"RAT SAM VEĆ VIDEO" Obični Iranci ne plaše se mogućeg sukoba sa SAD, druga stvar ih UŽASAVA
Dok geopolitičke tenzije rastu, priče o neminovnom konfliktu sa Sjedinjenim Američkim Državama šire se ulicama iranske prestonice. Američke vlasti navodno će poslati novo oružje i vojsku u bliskoistočni region, nakon što je Iran obustavio delove nuklearnog sporazuma koji je nakratko okončao njegovu ekonomsku i diplomatsku izolaciju.
Komentara 0
Mnogi Iranci, koji očajnički žele predah od teške situacije koju su delimično uzrokovale američke sankcije, sada reaguju sa prkosom dok zemlja srlja ka sukobu. Iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei pokušao je da uveri svoje sunarodnike početkom ove nedelje da SAD ne žele rat, ali izgleda da niko nije ubeđen u to.
- Ne plašim se rata jer sam ga već video. Verujem da se Americi ne žuri da napadne Iran i da samo pokušavaju da nas uplaše – kaže kurir Madžid Hakiki (57).
On je predložio dijalog kao rešenje.
- Jedini način da rešimo ovu situaciju je dijalog. Šta je loše u tome što su SAD ovde? Amerikanci mogu započeti biznis u Iranu i iskoristiti našu radnu snagu. Ako oni naprave korak ka nama i mi možemo iskoračiti ka njima – rekao je on.
Mnogi ljudi veruju da su neprijatelji Irana – SAD i njene zalivske saveznice, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija – već dugo na ratnoj stazi. Iako je američki državni sekretar Majk Pompeo potvrdio da SAD ne žele rat, neki smatraju da diplomatska i ekonomska kampanja prve sile sveta protiv Irana zakuvava stvari.
Američki predsednik Donald Tramp se pre godinu dana povukao iz nuklearnog sporazuma i nametnuo Iranu neke od najstrožih sankcija u istoriji zemlje. Strane kompanije su masovno napustile Iran, valuta rijal je izgubila vrednost, a cene su skočile.
"SAMO ŽELIMO BOLJI ŽIVOT"
Mnogi Iranci su, međutim, zabrinutiji zbog svakodnevnih problema, a ne mogućeg sukoba.
- Ne mislim na rat kad moram da mislim na osnovne potrebe. Obični Iranci ne razmišljaju o neprijateljima ili cionistima. Oni samo žele bolji život – kaže Džanati, 70-godišnji oficir u penziji.
I 37-godišnji Alireza Sahraji smatra da nema šta da izgubi.
- Pre godinu dana bio sam međunarodni biznismen i imao sam luksuzni auto. Danas, nakon Trampovih sankcija, ja radim za kasom u prodavnici – rekao je on, dodajući da država treba da izmeni spoljnu politiku i pusti strane investicije da uđu.
Saba (19), učenik srednje škole, kaže da u slučaju rata neće pobeći iz zemlje, ali će otići u izolovano područje sa svojom porodicom i vratiti se kad se vrati i mir.
Prošle nedelje Tramp je više puta dao signal Teheranu, tražeći od vlade da ga nazove, čak je ostavio broj telefona u Švajcarskoj kako bi iranske vlasti mogle da ga pozovu. Ovaj Trampov potez nije u skladu sa stavovima i ošrom retorikom nacionalnog bezbednosnog savetnika Džona Boltona, niti Pompeom koji pokušava da okupi diplomatsku podršku za američku kampanju protiv iranskog režima. Dijalog između dve zemlje je anatema za one tvrdokornije Irance, uključujući Hamneija.
- Pregovori su poput otrova dok god su SAD takve kakve jesu. A sa trenutnom američkom vladom, dodatno su otrovani – rekao je Hamnei u utorak.
OPCIJE
Tvrdokorni iranski političari ostaju prkosni i nastavljaju da se okupljaju protiv predsednika Hasana Rohanija zbog nuklearnog sporazuma iz 2015. Oni veruju da SAD imaju mnogo toga da izgube u slučaju sukoba.
- Imamo mnogo opcija. Naftne tranzitne linije su veoma ranjive u području Persijskog zaliva pa nećemo morati ni da koristimo napredno oružje – kaže Husein Kanani Mogadam, bivši komandant iranske elitne Revolucionarne garde, koju su SAD u aprilu proglasile terorističkom organizacijom.
On je ukazao da Iran, u slučaju direktnog sukoba, može da omete vitalne vodene puteve kojima se odvijaju neke od najvećih svetskih nabavki nafte, poput Ormuskog moreuza.
- Verujem da je Tramp pokeraš koji igra sa otvorenim kartama. Ali, naš vrhovni vođa je šahista koji igra ispod stola. Izgleda da je ovo bitka između dve volje i da je Trampova volja da zaplaši drugu stranu, dok se mi njega uopšte ne plašimo – istakao je Kanani.
PODRŠKA
Iza ove retorike stoje i realni rizici – i Iran ima mnogo toga da izgubi u potencijalnom konfliktu.
- Mislim da Iran ne želi direktan sukob u ovoj fazi, ni sa SAD ni sa bilo kojom drugom zemljom u regionu. Do sada je davao reakcije, ali ne i provocirao i postoji posvećenost da se razjasni da će Iran, ako bude potrebno, odgovoriti sa svim alatkama koje ima na raspolaganju – kaže istraživač instituta RUSI Aniseh Baširi Tabrizi.
Te alatke, kako navodi CNN, sastoje se od oružanih grupa širom regiona koje imaju podršku u Iranu. U Jemenu su to hutski pobunjenici, koji operišu blizu moreuza Bab el Mandeb u Crvenom moru, vitalne rute za nabavku nafte. U Iraku se nalaze Popularne mobilizacione jedinice, kišobran grupa milicija podržanih Iranom, koje bi mogle da posluže za izvršavanje napada američkih pozicija u zemlji u slučaju sukoba. U Libanu se domašaj Hezbolahovih boraca sada proširio na dva dela izraelske granice, Golanske visoravni u Siriji i libanske granice s Izraelom.
- Videli smo u prošlosti da je oslanjanje Irana na ove podružnice verovatno glavna alatka odvraćanja ili izbegavanja direktnog sukoba. Verovatno će to biti glavna opcija i glavni rizik sukoba – direktnog sukoba – između SAD i Irana - kaže Tabrizi.