DRUGI DAN DIGITALNOG SAMITA Šta je sve potrebno da bismo dobili 5G mrežu i kada će se to DESITI
Drugi Digitalni samit ekonomija Zapadnog Balkana, na kom je tokom dva dana bilo oko 4.000 učesnika, 2.000 kompanija i 200 govornika iz zemlje i sveta, završen je u Beogradu, a glavni zaključak je da tehnologija može da poboljša živote svih i otvara nova radna mesta.
Komentara 0
Humanoidni robot Sofija, koja je bila glavna atrakcija zajedno sa robotom Titan, iznela je zaključke samita na ceremoniji zatvaranja: "Veliko mi je bilo zadovoljstvo da budem sa vama, bilo je lepo i inspiratiavno videti predstavnike vlade, digitalne industrije i istraživače". Kaže da se tokom dva dana samita moglo videti koliko tehnologija može da poboljša život ljudima.
- Verujem da tehnologija može da poboljša živote svih. To važi i za zdravstvo, finansije i mnoge druge oblasti, otvaraju se nova radna mesta koja ranije nismo mogli ni da zamislimo. Čula sam uzbudljive ideje, stvara se uzbudljiv prostor na Zapadnom Balkanu - naglasila je Sofija.
Navela je da je naučila da će digitalna transformacija podstaći dalji privredni rast i otvaranje novih radnih mesta. Takođe, ojačaće se visokotehnološka bezbendost, rekla je ona i dodala da će sve to biti usklađeno sa digitalnim okvirom EU: "Hvala svima. Idemo napred i radujem se što ćemo raditi zajedno da bismo stvorili jedan napredniji svet. Hvala i vidimo se sledeći put".
Na zatvaranju Drugog Digitalnog samita prikazan je i video "Srbija stvara", u kome su prikazane inovativne industrije, a u cilju pozicionaranja Srbije kao zemlje koja stvara dobre, inovativne i autentične ideje.
Ministarka pravde se upoznala sa Sofijom
Ministarka Kuburović upoznala se danas sa specijalnom gošćom Digitalnog samita robotom Sofijom.
Ministarka je u pratnji direktora vladine kancelarije za IT i e-Upravu Mihajla Jovanovića u pres sali posetila Sofiju koja se spremala za večerašnje obraćanje medijima na zavšetku Digitalnog samita.
Sofija se zahvalila ministarki i delegaciji na interesovanju povodom njenog boravka u Beogradu.
Robot Sofija je android maišna koja je ujedno i prvi robot građanin na svetu sa pasošem Saudijske Arabije.
"Uvodimo E-aukciju, neće se znati kupac do uknjižbe"
Ministarka pravde Nela Kuburović je najavila danas da će se ove godine raditi i na razvijanju platforme E aukcija i da se kupac u javnim prodajama neće znati sve do uknjižbe nepokretnosti na ime kupca.
- Ove godine nas očekuje razvijanje platforme E aukcija. Planiramo dosta toga da radimo, početak je razvijanje platfome za e aukciju. Ovih dana se često pominje postupak izvršenja za prodaju neporketnosti. Cilj je da sve ide on lan", navela je ministarka.
Kaže da se do poslednjeg momenta neće znati ko su učesnici, da će oni biti žaštićeni i da će putem šifre imati mogućnost pristupa platformi.
"Dok se ne sprovede postupak licitacije i prodaje i dok se lice ne ukljiži u katastru, neće se znati ko je kupac. To omogućava svima koji ispunjavaju uslove da učestvuju na licitaciji i da ne slušamo više priče da su moguće zloupotrebe i da su pojedinici onemogućeni da učestvuju u javnim prodajama".
Kuborović ističe da će sa E aukcijom ceo postupak biti transparentan, siguran i zaštićen.
Rekla je da će se raditi dalje na omogućavanju sudovima i tužilaštvima da budu efeikasniji i da će biti uvedena elketronska oglasna tabla za dostavu.
- Više nećemo koristiti drvene table u sudovima gde ima i preko 1.000 rešenja. Građani će biti obavešteni preko elektrnska oglasna tabla i više neće biti izgovora da neko nesto nije primio - kazala je ministarka.
