Srušili Žeželjev most, Surdulicu zavili u crno

DANIMA je ratnog proleća 1999. Žeželjev most odolevao agresorskim NATO projektilima. Zbog svog prkosa prozvan mostom mučenikom, ali i mostom - herojem, pokleknuo je na današnji dan, tačno u sat i 20 minuta posle ponoći. Prethodno danima ranjavan, nije izdržao, sunovratio se u Dunav. Tog dana, Novosađani su ostali i bez trećeg, tada poslednjeg mosta. Dunavske obale sa sremske i bačke strane u narednim mesecima povezivale su samo skele.

Pročitajte još: Ulica Milenku Pavloviću

Od mosta su tada ostali samo krajevi na obe obale i nosač, bliže petrovaradinskoj strani. Celokupna armoranobetonsko konstrukcija i lukovi su potonuli u veliku reku. I za ovim mostom Novosađani su tugovali, pored njegovih ostataka ostavljali cveće i palili sveće.

Rušenjem Žeželjevog mosta, više od 40.000 stanovnika na sremskoj strani ostalo je bez vode, a i Novosađani su se nekoliko dana mučili sa vodosnabdevanjem zbog presečenog glavnog dovodnika.

A već sutradan, 27. aprila, NATO avijacija je nastavila svoj krvavi pir. Oko podneva, bombardovan je gusto naseljeni deo Surdulice. Bombama je zasuto naselje Čubrine livade, nedaleko od centra, kao i Piskavica u istočnom delu grada. U tim napadima poginulo je 20 civila, među kojima i dvanaestoro dece. Povređeno je više od 100 ljudi, srušeno ili oštetio oko 500 kuća.

Najveća razaranja bila su u kompleksu porodičnih zgrada u Zmaj Jovinoj ulici, koja je potpuno razorena. Nekoliko kuća je do temelja porušeno, a petnaestak teško oštećeno. Čak šest žrtava bilo je u domaćinstvu porodice Milić, a od iste granate nastradalo je i troje njihovih prvih komšija. Oni su se, u trenutku dok su nad Surdilicom leteli avioni, nalazili u podrumu kuće u kojem su bezuspešno tražili spas od NATO bombi.

Pročitajte još: JUNAKE SAČUVATI OD ZABORAVA: Pomen vojniku Saši Ivankoviću iz Vreoca kod Lazarevca

Deset minuta posle podneva, dva od 15 NATO projektila završila su usred dva surdulička naselja. Svedoci su govorili o raskomadanim delovima tela, a tek poneki leš je imao glavu, ruke ili noge. Kuća Vojislava Milića bila je jedna od većih u naselju Čubrine livade. Imala je dobro ozidan podrum. Zato su u vreme vazdušnih napada u njemu redovno boravilo, pored šestoro Milića, i komšijske porodice. Tu je završio jedan od projektila, a na mestu na kome je bila kuća ostao je krater čiji je prečnik bio veći od deset metara.

Foto Vranjska plus Članovi porodice Milić

Tragajući za povređenima, Surduličani su ceo dan i noć čistili ruševine, ali na ovom mestu nisu imali koga da spasavaju. Sa te lokacije izvučena je samo jedna povređena osoba. Ostali, među kojima i troje dece, nisu preživeli. Stradali su Stamenka, Aleksandar, Milica, Vesna, Miljana i Vladimir Milić, Vojislavov unuk Miomir Milovanović i komšije Dragan Ivanović, Staniša Đorđević i Stana Rašić. Stotinak metara od ovog mesta neoštećena nije opstala nijedna kuća. Iako je NATO i ovaj zločin pravdao "kolateralnom štetom" niko u Surdulici ni danas ne veruje da je sve bilo greška. Jer, prvi vojni objekat od kuće Milića bio je udaljen 2,5 kilometara.

Foto Tanjug Surdulica posle raketiranja

NA SURDULICU 175 PROJEKTILA

Tokom agresije na Srbiju, NATO je od 6. do 27. aprila 1999. Surdulicu bombardovao sa 175 projektila gađajući najviše civilne ciljeve. Bombardovano je i naselje u kome su bile smeštene izbeglice iz Republike Srpske Krajine.

Ova opština je bila meta i 31. maja, kada je, u napadu na gerontološki centar i Specijalnu bolnicu za plućne bolesti "Sanatorijum", ubijeno 20 civila, a povređeno 88. Surdulica je, u odnosu na broj stanovnika, podnela velike žrtve, a bombardovanja naselja u kojima su boravili isključivo civili ostaće upamćen kao jedan od najvećih zločina koji su pripadnici NATO počinili tokom agresije na našu zemlju.

OBNOVLjENPOSLE 19 GODINA

Devetnaest godina od rušenja, u svoj svojoj blistavoj lepoti, belinom grandioznih lukova, Žeželjev most od septembra 2018. godine ponovo grli sremsku i bačku obalu. Prvog dana septembra prošle godine, u prisustvu Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, i Johanesa Hana, evropskog komesara, svečano je otvoren za drumski, biciklistički saobraćaj i pešake.