Seljaci švercuju srpsko blago za Bugarina

BALKANSKOM hobotnicom kradljivaca i krijumčara umetničkog blaga rukovodi bugarski tajkun, nekadašnji funkcioner tajne službe ove zemlje, saopštili su predstavnici nemačke policije na nedavno održanoj ekspertskoj konferenciji o borbi protiv trafikinga kulturne baštine u Minhenu. U Srbiji njegovi agenti - otkupljivači prodaju ili iznajmljuju detektore za metal i drže obuku za njihovu upotrebu pohlepnim pojedincima koji pljačkaju nalazišta i uništavaju neprocenjivu kulturnu baštinu ne samo Srbije, već Evrope i celog čovečanstva.

- Multimilioner iz Bugarske, koji je "mastermajnd" kriminalne mreže, poseduje u Nemačkoj 10 firmi i veoma je dobro zaštićen. Iako je dobro poznat širom sveta po nelegalnoj trgovini kulturnim dobrima, veoma je teško na sudu dokazati njegovu krivicu, jer vešto krijumčari preko trećih osoba - kaže Kristijan Klajn, iz Specijalnog odeljenja za umetnost u okviru Državne kancelarije za kriminalističke istrage Bavarske.

O pravoj pomami za pljačkanjem baštine u Srbiji svedoči ogroman broj oglasa za prodaju i rentiranje metal-detektora, koji se mogu videti na domaćim internet-sajtovima i društvenim mrežama. Preko posrednika, međunarodne kriminalne mreže ovde iznajmljuju seljake, ali i "mazge", kako u podzemlju nazivaju ljude koji nisu u policijskim evidencijama i služe samo kao prenosioci pošiljki.

Pročitajte još - U poštanskoj pošiljci iz Vranja za SAD 17 starih novčića

Kriminalna mreža bugarskog tajkuna, utemeljena na starim špijunskim vezama, vlada balkanskom rutom trafikinga antikviteta od Turske do Engleske. Ona obuhvata nelegalne poslove na svim nivoima i zapošljava sve više kopača - pljačkaša arheoloških nalazišta i švercera koji prenose vruću robu do zapadnih antikvara i aukcijskih kuća, koje opljačkanu baštinu legalizuju i prodaju po visokim cenama.

Prekonoška pećina "istraživana" je eksplozivom

- Mnogo ljudi iz Srbije radi u Nemačkoj i oni se često koriste za prenošenje antikviteta iz vaše zemlje, najčešće antičkog novca. Novčići se slobodno stavljaju u promet jer nemački zakon kaže da je trgovina antikvitetima legalna, sve dok se ne dokaže da su oni nelegalno stečeni. A to dokazivanje je nemoguća misija za tek iskopane predmete koji nisu nigde registrovani. Po zakonu, ovde numizmatikom možete trgovati neograničeno bez obzira na količinu i tržišnu vrednost novčića, osim ako je reč o nekom koji dosad nije poznat nauci - kaže Klajn.

Stručnjaci ukazuju da arheološka mafija angažuje sve veći broj "vojnika" na terenu jer su savremene tehnologije omogućile lakše pronalaženje artefakata, pa je njihova ponuda na tržištu sve veća. Po zakonima ponude i potražnje to je prouzrokovalo pad cena, a kriminalci gubitak u zaradi pokušavaju da nadoknade izbacivanjem sve većeg broja predmeta na berzu.

Reporteri "Novosti" su tokom čestih boravaka na terenima širom Srbije imali priliku da se uvere u neverovatne razmere razaranja arheoloških lokaliteta i drskosti kriminalaca. Traganje za zakopanim zlatom bilo je deo naivnog folklora do ratova i kriza devedesetih kad je počelo da postaje ozbiljno kriminalno zanimanje. Tad su, na primer, pljačkaši starina iz okoline Zaječara digli u vazduh crkvu na vrhu Rtnja verujući da je negde u njenim zidovima skriveno blago. Sličan poduhvat kriminalci su izveli 1999. iskoristivši kao masku NATO bombardovanje. Oni su minirali i do temelja uništili najbolje očuvanu antičku i srednjovekovnu tvrđavu iznad Niševačke klisure kraj Svrljiga u potrazi za antikvitetima. Ovaj antički i srednjovekovni lokalitet je i danas aktuelan. Noću na poljima oko sela Niševac gde se nalazio rimski grad blešte kao svici lampe divljih arheologa. Okolina Zaječara i Knjaževca je prekopana uzduž i popreko, kao i planine oko Pirota. Pljačkaši kulturnog blaga su uništili preistorijska nalazišta u pećinama Sićevačke klisure u kojima su koristili eksploziv umesto krampa i lopate.

Pročitajte još - BALKANSKA RUTA UKRADENIH UMETNINA: Švercom kroz Srbiju finansiraju teroriste

Usred Šumadije, nedaleko od Kragujevca, divlji arheolog je nedavno bagerom digao čitav sloj zemljišta s arheološkim ostacima sa njive i odneo ga kući da na miru ispira "robu". Od rimskog grada Lederate kraj Rama na Dunavu nije ostalo ništa, jer su ga potpuno razorili "zlatari". Kraj ostataka srednjovekovnog manastira na planini Ješevici sreli smo srpskog "tipera" koji se hvalio da je divlje kopače iz Hrvatske dovodio i tu i na tvrđavu Tresku nedaleko od Gornjeg Milanovca.

- Srbija je zemlja tranzita za kulturna dobra koja balkanskom rutom ilegalno stižu iz Sirije, Iraka i Libije preko Turske i Bugarske, ali i zemlje porekla opljačkane baštine. Sve to može da se vidi na sajtovima kao što je "I- bej", gde je ponuda ogromna. Tržište antikviteta je poludelo, neverovatno je šta sve ljudi kupuju i prodaju, stvari koje ranije ne bi ni pogledali. Posmatrano s te strane, može se reći da je nesreća siromašnih i ratom razorenih zemalja je to što imaju vrlo bogatu kulturnu baštinu koju žele da kupe kolekcionari iz najbogatijih zemalja, pre svega SAD - kaže dr Nil Brodi.

On takođe apostrofira ulogu bugarskih kriminalaca ne samo u krijumčarenju predmeta kulturne baštine, već i njihovom falsifikovanju. Prema podacima nemačke policije, udeo falsifikata u nelegalnoj trgovini antikvitetima je čak 60 odsto.

ZLOČIN BEZ KAZNE

EKSPERTI kažu da nema jednostavnog odgovora na jednostavno pitanje, zašto šefovi kriminalnih mreža, među kojima su mnogi dobro poznati svetskim policijama, nikad nisu osuđeni čak i kad je dokazana njihova veza s krijumčarenim predmetima.

- Primer je veliki slučaj koji je propao na sudu jer zemlja iz koje su poticali zaplenjeni vredni predmeti nije ni za tri godine dostavila dokaze o tome da joj pripadaju. Morali smo da ih vratimo čoveku od koga smo ih zaplenili. Dva predmeta su na aukcijama prodata po ceni od 40.000 evra, a jedan za 20.000 evra. To se ne bi desilo da smo dobili podatke o poreklu, koje iz nekog razloga nije dostavila oštećena država. Bez dobre razmene informacija nemoguć je uspeh u borbi protiv kriminalnih mreža - kaže Klajn (na slici).

PRIZNANjE SRPSKOJ CARINI

SRBIJA je izgradila sistem propisa i snažan mehanizam koji povezuje policiju, carinu i pravosuđe i postala je snažna brana krijumčarenju kulturnih dobara na balkanskoj ruti - naglasili su predstavnici Svetske carinske organizacije na minhenskoj konferenciji. Sakupljanje informacija je nekad dragocenije od presretanja malih krijumčara jer se njihovim praćenjem dobijaju podaci koji otkrivaju strukturu velikih kriminalnih mreža.

- Carina je prva linija odbrane baštine. Srbija i njena carina su nam dragoceni jer nam daju mnogo informacija - naglasila je više puta Marija Poiner iz Svetske carinske organizacije.

HILjADU IKONA KRIJUMČARENIH IZ ALBANIJE

UNIŠTAVANjE baštine ne odigrava se samo u oblastima Srbije u blizini bugarske granice. Predstavnici Severne Makedonije na minhenskoj konferenciji su otkrili zaplenu od 1.000 pravoslavnih ikona krijumčarenih iz Albanije. Po prirodi stvari, one su mogle da budu samo vizantijske, srpske ili grčke, ali o tome nije bilo reči. Predstavnica albanskog ministarstva kulture je protestovala zbog severnomakedonskih tvrdnji i rekla je da su zaplenjene umetnine iz privatne kolekcije za koju nisu bili sređeni papiri.