Navela je da će se razvijati aplikacija Esud kako bi se potpuno digitalizovao sudski postupak, tako da građani nijednom neće morati da pojavljuju u sudu, pošto će razmena tužbi i sve drugo ići elektronskim putem.
Kuburović dodaje da je to sada uvedeno samo u Upravnom sudu i da će se ove godine ta platforma razvijati i za privredne sudove.
Stefanović: Podaci građana Srbije u sistemu MUP-a zaštićeni
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je danas na Digitalnom samitu u Beogradu da su podaci građana Srbije zaštićeni, kao i da se bezbedno čuvaju u sistemu MUP-a i istakao da u poslednjih nekoliko godina nije bilo nikakvih "curenja" podataka ili hakovanja.
Stefanović je ukazao da osim što je zadatak MUP-a da štiti gradnice, izdaje dokumenta, vodi računa o saobraćaju, jedan od prioriteta je, kaže, da kroz informacionu tehnologiju pruži veću bezbednost građanima Srbije, a policiji obezbedi bolju efikasnost.
Naveo je da su projekti kao što su "Sigurno društvo", koji je sproveden na graničnim prelazima i u skladu sa evropskim standardima, i "Sigurni grad", koji je podrazumevao uvođenje kamera po gradovima Srbije, obezbedili brzu, bolju i efikasniju komunikaciju između građana i policije.
Sve što se nalazi, kaže, u sistemu MUP-a, je apsolutno zaštićeno, jer je sistem domaći proizvod, Vlade Srbije, te da algoritme uvodi naša država, a ne neko sa strane.
Stefanović je zatim učesnicima Samita demonstrirao kako ono o čemu je govorio funkcioniše u praksi - ministra je video pozivom jedan saobraćajni policajac izvestio je o stanju na beogradskim ulicama, a ministar je ukazao da nam više za rad nisu potrebni toki-voki aparati, već da sve imamo na smart telefonu.
Ružić: Digitalizacija javne uprave štedi vreme i novac
Građani Srbije u više od milion i po slučajeva nisu morali da odlaze na šaltere po "papirna" dokumenta i to govori da digitalizacija javne uprave znači uštedu novca, energije i vremena, izjavio je danas ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.
Istakao je kao ključni momenat usvajanje Zakona o opstem upravnom postupku koji je uveo obavezu da državni organi razmenjuju podatke, a ne da "građani budu naši kuriri".
"Nakon toga odlučili smo da digitalizujemo rad. Mnoge baze smo povezali sa matičim klnjigama. Zakonom o matičnim knjigama uveli smo obavezu da se sve matične knjige prebace u elektronski oblik. To smo uspešno završili", kaže Ružić.
U koordinaciji sa MUP-om, Ružić navodi da je i prebacivanje knjige državljana u elektronski oblik privedeno kraju.
"Zakon o elektronskoj upravi je usvojen u Skupštini kao najvažniji zakon koji definitivno unosi obavezu da se moderne tehologije koriste u komunikaciji unutar javne uprave", navodi Ružić.
Za Zakon o Centralnom registru stanovništa rekao je da treba da predstavlja krunu digitalizacije, kao jedinstvena baza 13 evidencija.
"Uradili smo mnogo kao Vlada na stvaranju servisa 'Bebo, dobrodošla na svet', e-Zup-a za razmenu podataka iz baza koje smo povezali, e-Inspektor koji je u pilot fazi i koji treba da objedini sve inspekcije", rekao je Ružić.
Roditelji su, navodi, oslobođeni obaveze da prilikom upisa dece u školu donose izvode iz matičnih knjiga rođenih i potvrde o prebivalištu.
Jovanović: Tri nove inicijative za Zapadni Balkan
Direktor Kancelarije za IT i e-Upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović kaže da su sa Digitalnog samita Zapadnog Balkana upućene tri nove inicijative regionu - da se osnuje regionalni portal otvorenih podataka, portal za evidentiranje svih preduzeća kao i da se međusobno priznaju elektronske identifikacije.
Jovanović je na panelu "Digitalna ekonomija i društvo" rekao da su otvoreni podaci "nafta 21. veka " za IT kompanije i da je vlada Srbije opredeljena za regionalno povezivanje i ulaganje u IT infrastrukturu i projekte.
Sudbina ekonomija na Zapadnom Balkanu je u njihovom povezivanju, rekao je Jovanović i istakao da je drugi Digitalni samit u Beogradu pokazao i potvrdio koliko je značajna međusobna saradnja.
