UZ INDEKS RAD I PLATA: Spreman zakon o dualnom obrazovanju

STUDENTI koji se odluče za dualno studiranje radiće kod poslodavca 450 sati godišnje i za to će dobijati novčanu naknadu. Cilj je da akademci kada završe studije budu i teoretski i praktično osposobljeni za posao koji će obavljati. Proces dualnog obrazovanja na visokoškolskim ustanovama nije obavezan, a studenti, poslodavci i fakulteti dobrovoljno ga biraju.

Pročitajte još: Dualno obrazovanje već položilo ispit

Ovo predviđa Nacrt zakona o dualnom obrazovanju koji će, kako nam kaže Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra prosvete, početi da se primenjuje najverovatnije od sledeće školske godine. Ovaj propis prošao je javnu raspravu i sada se radi na usaglašavanju konačnog teksta zakona koji bi u skupštinskoj proceduri mogao da se nađe do leta.

Pročitajte još: DUALNO OBRAZOVANjE: Iz klupe na čas u kompaniju

- Ovde je reč o učenju kroz rad, a ne studentskoj praksi. Studenti sa poslodavcem zaključuju ugovor o učenju kroz rad. Pošto rad studenata nije klasičan rad, već učenje, nemaju pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Suština je da nauče posao, a od poslodavca zavisi da li će akademac biti angažovan i nakon završetka studija - objašnjava Gabrijela Grujić za naš list.

Poslodavci neće smeti studente da angažuju za poslove koji nisu njihova struka. Budući inženjer ili ekonomista, na primer, neće moći da obavlja poslove sekretarice, kafe-kuvarice, vozača...

Rad kod poslodavca nosi određeni broj ESPB bodova. Studenti će pre nego što upišu fakultet morati da odluče da li hoće dualno obazovanje ili standardne studije, a fakulteti mogu da propisima regulišu da se student koji se odlučio za dualno "vrati" na standardni način studiranja i obratno - da onaj ko se odlučio za standardno studiranje pređe na dualno.

- Ovaj model studiranja je zahtevniji i teži, ali je i perspektivniji. Studenti koji završe studije po dualnom modelu, s obzirom na relevantno praktično iskustvo, značajno povećavaju svoju konkurentnost na tržištu rada i imaće veće šanse za zapošljavanje kod poslodavaca kod kojih su obavili učenje kroz rad, ali i kod drugih poslodavaca iz iste delatnosti - kaže Gabrijela Grujić.

Gabrijela Grujić

U Ministarstvu navode da bi kompanije kod kojih akademci uče kroz rad postupile dobro ukoliko bi ih anagažovale za stalno, a fudbalskim rečnikom rečeno to bi izgledalo ovako:

- To je kao da ste angažovali mladog Ronalda, ulagali u njega i sami sebi stvorili veliku vrednost umesto da je kupujete na tržištu za ogroman novac.