Na otvaranju konferencije "Budućnost hrane - Budućnost zdrave Srbije", Brnabić je naglasila da vlada sprovodi reforme u oblasti bezbednosti hrane pre svega zbog građana Srbije i kvaliteta njihovog života, a ne zbog ispunjavanja normi i formalnog usklađivanja sa propisima EU.

Navela je da je tema bezbednosti hrane konačno na dnevnom redu i da je veliki sistemski uspeh otvaranje Nacionalne laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka, koja je u potpunosti u skladu sa evropskim standardima i za čije je opremanje izdvojeno oko tri miliona evra.

"Za mene je Nacionalna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka pravi primer modernizacije i reforme koju sprovodimo", poručila je premijerka i najavila da se uskoro očekuje otvaranje Fizičko-hemijske laboratorije sa najsavremenijom opremom.

To će omogućiti, naglašava, da ispitujemo bezbednost namirnica i otklonimo svaku sumnju koja se eventualno pojavi.

Premijerka kaže da Vlada stalno radi na jačanju nacionalnih sistema za kontrolu hrane i da je izuzetno zadovoljna radom Ministarstva poljoprivrede i ministra Branislava Nedimovića.

Prema njenim recima, bezbednost hrane je oblast koja će u potpunosti promeniti našu poljoprivredu.

"U ovoj oblasti imamo ozbiljan sistemski pristup za koji verujem da će dati rezultate. Bezbednost hrane je osetljivo pitanje, a država je u obavezi da obezbedi da hrana za potrošače bude sigurna", rekla je predsednica vlade.

Kao izazov navela je posao države da stvori uslove za razvoj industrije hrane, kako bi se podigla njena konkurentnost i omogućilo da se poljoprivredni proizvodi iz Srbije takmiče na strogom svetskom tržištu.

Naglasila je da je posao države i da popravi poslovni ambijent za industriju hrane time što će poljoprivreda biti rasterećena administrativnih barijera.

U oblasti bezbednosti hrane, navodi Brnabić, neophodna je saradnja između ministarstva, prehrambene industrije i potrošača.

Premijerka kaže da se sistemski radi i na modernizaciji poljoprivrede i njenoj digitalizaciji.

Kako je navela, trenutno pod sistemima za navodnjavanje je samo dva odsto poljoprivrednih površina, a plan je da ih na kraju mandata sadašnje vlade bude između sedam i osam odsto.

"Krajem ovog i početkom idućeg meseca idemo na elektrifikaciju poljoprivrednog zemljišta", najavila je Brnabić.

Nedimović: Imamo kapacitet da se bavimo bezbednošću hrane

Bezbednost hrane biće ove godine u fokusu Ministarstva poljoprivrede, kako bismo otvorili poglavlje u pregovorima sa EU koje se odnosi na tu važnu oblast, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović .

Na otvaranju konferencije „Budućnost hrane - Budućnost zdrave Srbije", Nedimović je rekao da Srbija sada ima kapacitet da se bavi bezbednošću hrane, jer je za to stvorila mehanizme.

Istakao je važnost uspostavljanja Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka, i najavio da će uskoro biti uspostavljeni kapaciteti za kontrolu palate od 95 odsto namirnica.

Naglasio je da je u celom poslu kontrole kvaliteta hrane važno i uključivanje udruženja potrošača.

„Ljudi iz Udruženja potrošača Srbije su druga strana koja gura ovu priču i zajedno sa medijima treba da nas podstaknu da rešimo sve probleme koji postoje", naveo je Nedimović.

Podsetio je da je ranije postojao pritisak raznih lobija i grupa, te da je bilo jasno zašto toliko godina nismo imali razvijenu Nacionalnu laboratoriju za kontrolu kvaliteta mleka.

„Sve mi je više bilo jasno zašto je to tako bilo. Postojao je pritisak određenog lobija i grupe kojoj je odgovaralo stanje kakvo je bilo", rekao je Nedimović i naveo da druga strana nije bila dovoljno ohrabrena da uđe u borbu za važnu oblast kakva je bezbednost hrane.

Sada su, kaže, institucije za kontrolu u punom kapacitetu, a doneti su i odgovarajući propisi među kojima i izmene Zakona o bezbednosti hrane usvojene prošlog meseca u parlamentu.

Ranije smo, dodaje, imali institucije samo na papiru i nije bilo normalno što država nije imala svoj kontrolni mehanizam za kvalitet hrane.

„Imali ste situaciju da neko uveze hranu, a taj isti je kontrolisao tu hranu kroz neko drugo povezano lice", kaže Nedimović.

Podsetio je i da je re nekoliko godina bio problem sa aflatoksinom kada je Srbija morala u inostranstvo da šalje uzorke na analizu.

„Danas je to drugačije", naglasio je Nedimović i naveo da Srbija sada ima Nacionalnu referentnu laboratoriju.

Novi inspektori za kontrolu bezbednosti hrane

Nedimović je izjavio da je dobijena dozvola za zapošljavanje novog 71 inspektora koji će, kaže, biti prva linija odbrane u bezbednosti hrane, te da će posebno biti pojačana kontrola na graničnim prelazima na kojima hrana ulazi u Srbiju.

Ministar je novinarima, posle otvaranja, rekao da će novi inspektori biti raspoređeni u Upravi za zaštitu bilja i Upravi za veterinu, i to po celoj Srbiji, posebno na glavnim graničnim prelazima na kojima ulazi hrana u Srbiju, i to pre svega na Batrovcima, Horgošu, Gradini.

Naveo je da će inspektori biti i na ostalim prelazi gde su prisutni fitosanitarni i veterinarski inspektori koji, kaže, brane naš prostor istovremeno od ulaska nedozvoljenih roba i proveravaju kvalitet robe koja je dozvoljena na prostoru Srbije.

"To je jedan deo stvaranja institucionalnog ambijenta. Džaba vam svi propisi ako nemate alate, opremu i ako nemate ljude", rekao je Nedimović.

Precizirao je da će novi inspektori biti potpuno obučeni u skladu sa svim direktivama EU koje se tiču bezbednosti hrane.

"To je naš zalog za narednih 20 godina", poručio je ministar.

Naglasio je da je tema bezbednosti hrane apsolutno u fokusu Ministarstva za 2019. godinu.

"Bezbednost hrane je kompleksna stvar koja se tiče i kvaliteta života naših građana, ali i isto tako toga šta možemo da izvezemo iz Srbije", rekao je Nedimović.

Ministar je naveo da je do pre nekoliko godina bio uzak krug proizvoda koje smo mogli da izvozimo na strana tržišta, te naveo primer da je prošle godine stupio na snagu Pravilnik o razvrstavanju pšenice kako bi se na što kvalitetniji način zadovoljili proizvođači u smislu zarade, ali i da prilikom izvoza pšenica već bude razvrstana kako ne bi bilo problema u pogledu plasmana robe koja je za stočnu hranu i one za ljudsku upotrebu.

"To je naš glavni posao koji sad radimo sa Udruženjem Žita Srbije kako bismo na što kvalitetniji način pripremili robu i za izvoz i za domaće tržište", rekao je Nedimović i dodao da je već razvrstavanje počelo.

Odgovarajući na pitanje novinara, ministar je rekao da će krajem ove ili početkom naredne godine biti uvedeno plaćanje mleka po kvalitetu, te da je Nacionalna laboratorija za mleko već počela da radi i da treba omogućiti da se uzorci od svakog mlekara kvalitetno do nje dopreme.

Upitan o upotrebi opasnih pesticida u poljoprivredi, posebno hlodana i DDT, Nedimović kaže da je reč o zabranjenim sredstvima i da je njihova upotreba kriminal koji država kao i svaki drugi oblik kriminal suzbija, hvata počinioce i sprečava zloupotrebe.

Za DDT je rekao da je bio u upotrebi pre 50 godina i da se danas ne sreće često u kontrolama, dok se sa sprečavanjem upotrebe hlodana "stalno borimo i borićemo se".

Na pitanje o GMO, ministar ponavlja da je po našim propisima "nulta" tolerancija na proizvodnju i promet GMO.

"Naši propisi ne dozvoljavaju uopšte upotrebu GMO. Mi imamo pritisak, s jedne strane STO, ali to nije ni sam pritiska to je stvar i trgovinskih odnosa, da li želite da bude deo tih odnosa ili ne želite da budete. Sada naši propisi govore o nultoj toleranciji. To je tako do daljeg", kaže ministar.

Kaže da je trenutno stanje takvo, a o svemu što će biti u budućnosti "o tom potom".

Naveo je da su maksimalne i stalne kontrole proizvodnje kada je reč o sprečavanju GMO.

"Imali smo neka polja koja su bila pod sojom i koja smo uništili. Svake godine sprovodimo tu kontrolu", rekao je Nedimović.

Za soju iz Srbije je rekao da se izvozi u Skandinaviju, Nemačku, Francusku, u sve razvijene zemlje EU, a upitan o njegovom ličnom stavu o GMO kaže da kao ministar nema pravo na lične stavove.

Izvoz srpskog agrara u EU se utrostručio za devet godina

Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u EU se utrostručio u poslednjih devet godina, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i naveo da je samo u prošloj godini izvoz srpskog agrara u zemlje EU iznosio 1,3 milijardi evra.

Fabrici je rekao da je zajednička poljoprivredna politika najsloženija i najuspešnija politika EU koje omogućava da Unija bude najbolje globalno tržište za proizvodnju, potrošnju i izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Upravo zahvaljujući visokim standardima koje je uspostavila, kaže Fabrici, EU je zaista vodeća po pitanju bezbednosti hrane i trgovine kvalitetnim proizvodima.

"S obzirom da ide ka članstvu u EU, Srbija se obavezala na to da i sama razvije standarde visokog kvaliteta i da preuzme standarde koji postoje u EU i upravo su ti standardi tema poglavlja 12", rekao je Fabrici.

Koliko je kvalitet poljoprivrednih proizvoda u Srbiji poboljšan, Fabrici navodi da o tome govore brojke o izvozu Srbije na tržište EU, ali i dodaje da bez obzira na stepen usklađenosti Srbije sa zahtevima tržišta u EU još mnogo posla predstoji.

Fabrici je rekao da Srbija dalje treba da radi na usaglašavanju sa pravni tekovinama EU, da jača administrativne kapacitete, važna je i obuka i zapošljavanje inspektora, kao i kontrola hrane na granicama.

"Ta kontrola treba da bude zasnovana na rizicima, na jednom predvidivom sistemu koji će omogućiti nesmetan protok robe u jednom i u drugom smeru", kaže Fabrici.

Naglasio je da Vlada Srbije ulaže velike napore u složenu oblast kakva je bezbednost hrane i ide u pravom smeru, te da EU nastavlja tesnu saradnju sa vlastima u Srbiji.