- Kada su u pitanju otvoreni podaci, ideja je da se što više pospeši ponuda ovih podataka ali i potražnja za njima, i da IT kompanije i startapovi imaju pristup ovim podacima - navodi Jovanović.
Druga inicijativa vezana je za ono što je već Agencija za privredne registre Srbije uradila zajedno sa Makedonijom, a to je podizanje regionalnog portala na kojem bi bili evidentirani svi privredni subjekti iz regiona.
- Za sada su Makedonija i Srbija prisutni na tom portalu - kaže Jovanović i poziva da se do sledećeg Samita koji će biti održan u Albaniji, ovoj inicijativi pridruže i druge ekonomije ZB.
Treća inicijativa koja je upućena iz Beograda jeste širenje priznavanja elektronskih identifikacija u regionu.
Srbija i Crna Gora su juče na Samitu potpisale upravo sporazum na ovu temu.
Pacoli nezadovoljan odnosom Beograda prema delegaciji Prištine
Zamenik premijera u privremenim prištinskim institucijama, Bedžet Pacoli, izrazio je danas nezadovoljstvo zbog načina na koji je u Beogradu tretirana delegacija Prištine, koja učestvuje na Digitalnom samitu Zapadnog Balkana i optužio Srbiju za, kako je rekao, "destruktivnost i agresivnost", prenela je Koha.
Pacoli kaže da predstavnici Prištine s pravom učestvuju na tom samitu i smatra da Beograd, koji ne priznaje jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost, treba da ih tretira kao delegaciju svake druge države.
Tvrdi da nepriznavanjem prištinske delegacije, kao delegacije svake druge države, Beograd krši sporazum koji su ranije prihvaćeni, kao i da se to, kako kaže, radi na organizovan način ne poštujući nijedno pravilo.
Pacoli je na konferenciji za novinare rekao da su navodno organizatori tokom jednog panela na Digitalnom samitu, koji je vodila generalni sekretar RČ-a, Majljinda Bregu, isključili mikrofon predstavniku Prištine i preusmerili ga na nekog iz publike, koji je, prema njegovim rečima, uputio šovinističku poruku protiv Kosova.
Za Pacolija odgovorni su domaćini, a u ovom slučaju je, kaže, to Beograd.
Tvrdi da su se slične situacije događale i na drugim panelima.
Dvadeset puta povećan broj korisnika mobilnog bankarstva
Broj korisnika mobilnog bankarstva među potrošačima u Srbiji je povećan za čak 20 puta u poslednjih šest godina, izjavila je danas viceguverner Narodne banke Srbije Dragana Stanić.
Stanić je rekla da na panelu FinTech da je nesumnjivo da je tehnologija promenila svet finansija.
- Takođe, broj korisnika mobilnih plaćanja je porastao preko 3,5 puta, u prethodnih šest godina - rekla je Stanić i dodala da se platne kartice koriste oko tri puta više.
Ona je govoreći o novinama koje donosi FinTech rekla da su sve te promene donele i brojne rizike i izazove.
"Finansijski sistem je sada možda najdigitalizovaniji deo ekonomije. Menjaju se nepovratno svi finajsijski procesi, na primer, kako se upravlja podacima, velikim podacima, klaudima, digitalni identitet i drugo".
Kazala je da je NBS uvela mnoge novine, stvorila uslove za ulazak nefinansijskih institucija, omogućila elektronski novac, povećala broj mesta na kojima se mogu koristiti platne kartice, pojednostavila promenu banke za klijente, uvela instant plaćanja.
Kako je rekla Stanić, instant plaćanje je najsavremeniji vid plaćanja u svetu i može se izvršiti u rekordnom vremenu na svakom mestu.
Tako je do sada od 22. oktobra, kaže, realizovano dva miliona transakcija u vrednosti od 30 milijardi dinara, sa prosečnim trajanjem transakcije od 1,17 sekundi.
Robot Titan plesao uz Sinatrin hit "My way"
Robot Titan, gost Digitalnog samita Zapadnog Balkana koji se održava u Beogradu, oduševio je danas učesnike iz zemlje i sveta performansom, plesom uz čuvene svetske hitove.
Titan je uz brojne poznate pesme, poput "Lady in red" izvođača Krisa De Burga (Cris De Burgh), kao i Sinatrinog hita "My Way" iz 1967. godine plesao okružen oduševljenim gostima Samita koji su ga snimali i fotografisali.
Ovaj mehanički džin "šeste" generacije viši od dva metra, obraćao se publici u centralnom holu Palate Srbije, "stepovao" u ritmu poznatih muzičkih numera, i na kraju izvođenja Sinatrinog hita se - isključio, nakon čega je usledio gromoglasan aplauz.
Titan je, inače, performer koji nastupa na brojnim svetskim manifestacijama još od 2004. godine kada se prvi put pojavio u javnosti,
Nastao je u "laboratoriji" britanske kompanije Cyberstein Robots, a danas nastupa širom sveta na koncerima sa čuvenim izvođačima kao što je pop pevačica Rijana, a učestvovao je i u engleskom izdanju "Velikog brata".
"I Srbija se priprema za 5G mrežu"
Reljinova je na panelu "Mreže i konektivnost" na Drugom Digitalnom samita Zapadnog Balkana u Beogradu rekla da Srbija planira iste inovacije kao i Evropa, ali je istakla da je jasno da je za 5G potrebna moćna optička mreža.
Prema njenim rečima, potrebna je saradnja u svakoj oblasti telekomunikacija privatnog i javnog sektora, ali i država regiona.
Ona je navela da su operatori uradili dosta kad je reč o infrastrukturi u Srbiji i istakla da bi država trebalo da pruži određene subvencije za ruralna područja.
Novi generalni direktor Telekoma Srbije Majk Mišel rekao je da su mogućnosti za korišćenje 5G mreže ograničene i da se ona ne može uvesti preko noći, i istakao i da ekosistem nije spreman.
- Ako bismo sada pokrenuli 5G, bilo bi to izuzetno skupo, a pitanje je koliko bi bilo delotvorno i iskorišćeno - rekao je Mišel.
On je pohvalio Vladu Srbije jer podstiče prelazak u digitalno društvo i dodao da je važno da postoji stalni dijalog kako bi se u tom smislu napredovalo.
- Taj dijalog je važan jer je bitno da regulatorni okvir bude u skladu s digitalnim društvom i našim prelaskom na 5G - rekao je Mišel.
Mišel je na panelu govorio i o nekim izazovima s kojima se suočavaju operatori, i istakao da vrednost koju operatori nude klijentima i zarada industrije nisu u skladu.
Rekao je da postoji ogromna eksplozija podataka i da se očekuje povećanje od 400 odsto u razmeni podataka u narednim godinama, a da će industrija imati rast od samo jednog procenta.
Nikola Ljušev iz Makedonskog Telekoma primetio je da političari "guraju operatere u 5G" i vrše pritisak da se pokrenu nove investicije, ali da operateri koriste nasleđenu, nedovoljno razvijenu infrastrukturu.
On je naveo da je potrebno osmisliti pravedan i predvidiv okvir za investicije, i dodao da je svakako neophodno da se na vreme uvedu 5G tehnologije.
Zamenica ministra infrastrukture i energije Albanije Dorina Cinari je, ističući da je sektor komunikacija u toj zemlji privatan, rekla da Albanija ima tri mobilna operatora, te dodala da je poslednjih godina povećan saobraćaj mobilnih podataka.
Ona je istakla da je u toj zemlji veliki deo ruralnog područja bez dobre pokrivenosti, i dodala da je potrebno širokopojasno pokrivanje koje može značajno da podstakne privredu.
- Želimo da omogućimo digitalizaciju cele zemlje - istakla je Dorina Cinari.
Peta generacija mobilnog internet 5G donosi višestruko uvećane brzine protoka, veću pokrivenost i responzivnost.
S deset puta većom brzinom od trenutne mobilne tehnologije, nižim kašnjenjem i većim protokom, pristup 5G mreži bi iz korena trebalo da poboljša mobilnu telefoniju i ojača mobilne veze.
Prezentacija Inovacionog centra iz Prištine propraćena političkim dijalogom
Na Digitalnom samitu u Beogradu današnju prezentaciju predstavnika Inovacionog centra u Prištini Špenda Lila propratio je politički dijalog sa jednom od predstavnica organizatora Samita koja mu je u dva navrata skrenula pažnju da je Kosovo autonomna pokrajina Srbije i da je neprihvatljivo da koristi termin "država Kosovo".
