Dragi e-dnevniče: Prednosti, problemi i začkoljice digitalizacije u školama

Za generacije đaka često je jedan od najtipičnijih prizora bio onaj u kojem nastavnica ili nastavnik sa crvenim dnevnikom ispod ruke napuštaju zbornicu.

Te slike sada polako odlaze u prošlost.

Digitalizacija, jedno od glavnih obećanja Vlade Srbije, otpočela je u školama pre dve godine uvođenjem elektronskih dnevnika, ali je to, po svemu sudeći, i dalje veoma dugačak put na kojem je potrebno napraviti mnogo koraka.

I dok su elektronski dnevnici u značajnoj meri već zaživeli, najnoviji korak u digitalizaciji je uvođenje elektronskog upisa za đake prvake.

Smajliji i aktivnosti

Iako se nalazi na Novom Beogradu u Osnovnoj školi "Ivan Gundulić" ovi dnevnici su tek na početku drugog polugodišta 2019. počeli da se upotrebljavaju.

"Deluje da za sada dnevnik funkcioniše, postoji uvid u ocene i aktivnosti. Mada, lično se i dalje ne oslanjam previše na elektronski dnevnik, već na direktan odlazak u školu", rekao je za BBC na srpskom Luka Gažević, otac učenika drugog razreda u ovoj školi.

"Dobro je, jer roditelji od kuće mogu da vide ocene, ali i gradivo koje se radi, pa tako znaju šta treba da se nadoknadi ako je njihovo dete bilo bolesno", rekla je za BBC na srpskom Iva Ilić, koordinator za uvođenje e-dnevnika u školi "Josif Pančić" u Beogradu.

Ilić je dodala da postoje stvari na kojima očigledno još treba da se radi.

"Nisu odmah sve opcije bile omogućene, pa roditelji nisu mogli da vide šta stavljamo u kategoriju - aktivnosti dece.

"Većina dece ipak kaže roditeljima za ocene, ali u ovoj kategoriji stavljamo smajlije - tužne, srećne i ravnodušne. Delimo ih za aktivnosti na času za stvari poput domaćeg ili donošenje pribora".

Šta kažu deca?

Starijim nastavnicima je za nijansu bilo teže/BBC

Najmlađi đaci kažu da vole kada im učiteljica zalepi smajlija u svesku, a onda istog takvog upiše i u e-dnevnik.

"Mislim da su sva deca dobila bar po jedan. Ima različitih smajlija i stikera različitih. Čim nam je zalepila stiker to znači da smo dobro uradili zadatak. Nadam se da ću dobiti još neki put", rekao je za BBC na srpskom Marko Kostić, učenik prvog razreda osnovne škole "Ujedinjene nacije".

Za četvrtaka Luku Lelićanina ništa se nije promenilo.

"Ja sam i do sada prijavljivao sve ocene. Kod nas u razredu su otvorena vrata jednom nedeljno i moji roditelji često dolaze, tako da uvek moram sve da im kažem", rekao je Luka koji ide u osnovnu školu "Josif Pančić".

Stariji osnovci i nisu baš oduševljeni nekim novinama.

"Ne mogu lako da se poprave ocene. Ranije dobiješ lošu, pa sutra popraviš i onda ti nastavnik ne računa tu prvu ocenu. Sada računa baš sve što je upisano. Ni meni, ni mojim drugaricama i drugovima se to baš i ne dopada", kaže Marija Urošević učenica šestog razreda škole Jovan Sterija Popović.

Ona dodaje i da joj deluje da su nastavnici sada postali za nijansu strožiji.

Primena u praksi

Jedan od pionira u projektu uvođenja elektronskih dnevnika bila je Osnovna škola "Drinka Pavlović" u Beogradu.

Kao najveće prepreke za potpuno uvođenje elektronskih dnevnika nastavnici navode slabiju infrastrukturu.

"Nemaju sve škole u Srbiji dovoljan broj računara, niti podjednako dobar internet", kaže za BBC Dragana Živković, učiteljica u školi "Drinka Pavlović".

