Izvor: Objava, 17.Maj.2019, 17:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БИТКА НА РОВИНАМА

Влашки војвода Јован Мирчета је, као штићеник угарског краља Жигмунда Луксембуршког, у боју на Ровинама, мочварном крају у доњем току реке Жију, у близини града Питештија у данашњој Румунији, 17. маја 1395. године поразио турску војску султана Бајазита I. У овој бици су, као Бајазитови вазали, учествовали и српски великаши кнез Стефан Лазаревић, краљ Марко Мрњавчевић, Константин Дејановић и Константин Балшић.

Јован Мирчета је победио пре свега захваљујући прецизним стрелцима који су кишом стрела натерали Турке да се повуку у потпуном нереду, препустивши нешто освојених територија. Нису, међутим, нанети велики губици Бајазитовим снагама, а ни Власи нису били у стању да искористе ову победу.

Влашка је после извесног времена признала власт Отоманског царства и сваке године - све до средине 19. века - плаћала огроман данак султану, али никада на својој територији није имала турске трупе и њихове државне органе.

У бици су погинули краљ Марко и Константин Дејановић, тако да је Бајазит узео њихове зависне државе. Вук Караџић, бележећи усмено предање, каже у свом "Српском рјечнику" да је Марка Краљевића "негдје у селу Ровинама убио некакав Каравлашки војвода Мирчета златном стријелом у уста, када су се Турци били с Каравласима".

Иако сама победа коју су постигли Власи није била толико велика да пољуља Бајазита, она је ипак показала да се Турци могу тући и да нису непобедиви, што је довело до великог крсташког похода против њих, који се окончао катастрофом код Никопоља. На локалном плану, довела је до значајног ширења територија под директном влашћу султана.