Vladislav Šćepanovć (Nikšić, Crna Gora, 1970) diplomirao 1994. na Fakultetu likovnih umetnosti, Cetinje, oblast Slikarstvo. Magistrirao 1997. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, oblast Zidno slikarstvo, a potom i  doktorirao 2009. godine na interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu u oblasti Teorije umetnosti i medija. Profesor je na doktorskim studijama FPU i Univerziteta umetnosti u Beogradu. Objavio više naučnih radova u stručnim časopisima i jednu knjigu iz oblasti teorije umetnosti i medija. Pedstavljao je Srbiju na Bijenalu u Veneciji 2017.

Dragan Zdravković (Beograd, 1969) diplomirao 1994. i magistrirao 1999. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu iz oblasti slikarstva. Na istom fakultetu doktorirao 2018. godine. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1996. godine. Radi na Fakultetu primenjenih umetnosti  u Beogradu od 2014. godine. Pedstavljao je Srbiju na Bijenalu u Veneciji 2017.

Ivan Grubanov (Beograd, 1976) osnovne studije završio 1999. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Slikarski odsek. Master studije završio 2001. na FLU u Beogradu, Slikarski odsek. Specijalizacija na Rijksakademie van Beeldende Кunsten u Amsterdamu 2002-2004. Doktorirao 2016. godine iz oblasti umetnosti (PhD in Arts), Univerzitet u Luvenu (КU Leuven), Belgija. Radi na Fakultetu primenjenih umetnosti. Predstavljao je Srbiju na 56. Bijenalu umetnosti u Veneciji 2015.

Vladimir Perić (Beograd, 1962) studirao grafiku i fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu. Član ULUS-a od 1994. godine, a 2004. godine postao član Art Directors Cluba Srbije. Od 1986. do 1996. izlagao pod pseudonimom Talent,  od 1996. do 2006. kao član grupe Talent Factory. Od 2006. radi na projektu Muzej detinjstva. Pedstavljao je Srbiju na Bijenalu u Veneciji 2013.




Naša savremena likovna scena iznedrila je četvoricu umetnika koji su se izdvojili iz mnoštva stvaralaca, Vladislava Šćepanovića, Dragana Zdravkovića, Ivana Grubanova i Vladimira Perića. Ovi umetnici stasali su u epohi čijem smo kraju svedočili ali su ujedno u nastajanju novog doba uspeli da opstanu kao pojedinci, ličnosti, umetnici. Na njih snažno deluje društveni kontekst u kojem su se formirali, kao i geografija podneblja iz kojeg su potekli. Taj okvir ih nije oslabio, niti pokorio već je u njima probudio snažan kreativan potencijal, kao odgovor na stvarnost. U osnovi umetničkog izraza nalaze se intelektualni, iskustveni, lični slojevi bića, a pre svega sećanje na vreme koje im je prethodilo. Pronašli su način da odgovore novoj ulozi umetnosti koja je angažovana, koja osvešćuje. Duboko potkovani teorijskim znanjem, nisu opteretili svoje stvaralaštvo time, već su naprotiv uz pomoć teorije umetnosti usvojili nove vidove izražavanja. Sva četvorica deluju u aktuelnom vremenu, tumačenje umetnosti ih nezaokuplja, a kroz različite medije, od štafelajne slike, preko redy-made-a, objekata, performansa, video radova ostvaruju autentična dela kojima su dali kontinuitet našoj umetničkoj sceni, koja nije zamrla, niti nestala i koja danas komunicira sa globalnom umetničkom scenom. Umetnost Šćepanovića, Zdravkovića, Grubanova i Perića je u bliskoj je vezi sa aktuelnim svetskim istraživanjima i stremljenjima u slikarstvu. Bogat i veoma plodan opus ovih umetnika privlači pažnju kako stručne/naučne javnosti i kritike, tako i publike, a srpsku umetničku scenu plasira u širi kontekst koji nije začauren u uže domaće ili regionalne okvire.

               
Slavica Obradinović, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)