Notr Dam se RASPADAO PRE POŽARA, a Francuzi nisu imali novca da ga srede

Notr Dam je bio u lošem stanju mnogo pre nego što je plamen uništio veći deo katedrale stare više od 850 godina, ali niko nije imao dovoljno novca da uradi sve što je bilo potrebno.

Plastične cevi i kamenje koje otpada

U reportaži američke televizije CBS napravljenoj nekoliko meseci pre katastrofalnog požara prikazano je ono što turisti najčešće ne vide - delove fasade koji su otpadali, dvorište i krov u kojem se čuvaju ti delovi i plastične cevi na fasadi.

Mišel Piko, ispred udruženja "Prijatelji Notr Dama" osnovanog u Americi sa ciljem da se prikupi deo novca za restauraciju vremešne katedrale, sproveo je ekipu američke televizije kroz zdanje. U razgovoru sa reporterkom Roksanom Saberi, Piko je upozorio čak i da ponosu Pariza preti urušavanje zbog erozije lukova koji drže crkvu, izazvane višedevekovnom uticaju kiše, snega i zagađanja.

Kako je navedeno u reportaži, crkva nije u mogućnosti da restaurira Notr Dam jer su procenjeni troškovi čak 185 miliona evra. Francuska vlada namenila je 50 miliona za rekonstrukciju tokom naredne decenije, ali za kompletnu rekonstrukciju nedostaje još 135 miliona evra. Piko i njegovo udruženje aktivno su radili na skupljanju tog novca širom sveta.

Restauracija za restauracijom

Plastične cevi koje je ekipa CBS snimila na fasadi Notr Dama možda najbolje svedoče o nužnosti restauracije.

Izgled katedrale kao spomenika kulture zakonom je zaštićen. Ni na unutrašnjosti ni na spoljašnjosti nisu dozvoljene bilo kakve intervencije koje bi narušile originalni izgled. Plastične cevi, naravno, nisu deo prvobitnog projekta. One su se tu našle jer su gargojli, groteskne figure na fasadama gotskih građevina koje služe i kao oluci, propali.

Krajem osamdesetih godina nekoliko gargojla je palo sa fasade, a neki su i skinuti iz bezbedonosnih razloga, jer su bili previše labavi da stoje. Zato je već 1991. godine započet desetogodišnji plan obnove čuvenog zdanja. Zamenjen je veći deo eksterijera, vodeći pri tom računa da se zadrže autentični arhitektonski elementi, ali uvedeno je i nekoliko novina.

Jedina pod njih je i diskretan sistem električnih žica na krovu katedrale, koji nije bio vidljiv sa tla, a čija je uloga bila da odvrati golubove. Takođe, restaurirane su masivne orgulje u koje je ugrađen kompjuterizovan sistem. U vreme priprema za ulazak u novi milenijum, 1999. godine, očišćena je i obnovljena zapadna strana katedrale.

Sve to nije bilo dovoljno da zaustavi propadanje zgrade koju godišnje poseti više ljudi nego Ajfelovu kulu. Francuska vlada već 2010. godine predložila je novi plan obnove, a tri godine kasnije izvršena je i jedna ozbiljnija intervencija.

Povodom obležavanja 850. godišnjice katedrale, komplet od četiri zvona iz 19. veka na severnim kulama pretopljen je i preuređen u nova bronzana zvona. Kako su tada stručnjaci objasnili, postojeća zvona bila su istrošena, a nova su redizajnirana tako da rekreiraju zvuk prvobitnih zvona katedrale iz 17. veka.

Preskupa restauracija

Poslednja rekonstrukcija počela je 2018. godine, ali ona je podrazumevala samo obnovu tornja sa zvonikom. Reč je o najvišem delu katedrale koji originalno nije bio deo projekta, ali je dodat u 19 veku. Upravo rušenje tog tornja u oblaku vatre i dima najopotresnija je slika jučerašnjeg požara koja je obišla svet.

Ukupan budžet za ovu intervenciju iznosio je šest miliona evra, a radovi su započeti krajem prošle godine. Zbog ovih radova, koji su u trenutku požara bili uveliko u toku, privremeno su uklonjene bakarne statue na krovu i drugi dekorativni elementi.

Uoči početka radova, za koje mnogi sumnjaju da možda ima veze sa požarom, javnost i crkva upozoravali su da rekonstrukcija samo tornja nije dovoljna. Svima je bilo jasno da je potrebno uraditi više, međutim jedan problem kočio je obimnije radove - budžet.

Prema francuskim sekularnim zakonima, katedrala je u vlasništvu države, a crkva je koristi trajno i besplatno. Sveštenici veruju da je vlada trebalo da plati resturaciju, s obzirom da je vlasnik zgrade. Ipak, prema dogovoru o korišćenju, nadbiskupija je odgovorna za održavanje Notr Dama, za šta od francuskog ministarstva kulture dobija oko dva miliona evra godišnje.

Iz Notr Dama tvrdili su da sa tim novcem mogu da izvrše tek osnovne popravke, daleko manje od onoga što je bilo potrebno vremešnoj katedrali. Čak, upozoravali su da bez ozbiljne i skupe rekonstrukcije, katedrala već u bliskoj budućnosti biti opasna za posetioce.

Sada će ceh biti još veći. Više od pola katedrale je izgorelo, uključujući i krov iz 13 veka, toranj iz 19, unutrašnjost... Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će Notr Dam biti ponovo izgrađen dok je iza njegovih leđa još besnela vatra. Ubrzo su se javili i potencijalni donatori.

Prvi se oglasio francuski milijarder Fransoa-Anri Pino, koji je saopštio je da će njegova porodica dati 100 miliona evra, a potom je i milijarder Bernar Arno sopštio da će njegova kompanija za proizvodnju luksuzne robe LVMH donirati 200 miliona evra. Poslednja koja se oglasila i potvrdila da će donirati obnovu je porodica Betankur Mejers, bogati naslednici ko kompaniej "Loreal", koja je takođe potvrdila donaciju od 200 miliona evra.

Javilo se još nekoliko kompanija i pojedinica, pa je cifra koja se pominje u medijima čak 600 miliona evra. Pitanje je samo da li su donatori zakasnili.