S obzirom na to da škole nemaju dovoljno novca da same finansiraju nabavke računara, moraju da se snalaze.

Živković kaže da je u "Drinki" deo računara nabavila škola, deo grad Beograd, a određena količina stigla je u okviru projekta Evropske unije.

"Kod nas u školi je elektronski dnevnik brzo zaživeo pa nismo morali da vodimo duplu evidenciju", kaže ona.

Prednosti i mane elektronskog dnevnika

I u Srbiji papir polako ustupa mesto ekranima/BBC

Ocene se u elektronskom dnevniku pojavljuju tek posle dva dana.

"U naše vreme si mogao da dobiješ lošu ocenu, pa prećutiš i onda popraviš do roditeljskog sastanka. Sada je to praktično nemoguće", kaže Gažević.

On dodaje da bi i za njega i za druge roditelje mogućnost pristupa od kuće mogao da znači i ređi broj odlazaka u školu na "otvorena vrata".

"Kao roditelju mi ovaj dnevnik liči na dobru ideju, samo da vidimo kako će to izgledati u praksi kada potpuno zaživi".

• Novi Sad: Roditelji na sudu zbog neopravdanih izostanaka
• Kragujevački gimnazijalci lakše do svemira nego do Amerike
• Građansko vaspitanje, 18 godina kasnije

Za nastavnike je svakako lakše što nemaju više toliko "papirologije".

"Nastavnicima je pojednostavljen rad. Iskreno, ne znam kako bih se sada vratila na prethodnih način", kaže nam Dragana Živković.

Priznala je, doduše, da ni sama nije baš bila "u ljubavi" sa računarima na početku projekta.

Elektronski upis u školu

Još jedna novina je i elektronski upis prvaka.

To podrazumeva "uvezivanje matičnih knjiga sa osnovnim školama" kako bi se izbeglo čekanje u redovima, objasnio je ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.

I to je negde odmah profunkcionisalo, kao u osnovnoj školi "Kneginja Milica" u Beogradu.

"Spakovala sam sve papire koje su i prošle godine tražili za upis. Međutim, uzeli su samo potvrdu o završenom predškolskom i onu iz doma zdravlja", rekla je za BBC na srpskom Katarina Tajić, majka budućeg prvaka.

Dokumente su predali sredinom aprila, rečeno im je u školi da ima određenih problema sa sistemom, ali je sve ipak završeno elektronskim putem.

Upis je počeo 1. aprila i traje do 31. maja.

Otpor kod starijih

"Jedan od problema bila je obuka ljudi, jer imamo i starije kolege, pred penziju. Bilo je brljotina na početku, ali do kraja polugodišta većina nastavnika je ušla u štos", objasnila je Ilić.

Tu je e-dnevnik u upotrebi od oktobra prošle godine, a Ilić navodi da "Josif Pančić", za razliku od nekih škola, godinama unazad postoji dobar internet signal i pristojan broj računara.

A navike su čudo, pokazalo se još jednom.

"Bilo je kolega koji nisu znali šta da rade, šta da ponesu sa sobom kad krenu na čas, šta da stave na katedru", kaže Ilić.

Šta je elektronski dnevnik

Prvi put se mogućnost uvođenja elektronskih dnevnika u Srbiji pominjala još 2006. godine.

Ipak, trebalo je da prođe 11 godina da taj projekat počne da se sprovodi.

Ministarstvo prosvete saopštilo je i da je do 30. novembra prošle godine izvršilo obuku za nastavnike u 1704 od 1794 osnovne i srednje škole u Srbiji.

U ovom trenutku, kako kažu u ministarstvu, eletronski dnevnik aktivno koristi oko 1.200 škola.

Ministar Mladen Šarčević rekao je da bi do kraja školske 2018/19 sve škole u Srbiji trebalo bi da imaju ovu opciju.

E-dnevnik "omogućava razrednim starešinama, nastavnicima i direktorima škola da na brz, jednostavan i pouzdan način vode evidenciju o učenicima". Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk