AMERIKA NA PUTU KA MRAČNOJ PROŠLOSTI Sve više država odlučilo se na drastičan potez, strahuje se da će se preliti na CELU ZEMLJU
Amerika je suočena sa potpunom kriminalizacijom abortusa i nema garancije da će Vrhovni sud zaštititi pravo na prekid trudnoće. U utorak uveče većinski republikanski senat u Alabami izglasao je zabranu abortusa u svakoj fazi trudnoće, uključujući slučajeve silovanja ili incesta, koji predviđa kazne do 99 godina zatvora za lekare koji obave prekid trudnoće.
Komentara 0
Zakonodavci u Alabami odobrili su zabranu skoro svih abortusa i ako republikanska guvernerka Kej Ajvi potpiše tu meru, ova američka država će imati najstroži zakon o abortusu u SAD. Zakon bi učinilo prekid trudnoće krivičnim delom u bilo kojoj fazi trudnoće, bez gotovo ikakvih izuzetaka. Usvajanje zakona velikom većinom glasova u Senatu, gde republikanci imaju većinu, stavlja u prvi plan guvernerku Ajvi koja je poznata kao političarka koja se protivi abortusu. Ajvijeva se još nije oglasila da li će potpisati zakon ali je podnosilac zakona, republikanka Teri Kolins, rekla da očekuje da će guvernerka potpisati.
Ova mera, međutim, samo je poslednja u nizu koje su nedavno donete u SAD. Prošle nedelje Džordžija je postala četvrta američka država koja je usvojila takozvani “zakon o otkucaju srca fetusa” u 2019. Ajova i Severna Dakota usvojile su slične zakone prethodnih godina.
Ti zakoni, koje Centar za reproduktivna prava naziva “zbunjujuće neustavnim”, napravljeni su da budu u “prvom frontu” napada na presudu iz 1973. u procesu Rou protiv Vejda, kojom je Vrhovni sud SAD odlučio da je zakon Teksasa o zabrani abortusa protiv Ustava. Time je ovaj zakon ukinut ne samo u Teksasu već i širom SAD.
Umesto da potežu razne strategije kojima su protivnici abortusa bili skloni u prošlosti, poput zabrane abortusa u poodmakloj trudnoći, sada su krenuli u “frontalni napad”. Novi zakoni su napisani tako da bukvalno zabranjuju sve abortuse u državi.
Srčana aktivnost fetusa može se detektovati u šestoj nedelji trudnoći, kad mnoge žene i ne znaju da su trudne. Zabranom svih abortusa nakon tog perioda ostao bi samo veoma mali procenat prekida trudnoće, piše “Gardijan”.
Sudovi su, međutim, na svakoj instanci blokirali ove zabrane pre nego što su stupile na snagu. Abortusi su i dalje legalni u svih 50 američkih država jer su advokati podizali tužbe da zaustave te mere, a sudovi prepoznavali da su ti zakoni očigledno neustavni. To je i bila poenta. Ti zakoni su bili napravljeni da budu pokretač za države da izazovu presudu Rou protiv Vejda i eliminišu ustavno pravo na abortus. U Ohaju je guverner Majk DeVin prepoznao neustavnost “zakona o otkucaju srca”, navodeći da država traži “modifikaciju ili ukidanje postojećih pravnih presedana – odnosno presude Rou protiv Vejda.
Ovi zakoni dovode aktiviste za pravo na izbor u dilemu. Oni nemaju izbora nego da tuže ako žele da zaštite pristup prekidu trudnoće i uglavnom dobijaju, bar inicijalno. Ali, protivnici abortusa nastavljaju da guraju njihove slučajeve na apelacione sudove u nadi da će završiti ispred američkog Vrhovnog suda i da će presuda Rou protiv Vejda biti odbačena.
Da li je ova mogućnost realna? Svi znakovi ukazuju da je tako.
PROMENE NAKON ODLASKA KENEDIJA
Otkako se sudija Entoni Kenedi penzionisao prošle godine a na njegovo mesto došao Bret Kevano, petočlana većina američkog Vrhovnog suda ne slaže se sa presudom Rou protiv Vejda. Kenedi je bio jedan od sudija koji su glasali da očuvaju tu presudu poslednji put kad se našla pred ozbiljnim izazovom – u slučaju Planiranog roditeljstva protiv Kejsija iz 1992. Međutim, nakon što se on penzionisao, četvorica drugih sudija – Džon Roberts, Klerens Tomas, Semjuel Alito i Nil Gorsač su izrazili stavove protiv ženskog prava na abortus.
Pred apelacionim sudovima je sada nekoliko slučajeva koji bi mogli biti prilika za ukidanje presude Rou protiv Vejda. Sud može odlučiti da preuzme slučaj klinike iz Luizijane. Indijana je zapitala da li država može zabraniti abortus zbog anomalija fetusa. Sud može odlučiti da više nije vezan presudom Rou i usvojiti nove standarde za zabranu abortusa.
Mogao bi, na primer, presuditi da države mogu same odlučiti za sebe da li će zabraniti abortuse. To bi radikalno promenilo pravnu okolinu, skoro preko noći, jer će “plave” (demokratske) države reagovati da zaštite pravo na abortus, dok će “crvene” (republikanske) gledati da dodatno ograniče ili zabrane prekide trudnoće.
Ne znači ni da će doći do ovog ishoda. Iako je Roberts pokazao da je protiv presude Rou, kad je glasao protiv klinika za abortus u slučaju iz 2016, poznat je po tome što je zabrinut za svoje nasleđe i što izbegava politizaciju sudova. Drugo, Vrhovni sud bira koje će slučajeve saslušati. Od njega se ne zahteva da uzme bilo koji slučaj koji se tu nalazi, može prosto pustiti niže sudove da odluče, bez objašnjenja ili opravdanja.
Kako bi izbegao imidž suda kao političkog tela, može prosto da stane sa strane i pusti niže sudove da se bave “zakonom o otkucaju srca”.
Ipak, ima puno razloga za zabrinutost među onima koji žele da sačuvaju presudu Rou. Vrhovni sud je zauzeo relativno labav stav prema dugogodišnjim presedanima, a ako aktivisti protiv abortusa omanu sada, uvek mogu da pokušaju ponovo. Jedino što je sigurno je da je budućnost presude Rou protiv Vejda u najmanju ruku nesigurna, zaključuje “Gardijan”.