Lila je na kraju svoje prezentacije poručio da će sledeće generacije živeti u državama bez granica,te da je ponosan što je učesnik Samita u Beogradu i zahvalio Srbiji na pozivu čime je, kaže, pokazala da će se stvari promeniti u budućnosti.
Govoreći o kosovskom Inovacionom centru, Lila je rekao da je to tamošnji najveći inovacioni hab, koji je osnovan 2012. godine i koji finansiraju vlade Švedske i Norveške, a ima i sponzore među kojima su Majkrosoft i Amazon.
Navodi da je Centar u poslednjih sedam godina promovisao veliki broj poslovnih ideja i pomogao mnogo startapova, a prodali su, kaže, više od 400 proizvoda.
"Digitalna industrija je jedini sektor koji beleži pozitvan trgovinski balans", rekao je on.
Centar obuhvata zajednicu od 250. 000 ljudi, u svom poslovnom inkubatoru ima 300 kompanija, navodi on, i dodaje da su zaduženi za pomaganje startapova, nude savete i veza su za finansiranje dobrih ideja.
Ono što, kaže, blokira razvoj digitalne industrije jeste vizni režim ali, dodaje, da to nije sprečilo poslovne ljude da budu aktivni na toj teritoriji.
Inovativni centar u Prištini kaže Lila, naročito pruža podršku ženama koje žele da se bave inovacijama.
"Digitalna revolucija je za opštu svrhu"
- Digitalizacija se ne odnosi samo na uvođenje visokih tehnologija već i način razmišljanja i primenu digitalnih rešenja na elementarne stvari i bazičnu privredu - rekao je Njubigin na panelu "What do we mean by a Digital Economy" i dodao da je svojevremeno pitao rukovodioce jednog uspešnog maloprodajnog lanca u Engleskoj kako su ostali uspešni uprkos velikim promenama i da je dobio odgovor da nisu ništa suštinski promenili, osim tačke gledišta.
Njubigin je ranije govoreći o digitalnoj privredi naglasio da je digitalna revolucija za opštu svrhu.
- Kao kada je izmišljen točak. Digitalna revolucija može ostvariti najveći uticaj u najjednostavnijim delovima privrede odnosno za elementarne stvari koje mogu imati veliki uticaj na privredu - naglasio je on.
Kaže da je dobar primer to što se u Indiji povezalo 10.000 tradicionalnih zanatlija. Objasnio je da je veći tih zanatlija nepismeno, ali da su se povezali preko mobilnih telefona i koriste slike i zvukove i uspeli su da tako povezani rade za kompaniju Ikea. Njubigin je dodao da su tako sebi obezbedili posao vredan oko 50 miliona dolara.
Rekao je da u regionu Zapadnog Balkana ima puno talenata, ali da su ti ljudi "fragmentisani".
- U onlajn svetu je važno izgraditi profil - naglasio je Njubigin.
Dodao je da je važno da industrijske politike, to jeste vlade, da prigrle digitalnu privredu jer otvaraju veliki broj radnih mesta, iako mogu i da ih u nekim delovima smanje.
Njubigin je rekao da se čini da je digitalni svet otvoren za sve, ali da su zapravo ključne kapije u rukama privatnih kompanija.
On je naveo da online platforme poput Google, Facebook, Amazona, Apple, jesu korisne za sve građane sveta, da su te platforme imale profit od 150 milijardi evra, što je dobro za njih, ali ne i za ostali svet jer oni mogu da manipulišu konkurentnošću i tržištem reklamiranja.
Naveo je da su te platforme privatni poslovni subjekti koji nisu odgovorni ni na koji način i istakao da EU može da traži određenu odgovornost najvećih platformi.
Njubigin je rekao i da će kreativnost podsticati ekonomiju 21. veka kako je to u 20. veku činila nafta.
Drugi Digitalni samit ekonomija Zapadnog Balkana, na kojem je prisutno više od 3.000 učesnika, 2.000 kompanija i 200 govornika iz zemlje i sveta nastavlja se danas u Beogradu brojnim panelima i prezentacijama o procesima u digitalnoj transformaciji u Srbiji i regionu.