Kris Paten u Beogradu

Evropska unija planira da sledece godine za trecinu poveca finansijsku pomoc Srbiji i Crnoj Gori. Ovo je na kraju svoje posete Beogradu izjavio komesar Evropske unije za spoljnopoliticke odnose Kris Paten koji je razgovarao sa saveznim i republickim zvanicnicima. On je ocenio da je Jugoslavija sada cvrsto na putu integracije sa Evropom i da samo pitanje kojim ce tempom ici tim putem. "Ne zelimo da namecemo bilo kakva resenja, ali Evropska unija je spremna da uradi sve sto moze da pomogne. Zato smo aktivno ukljuceni na svakom nivou. Zato sam ja ovde i zato tako cesto vidjate predstavnike EU u Beogradu. Spremni smo i da povecamo pomoc. Ona ce sa 195 miliona evra, koliko smo odvojili ove godine, porasti na 255 miliona evra dogodine. Planiramo da jedan deo paketa te pomoci namenimo konkretno za primenu 'Beogradskog sporazuma'. Takodje, nastavicemo da vam pomazemo u oblastima energetike, poljoprivrede, zdravstva, kao i u reformi institucija", rekao je Paten.

Paten je rekao da u Briselu ocekuju da do sledeceg utorka ili srede vide znacajan napredak u dogovoru o zajednickom trzistu, porezima i carini. Na pitanje Radija B92 kakav je stav crnogorskog premijera o tome, Paten je rekao da je Filip Vujanovic jako dobro razumeo njegove poruke i da ocekuje da, uz dobru volju, ekonomski problemi mogu biti reseni na nacin koji ce sve zadovoljiti. Paten je naglasio koje su ekonomske prednosti zajednickog trzista sa slicnim pravilima, laksom prohodnoscu robe, boljom infrastrukturom i opstom uskladjenoscu zakona koji regulisu ekonomski zivot. "Prednosti su vise investicija, vise radnih mesta, veci privredni rast, brzi napredak, vlade mogu da pune budzete, a da ne podizu poreze, tako da mogu da trose vise na prosvetu i zdravstvo, na plate za doktore i profesore. Taj ekonomski proces funkcionise gde god je oproban. Investitori ce mnogo teze ulagati novac u jako malu ekonomiju, cak i ako je ona teoretski posvecena liberalizaciji, ukoliko je ona odsecena od susednih trzista. Mislim da su ekonomske prednosti sprovodjenja 'Beogradskog sporazuma' veoma znacajne i ocigledne", rekao je Paten.

Nakon sastanka sa Patenom, sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic je izjavio da bi Ustavna povelja trebalo da bude usvojena do kraja 2002. "Prvi korak" na putu priblizenja EU "trebalo bi da bude zavrsetak Ustavne povelje, do kraja godine izbori koji bi trebalo da nam donesu nove organe zajednice Srbije i Crne Gore", rekao je Svilanovic. On je dodao da ce ti organi "tokom naredne godine" poceti pregovore sa EU.

Premijer Srbije Zoran Djindjic je izrazio veliko zadovoljstvo razgovorima s Patenom i podrskom koju EU pruza Srbiji i Crnoj Gori u nastojanjima da rese odnose. "Bilo je reci o 3 kljucne teme, ukljucivanju Srbije i Crne Gore u evropske integracije, ubrzanju donosenja Ustavne povelje, sto podrazumeva harmonizaciju odnosa republika i stvaranje efikasne i funkcionalne drzave", naglasio je Djindjic. On je rekao da je s Patenom razgovarao i o podrsci EU refromama u Srbiji i privrednoj saradnji Srbije sa zemljama EU, posebno u oblasti tekstilne industrije.

Mandatar za sastav nove Vlade Crne Gore Filip Vujanovic izjavio je da je tokom razgovora u Beogradu s Krisom Patenom istakao neophodnost brzog sprovodjenja Beogradskog sporazuma. Sporazum je, prema Vujanovicevim recima, izuzetno znacajan i za zvanicni Beograd i za Podgoricu, kao i za region u celini. "Izrazili smo uverenje da Ustavna povelja treba da bude doneta u dogovorenom roku s predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom i da bi bilo dobro da se predano radi na Ustavnoj povelji kako bi taj rok bio postovan", rekao je Vujanovic. On je rekao da je Patenu preneo da cini sve da u komunikaciji s parlamentarnim strankama "formira novu Vladu, kako bi bili izbegbuti vanredni parlamentarni izbori". On je izrazio ocekivanje da ce EU nastaviti da pomaze Crnoj Gori, kako ekspertski, tako i materijalno.