Eduard Kukan: Brisel je neshvatljivo blag prema Prištini

BRISEL

OD STALNOG DOPISNIKA “NOVOSTI”

EVROPSKA unija i visoka predstavnica morali su da pokažu mnogo više čvrstine i odlučnosti u procesu proširenja i, pre svega, u dijalogu između Beograda i Prištine. Manjak liderstva bio je naročito upečatljiv izostankom reakcije na neprihvatljive takse koje je uvela Priština.

To u razgovoru za "Novosti", neposredno pred izbore, ističe predsednik Odbora Evropskog parlamenta za saradnju sa Srbijom Eduard Kukan. Slovački evroposlanik je na ovoj funkciji proveo pet godina, a još toliko je pre toga bio na čelu delegacije za saradnju sa Zapadnim Balkanom. U novom sazivu više neće biti poslanik, već će se posvetiti zvanju univerzitetskog profesora i pisanju knjiga, što mu omogućuje da sada, na kraju mandata, bez obavezne diplomatske suzdržanosti otvoreno analizira situaciju u našem regionu, koji izuzetno dobro poznaje.

* Stiče se utisak da se tokom ovog mandata nije dovoljno uradilo na približavanju Zapadnog Balkana EU?

- Ako ste optimista, reći ćete da je postojao istinski napredak u procesu proširenja. Pesimista može da zaključi da je mnogo više toga trebalo da se uradi. Istina je negde u sredini. Činjenica je da proces proširenja postaje sve teži. Ne samo zbog zapadnobalkanskih zemalja, već i zbog situacije u samoj EU. Nema više toliko entuzijazma, ali taj proces ne može biti zaustavljen. Većina zemalja i poslanika EP je uverena da, ukoliko želimo celovitu EU, ne možemo da ignorišemo ceo region Zapadnog Balkana.

* Verujete li da je moguće da Srbija zaista postane punopravna članica 2025. godine?

- Nije to tako neizvodljivo. Ali, neke stvari moraju da budu rešene. Kao na primer, dijalog s Prištinom. Bez toga nemoguće je da Srbija dalje napreduje u procesu proširenja. A dijalog je trenutno zamrznut. Zato će za budućeg visokog predstavnika dijalog biti jedna od najvažnijih obaveza.

* Kosovski premijer Ramuš Haradinaj je zatražio da se Federika Mogerini povuče iz dijaloga?

- Evropskoj komisiji mandat prestaje u novembru. Predstoji, dakle, još dosta vremena. Odgovornost visoke predstavnice je i dalje tu. Morala bi da povuče neke poteze, da nastavi svoju ulogu, bude aktivna i angažovana. U ovom trenutku uopšte ne vidim njeno vođstvo. A ono je veoma potrebno.

Pročitajte još - NAMERA ILI SLUČAJNOST: EU i teroristička OVK u istoj zgradi (FOTO)

* Mogu li da se uključe SAD i Rusija?

- To bi stavilo tačku na dijalog. Ne mislim da je to dobra ideja. Strahovito bi iskomplikovalo situaciju. Vlasti u Prištini traže da se uključi Vašington, logično je onda da i Srbi pozovu Ruse. Ne bi pomoglo dijalogu kada bi se oni priključili, sada, posle toliko vremena, već bi, na protiv, to samo odmoglo.

* Mnogi ističu da je 2019. suštinska za dijalog. Može li rešenje da se postigne do kraja ove godine?

- Čuo sam slične procene. I ja bih voleo da to bude tako, ali ne bih previše insistirao na datumima. Nije to uvek od pomoći. S jedne strane, zaista je potrebno da se to završi, jer što se više produžava, postaje sve komplikovanije. Ako EU bude aktivna, a partneri racionalni, koncentrišu se na pitanja na stolu i pokušavaju da ih reše, ne mislim da bi to moglo da bude završeno za dva-tri meseca, ali kraj ove godine bi, po mom mišljenju, bio manje-više realna mogućnost.

* Koliko su samit u Berlinu, i predstojeći u Parizu, bitni za napredak dijaloga?

- Ovi susreti su veoma važni i zaista mogu da pomognu da se stvari pomere napred. Nažalost, ne mislim da je sastanak u Berlinu ovoga puta doneo bilo kakav rezultat. Predsednik Makron je veoma važan političar u EU i izneo je mnoge reformske ideje, ali njegov stav prema procesu proširenja je bio veoma rezervisan. Veliki sam protivnik takve vrste pristupa, jer proces proširenja ne može da čeka godinama. Ali, mislim da Makron sada menja tu veoma kategoričnu poziciju u stav s mnogo više razumevanja. U tom smislu, predstojeći sastanak u Parizu biće ključan i za dijalog, i za proširenje.

* Prištinske vlasti usvajaju rezolucije o "zločinima Srba", šalju pisma skupštinama drugih zemalja i Evropskom parlamentu da i oni to učine, osnivaju "tribunal"... Je li moguć dogovor u takvim uslovima?

- To komplikuje situaciju. Ako traže rešenje, moraju da ističu stvari koje ne ubijaju dijalog. Treba da pokažu izvesnu uzdržanost i da imaju daleko širi pogled na situaciju. Nema drugog načina da se reše pitanja iz prošlosti.

* Stoprocentne tarife su i dalje na snazi...

- Bila je to suluda ideja Prištine. Još gore, to je jasno kršenje sporazuma CEFTA, EU i drugih organizacija. EU nije pokazala autoritet da to zaustavi. Čak su i Amerikanci tražili da se takse ukinu. One su, jednostavno, neprihvatljive.

* Gde je, onda, izlaz?

- Pravno obavezujući sporazum za obe strane mi se čini korektnim rešenjem. Ali, teško bih mogao da pretpostavim njegove detalje. Ono što je sigurno, jeste da rešenje treba da izbegne dosadašnje greške i da bude istinski prihvatljivo za obe strane. Da pruži nešto pozitivno i Kosovu, i Srbiji. U suprotnom, dogovor nije moguć. U potpunosti se slažem s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je rekao da je spreman da doprinese rešenju koje treba da bude fer i objektivno za obe strane. Ono ne može da bude takvo da Beograd učini sve ustupke Prištini. Srbija takođe mora nešto da dobije. Rešenje ne može da bude jednostrano.

DOBRI KONTAKTI SA SKUPŠTINOM

* KAKVI su kontakti Evropskog parlamenta sa Narodnom skupštinom Srbije?

- Vodimo dobre razgovore. Ponekad je teško zbog različitih stavova o pitanjima kao što su, na primer, sloboda medija, vladavina prava ili borba protiv korupcije, gde smo mi kritičniji od njih. Ali, o tome uvek možemo da razgovaramo vrlo otvoreno i u iskrenoj atmosferi, što je veoma važno za evropsku perspektivu.