rešenje svojih problema. Čak su i istraživanja pokazala da manje od petine građana smatra da bi aktivizam rešio problem. Uzrok je u institucijama koje na zahteve građana jednostavno ne odgovaraju i to je jasno", navodi ona.
Od samog početka priče o Poglavlju 27 u javnosti načinjena je velika greška, smatra Tanja Petrović iz Mladih istraživača Srbije. "Nema papagaja koji ne zna da je to najskuplje i najzahtevnije poglavlje. Međutim, niko od nadležnih u ovoj priči nije se potrudio da Poglavlje 27 dovede u vezu sa svakodnevnim životom - sa tom vodom u Zrenjaninu, sa prečistačem za vodu u Leskovcu koji ne funkcioniše mesecima, a plaćen je upravo novcem Evropske unije", navodi ona.
Ovaj, novi izveštaj Koalicije 27 simbolično je nazvan
"Malo para, još manje muzike" i možete ga u celini pročitati
OVDE.
.jpg "Zajedno ne bojkotuje izbore u Novom Sadu: 19 stranaka i pokreta solidarno će pružiti otpor poniženju")
.jpg "GSP objavio red vožnje autobusa za učesnike Fruškogorskog maratona")
.jpg "Kako je nastao Kamenički park? Priča o ljubavi prema prirodi i dobročinstvu")
.jpg "Autobus udario stariju ženu, dvoje povređeno na parkingu BIG-a, pregledana i beba")
.jpg "MUP demantuje snimak sa društvenih mreža: Državljani BiH se ne prijavljuju na adrese u Novom Sadu")
.jpg "Kreni-Promeni: Danilo Babić kandidat za gradonačelnika Novog Sada")
_nasl.jpg "Detalji o klizištu u Kameničkom parku: Zgrade deo problema, za opasnost se znalo i ranije")
Komentari 34
Marijana
Za separaciju otpada:prvo separacija u kuci,pa na kontejnere,papier,bio,staklo otpad plus separatno odnosenje.Detektivi otpada kao ovde u Nemackoj,otkrivaju ko neradi po propisu i kaznjava.
Za drzanje pasa macaka,godisnji porez za sve i po komadu,
.Ovde je 150.eura za pse i 100 za macke,ko drzi,plus iz obaveznu kstraciju,vakcinaciju,i pasos obavezan sa kategorijom,psa,opadsn ili ne.Na ulici necete videti psa ili macku lutalicu.Svi imaju obavezu povodac.To bi bilo to.
Marijana
Za separaciju otpada:prvo separacija u kuci,pa na kontejnere,papier,bio,staklo otpad plus separatno odnosenje.Detektivi otpada kao ovde u Nemackoj,otkrivaju ko neradi po propisu i kaznjava.
Za drzanje pasa macaka,godisnji porez za sve i po komadu,
.Ovde je 150.eura za pse i 100 za macke,ko drzi,plus iz obaveznu kstraciju,vakcinaciju,i pasos obavezan sa kategorijom,psa,opadsn ili ne.Na ulici necete videti psa ili macku lutalicu.Svi imaju obavezu povodac.To bi bilo to.
Prorok
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar